Халил Џубран: О Законима

И ко је тај што ће вас довести пред лице правде ако раздерете своју одећу али је оставите на стази која није човечја?

Халил Џубран (Фото: Блог за тебе)

Неки правозаступник тад рече, Али шта ћемо онда, Учитељу, са нашим законима?

А његов одговор би:

Законе радо прописујете,

А још их радије кршите,

Као деца што се играју покрај мора, која упорно граде своје куле од песка, да их уз смех разоре.

Али док подижете те своје пешчане куле, море наноси на обалу још тога песка,

Те кад их разрушите, море се смеје са вама. Одиста, море се увек с безазленима смеје.

 

Али шта ћете са онима за које живот није море, а ни закони исписивани људском руком нису куле од песка,

Него је за такве живот камен, а закон длето којим га клешу по сопственоме лику?

Шта ћемо са богаљем који мрзи играче?

Шта ћемо и са волом који воли свој јарам, и мисли да су јелен и козорог скитнице и пробисвети?

Шта ћемо са престарелом змијом која не може да се отараси свог свлака, па назива све друге и голим и бестидним?

И шта ћемо са оним што рано стиже на свадбену гозбу, а када се преједе и сав малакше, одлази својим путем придикујући како су све гозбе скрнавне а гости преступници?

Халил Џубран: О деци

Шта да кажем о њима сем да и они стоје на сунчаној светлости, али леђима окренути Сунцу?

Ти виде тек своје сенке, а те њихове сенке њихови су закони.

А шта је Сунце за њих до само бацач сенки?

И шта за такве значи придржавати се закона, но погнути се и ићи трагом сопственим сенки по земљи?

 

Али вас који ходате суочени са Сунцем, која би то обличја исцртана по земљи могла да зауставе?

Вама што путујете са ветром, која би ветреница могла да покаже пут?

Који би људски закон могао да вас веже ако разломите свој јарам, али о вратнице затвора који није човечји?

И ко је тај што ће вас довести пред лице правде ако раздерете своју одећу али је оставите на стази која није човечја?

Народе Орфалиса, можеш ти и да ућуткаш своје добоше, можеш и да развргнеш све жице своје лире, али ко би могао шеви да забрани да пева?

Опрема: Стање ствари

Извор: Халил Џубран, Пророк и Пророков врт, превод Драгослав Андрић, Београд, 2000.



Categories: Поново прочитати/погледати

Tags: , ,

Оставите коментар