Габријел Ескобар нови изасланик Стејт департмента за западни Балкан

На дужност коју преузима од Метјуа Палмера, каријерни дипломата и дугогодишњи познавалац региона ступа 7. Септембра

Габријел Ескобар и Ивица Дачић у Београду 9. октобра прошле године (Фото: Министарство спољних послова Србије)

Каријерни дипломата Габријел Ескобар, досадашњи заменик амбасадора САД у Србији, долази 7. септембра на место Метјуа Палмера – преузима дужност заменика помоћника државног секретара у Бироу за европска и евроазијска питања и функцију изасланика Стејт департмента за западни Балкан. „Именовање је званично, а на нову дужност ступам 7. септембра”, рекао је Ескобар јуче за Танјуг, потврђујући наводе медија да је управо он нови гласник америчке спољне политике за овај регион.

Њему нико из овог региона неће моћи да продаје маглу, категоричан је Владан Живуловић, председник Атлантског савета Србије, који добро познаје Ескобара. „Зна људе, врло је близак са многима и из опозиције и из позиције”, додаје он. Оно што је добро, каже, може да крене у посао одмах – само је питање шта је то Џозеф Бајден замислио с нама.

Ескобар је у Србији од августа 2019. године, када је именован за заменика амбасадора у aмбасади САД, где је вршио дужности отправника послова до доласка амбасадора Ентонија Годфрија. Претходно је као виши саветник амбасадора био задужен за сектор за економска питања у америчкој амбасади у Багдаду, где је током већине мандата био вршилац функције заменика амбасадора. Али био је и много раније на овим просторима. У периоду 1998–2001, Ескобар је, према званичној биографији, реализовао четири узастопна мандата у бившој Југославији, укључујући позицију шефа кабинета у Канцеларији високог представника у Бањалуци, БиХ, шефа Канцеларије америчке амбасаде у Бањалуци, заменика шефа дипломатског тима за везу у Подгорици и шефа политичког одељења у Београду одмах након поновног отварања амбасаде САД 2001. године.

Габријел Ескобар (Фото: Амбасада САД)

Неупитно је да Ескобар врло добро познаје овај регион, али да бисмо имали кључну процену шта ће уопште бити политика САД према западном Балкану, треба сачекати и невероватно дуг процес номинација за све важне функције у Стејт департменту, указује и Јелена Милић, директорка Центра за евроатлантске студије (ЦЕАС). Са Карен Донфрид као помоћницом државног секретара за европске и евроазијске послове (за доскорашњу председницу Немачког Маршаловог фонда, која има надстраначку подршку, не очекују се проблеми са конфирмацијом, само је питање стављања њеног именовања на дневни ред) и са Гејбом Ескобаром као новим замеником помоћника и изаслаником за Балкан, регион добија двоје јаких атлантиста који верују у значај и сарадњу САД и Европе, али и НАТО-а, истиче Милићева. „Ово наглашавам због повећаног значаја Кфора у светлу новонасталих дешавања око повлачења америчких снага и НАТО савезника из Авганистана”, додаје она.

Указујући да ће овог пута политика САД бити усаглашена између четири кључна фактора у Америци – Беле куће, Стејт департмента, Пентагона и Конгреса, Предраг Рајић, народни посланик и аналитичар Центра за друштвену стабилност, каже да ће  Ескобар доносити једну јединствену поруку из САД, за разлику од претходне четири године, када смо посредством Метјуа Палмера и Ричарда Гренела често слушали различите америчке ставове. „Ескобар ће заступати ставове Бајдена и онога што је усаглашена спољна политика Америке на овом простору. Видимо да се Американци труде да усагласе своју политику са ЕУ овде и очекујем у том смислу да ће Ескобар бити још активнији. Посматрајући њега и његов рад овде, верујем да ће он приступати сваком проблему аналитички и да ће у изношењу ставова бити прилично отворен”, оцењује Рајић.

Сергеј Лавров: Циљ САД уништење православља, и СПЦ на мети напада

Када је реч о питању Косова и Метохије, он очекује да ће Ескобар бити „чак и оштар” у деловању према Куртијевој администрацији у Приштини. „Јер, не верујем да су Американци презадовољни његовим потезима, поготово одбијањем да уђе у иницијативу ’Отворени Балкан’, иако је то била обавеза коју је Приштина преузела директно према Вашингтону прошле године”, напомиње Рајић.

Примећујући да су почели разни напади по друштвеним мрежама на Габријела Ескобара, Владан Живуловић оцењује да су потпуно неосновани. „Ескобар је човек који има ’дебело’ искуство са регионом. Човек који је најзаслужнији што је Додик дошао на власт у РС (радио је на томе интензивно и рекао ми је да је Додик у том тренутку практично био и једино решење, као једини који није био под лупом Хага). Био је једно време и у Црној Гори, па му сада стављају на терет разне ’небулозе’ попут убиства Горана Жугића (реч је о случају убиства саветника Мила Ђукановића у мају 2000. године, прим. а.), и по томе видим да је кренула пропаганда против њега, што је и за очекивати с друге стране, са Истока”, каже Живуловић.

Подвлачи да Ескобар познаје све овде, од бивших ДОС-оваца до садашње власти, „што је у реду за дипломату – и треба свакога да познаје”. То је човек који познаје ситуацију, односе, људе и Живуловић верује да ће Ескобар, као неко ко је близак америчким демократама (и његова сестра Вероника је конгресменка), строго спроводити политику Беле куће. Само да се та политика, после Трампа, још и дефинише. „Имали смо топла очекивања од Трампа, нажалост није добио изборе. Опет, можда имамо среће, јер Бајден има толико спољнополитичких проблема на истоку, са Кином, Авганистаном, Сиријом, Иранцима и осталима, а ми нисмо у фокусу и то треба искористити”, каже Живуловић и оцењује да, с обзиром на то да Америка нема велики интерес за Србију и регион, не треба да очекујемо неке велике потезе. Сматра да им је најважније да неутралишу утицај Русије и Кине у региону и да ће то бити Ескобаров главни задатак.

Метју Палмер (Фото: А. Васиљевић)

Када је реч о достигнућима досадашњег специјалног изасланика, Јелена Милић истиче да је Метју Палмер дао значајан допринос периоду када је, према ЦЕАС-овом истраживању, скоро 80 одсто грађана Србије подржавало (или није било против) унапређења и јачање билатералних односа Србије и САД, чак и у одбрани и безбедности. Било је то пре потписивања Вашингтонског споразума, а захваљујући напорима и америчких и српских званичника и њиховим изјавама. „То је један изузетан резултат који је био последица атмосфере у којој САД нису ништа радикално промениле став о Косову већ су само једног момента допустиле могућност флексибилнијег, или новијег, свежијег приступа решењу новог статуса Косова. Без обзира на то да ли је то долазило из Трамповог кабинета, а Метју Палмер само преносио као одговоран службеник своје администрације, то је обележило тај период”, наводи она и изражава наду да ће и Ескобар те трендове и те како имати у виду.

Рајић подсећа да је Палмер имао веома тежак задатак будући да се на функцији специјалног изасланика Стејт департмента обрео у време председника Трампа, који је опет имао свог специјалног изасланика за КиМ – Ричарда Гренела. „Они су неретко били у несагласју и неретко нису уопште имали идентичне ставове и идентичне задатке. Тако да је то уносило извесну конфузију и у америчку спољну политику у овом делу Европе али је такође неретко доводило у заблуду и факторе на западном Балкану”, указује он, додајући – да је с тим је сада готово.

У таквим околностима, Палмер се понашао, колико је могао, проактивно, дошло је и до извесног померања набоље у односима између Београда и Вашингтона, наводи Рајић. „Имали смо неколико пута врло оштре ставове самог Палмера када је реч о нелегалном поступању привремених институција самоуправе у Приштини, што је такође новитет. Али генерално, долазило је до извесних помака пре свега због проактивне спољне политике државе Србије и због активности конкретно и лично председника Вучића на том плану”, закључује он.

Ескобар је дочекао Гренела у Београду 2019. (Фото: Твитер/Амбасада САД)

Сматра и да ће Србији у наредном периоду маневарски простор бити сужен у односу на претходне четири године, будући да су ставови Бајдена и његове администрације поводом питања КиМ или, рецимо, ситуације у БиХ, прилично резолутни. „Али мислим да, захваљујући томе што је наша држава на време повлачила одређене потезе и припремала се за такву ситуацију, неће доћи до коренитих и наглих промена у њиховом приступу нама. Београд се показао као адекватан и поуздан партнер, за разлику од, рецимо, Приштине”, истиче Рајић Антрфиле

Шест признања Стејт департмента и шест страних језика

Функције Габријела Ескобара на руководећим позицијама обухватале су и позицију координатора за кубанска питања у Бироу за западну хемисферу у оквиру Стејт департмента у периоду 2017–2018, заменика амбасадора у Америчкој амбасади у Ла Пазу у Боливији (2014–2017), генералног конзула у америчком конзулату у Пешавару у Пакистану (2013–2014) и вође америчког тима за реконструкцију у области Киркука у Ираку (2009–2010). У Бироу за европска питања, Ескобар је служио на позицији саветника за политичка и економска питања у америчкој амбасади у Лисабону, заменика политичког саветника у Риму, службеника за политичко-војна питања у Прагу, и вицеконзула у Москви. Као каријерном дипломати, у шест наврата му је додељено највише признање Стејт департмента за изузетан допринос и једном признање Стејт департмента за посебан допринос. Такође, додељена му је награда Стејт департмента за изузетан рад на терену као и награда Министарства одбране која се додељује цивилима за изузетан допринос војсци. Ескобар је дипломирао на Универзитету Колумбија у Њујорку и говори шпански, руски, италијански, српски, чешки и португалски језик.

Биљана Баковић

Опрема: Стање ствари

(Политика, 31. 8. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , ,

1 reply

  1. prezime i proslost kao i oni sto ga hvale ne nosi nista dobro

Оставите коментар