Срећко Максимовић: Патријарх Порфирије – суперстар!

Моје срце поје: овако се дочекује патријарх. Заиста: благословен је онај који долази у име Господње

Патријарх Порфирије у Добоју (Фото: Сајт Епархије зворничко-тузланске)

Данас је у мом родном граду, Добоју, био патријарх српски господин Порфирије.

Повод за писање овог текста није сама личност патријарха, којега сматрам за изузетног и репрезентативног човјека у сваком погледу.

Повод за текст је са друге стране огледала – скидамо фокус са дочеканог на оне који су га дочекали. Дакле, бавићемо се народом, који је дочекао патријарха, и стањем његове свијести и душе, наравно виђено очима субјективног очевица, у редовима који слиједе.

Дивља ријека

Кренуо сам са пријатељем рано из Бање Луке како би стигли на вријеме на дочек патријарха пред црквом, али сам се увјерио да не постоји довољно рано када се дочекује патријарх. Четрдесет и пет минута пред почетак Литургије већ је била велика гужва. Народ се стишће и ишчекује. Свештеници покушавају помјерити народ два-три метра уназад како би патријарх имао могућност да уђе у цркву. Но, сви покушаји остају безуспјешни. Народ се не помјера. Очекује се патријарх и ту очигледно нема одступања. Сви чувају своје позиције како би угледали патријарха и били што ближе њему. Ревносни настојатељ Цркве Св. Апостола Петра и Павла не одустаје – покушава да објасни да се морамо помјерити бар пар корака уназад. Када схвата да је све узалуд одмахује руком и кроз смијех изговара:„Нема везе, ево, овако ћемо стајати и рећи ћемо патријарху да не може проћи јер ми нећемо да се помјеримо”.

Фото: Епархија зворничко-тузланска

Говорим пријатељу који стоји крај мене да је ово за мене потпуно очекивано и да ме радује овакав развој догађаја: „Па зар и Христа народ није дочекивао тискајући и гурајући се не би ли га угледали, дотакнули, не би ли их додирнуо, обратио им се, зар се није Закхеј попео на дрво не би ли угледао Христа?”. Уз смијешак пријатељ ми одобрава ово размишљање и пита се има ли какво високо дрво у близини да се и ми попнемо. Па зар би требало да стојимо стерилно у редовима, испијени од равнодушности, нерадосни, погрбљени у врату од куцања порука по (не)паметним телефонима, мјерећи живот од залогаја до залога и од селфија до селфија? Цјелокупна ситуација ме неизмјерно радује док и ја чувам наше позиције – не одступајући – па, људи – патријарха дочекујемо! Ова ситуација за мене је доказ да смо живи; живљи него што можемо и да замислимо. Ма колико да изгледа чудно, или чак апсурдно, у одређеним ситуацијама, блага непослушност и неред су прије знаци устрепталог срца које кључа као лава активног вулкана него ли одраз бахатости и самовоље.

Појављује се патријарх са браћом епископима. Народ му излази у сусрет: е сада више нема никаквих граница. Народ прилази – патријарх нас благосиља, на сваком мјесту се задржава, а онда природно, као ријека нагло помјерена ван корита усљед бујичних поплава, народ се помјера и прави простор за свог архијереја.

Моје срце поје: овако се дочекује патријарх. Заиста: благословен је онај који долази у име Господње. Благословен је наш патријарх Порфирије и благословен је овај дивни народ који га дочекује.

Фото: Фејсбук страница патријарха Порфирија

(Ван теме: Храм Св. Апостола Петра и Павла у Добоју је подигнут на мјесту гдје је био први логор на територији Европе, а који су основали Аустро-Угари, за вријеме Првог свјетског рата)

По завршетку архијерејске Службе слична сцена се понавља. Од људи у цркви, прецизније речено од Цркве у цркви, се тражи да се направи пролаз за патријарха и свештенство како би се формирала литија. Ево, на овом мјесту ћу оставити евентуалном читаоцу да погоди шта се даље дешавало. Направићемо кратку паузу у писању, а надам се и ти читаоче у читању, па настављамо.
Наравно, погодио си, мили читаоче, народ је поновио исто понашање као и испред цркве.
Када ријека надође па ко ће је зауставити? А водена стихија је само благи и недовољни одраз за ријеку љубави, ријеку искрености и простодушности.

Фото: Сајт епархије зворничко-тузланске

Опет сви прилазе патријарху, цјеливају му руке и крст, траже благослове; патријарх се задржава код сваког зајапуреног човјека који се пробио до њега, а онда опет ријека народа се враћа на почетне позиције и мили нам патријарх пролази.

Док смо се пријатељ и ја извукли кроз гужву и изашли из цркве литија је већ била увелико формирана. Не, никако нисам могао претпоставити колико је људи у литији. А, онда, на једној узбрдици имао сам привилегију да испред себе видим величанствен призор – чудо – непрегледна маса народа мили низ улицу. Она мила језа, када се човјек најежи од пријатности, се проширује цијелим мојим тијелом. У одушевљењу говорим пријатељу да смо живи, живљи и жилавији много више него што можемо и у најоптимистичнијим размишљањима да измаштамо.

Пустите дјецу мени

Послије патријарховог говора и завршетка свечаности сједимо у башти хотела а поред нас се налазе многобројна дјечица. У једном тренутку сви скачу са столица и узвикују:„Ено га! Иде! Долази!”. „Ма гдје је?” – узвикује један дебељушкасти румени дјечачић. И нас разбудише, таман мало открављене након пет сати стајања. Пропињу се на прсте, пењу се на столице и кличу: „Ево га! Долази патријарх”. Ево малих Закхеја – мислим се а срце хоће да ми препукне од радости.

Фото: Фејсбук страница патријарха Порфирија

Па који то народ још овако дочекује патријарха – у којем је то народу патријарх суперстар? Па чија то дјеца кличу када дочекују вјерског поглавара? Намјерно користим ову ријеч – суперстар – да исконтрирам свим онима који нас ломе, дробе, али и даље не схватају Његоша да је тврд орах воћка чудновата. Када поставите бране и мислите да сте зачепили све пукототине народна ријека вас тако изненади и запљусне јер пронађе начин да својом силином пробије сваку препреку. А то се зове воља, снага и живот народа. То се зове и нешто веће чак и од живота – то се зове љубав; љубав за Христа; лекција коју они који нас затварају у логоре и праве нам (за)бране очигледно никада не могу да науче без обзира колико им је пута ми поновили. Па зар на логорском земљишту не изниче црква, вољом Бога и народа? Па зар то не бјеше довољан разлог да се одустане? Очигледно да не. Но, ми имамо и човјека, светог човјека – Вукашина – који је једном поручио за све нас, а његове ријечи су вјечне и одзвањају у срцима оног народа који их чак и не зна изговорити ни поновити али који их дубоко осјећа у најскривенијем кутку свога бића – „Само ти сине ради свој посао”. Свети Вукашин је то једном изговорио и то не мора бити поново изговорено, јер је то наш програм дубоко утиснут у колективно памћење, чак и кад мислимо да смо га заборавили, чак и кад га не знамо ни ријечима исказати. Наша историја и наше трајање су ријечи светог Вукашина, јер разни су радили свој посао, а раде и данас, а ми и даље тјерамо по свом. Они раде свој посао а ми радимо свој – трпимо, посрћемо, падамо, али и устајемо, васкрсавамо, преображавамо се, јер знамо шта је наш циљ и шта је наш програм.

Фото: Епархија зворничко-тузланска

Американци имају свог суперстара Леброн Џејмса и Мика Џегера, Енглези Дејвида Бекама, Португалци Роналда, Аргентинци Месија, а, ми, православни Срби имамо свог суперстара патријарха.

А наш патријарх је носилац трона највећег суперстара међу Србима – Светог Саве, а који је и након осам вјекова и даље свеприсутан и истински суперстар. Свети Сава је суперстар Европе. Он је увијек у идеалној петорци за нас Србе и учествује на сваком Ол-стару. Никакви национални инжињеринзи, маркетиншки пројекти, извикани термини, семантички и стварни логори нису довољни да пољуљају наше темеље. А зашто? – питаћете се. Јер је наш темељ зидао лично Свети Сава а он је Божји и Христов суперстар.

Фото: Епархија зворничко-тузланска

Стога, браћо, који ломите преко кољена оно што се не може преломити – само ви радите свој посао а ми ћемо наставити да радимо свој.

Опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Срећка Максимовића)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

9 replies

  1. Сачекајмо браћо и сестре да падне снег, да видимо да ли ће ићи да спасава завејане путнике !!! ( позната вам је слика , зар не ?
    — Провидећи кроз векове Господ наш тачно нас ословљава оним што нам следи. Зато и шаље упозорење: „Не бој се, мало стадо, јер би воља Оца вашега да вам даде Царство.“ Како ствари стоје, гледајући духовне вукове како растржу стадо словесно, и једну по једну овцу у своје јазбине одвлаче, видимо да је „стадо мало“, сваким даном све мање. Тако нам постаје јасно зашто се Господ пита да ли ће, кад поново дође, „наћи веру на земљи“. —

    27
    12
  2. Зоране, брате, наш патријарх је био у Добоју! Дочекао га је верни народ,показао љубав према својој Цркви, Матици и самом патријарху којега је Дух Свети послао да нам буде пастир у смутним временима! А о чему Ви причате????

    15
    14
  3. „Па који то народ још овако дочекује патријарха – у којем је то народу патријарх суперстар? Па чија то дјеца кличу када дочекују вјерског поглавара?“

    Е, мој Срећко. Једино оригинално што свјатјејшем Порфирију недостаје јесте један пурпуромобил. То би исто била сасвим јединствена појава, пошто папамобил већ постоји, заједно са идолопоклоничким клицањем терету који превози.

    17
    8
  4. @Јасна
    „А о чему Ви причате????“ ?!

    Можда Брат Зоран има у виду следеће:
    „Патријарх Порфирије: Србин Православни Хришћанин –
    наше пуно име и презиме“,- пољубио Папи руку, а није
    морао?!
    На јутјубу се можете уверити сликом и речју да је горе
    речено веродостојно, да није лаж и да, свакако, не може
    бити у Духу Светоме.
    Не наводим линк, само укуцајте на јутјубу: “ПОРФИРИЈЕ
    ЉУБИ ПАПИ РУКУ“ – и уверићете се лично!

    18
    5
  5. @Јасна,
    поштована Ви сте очигледно међу онима којима још увек није јасно. Нажалост после силних доказа, неке од њих су навели Милан и Драган а има их још сијасет (замислите тзв. Патријарха који из Патријаршије почне литургију, можда због неке наводне пандемије , да служи преко фејсбука или ју тјуба). После литургије може да се „одслужи„ и који рок концерт за „велико стадо“ уз учешће велике већине наших вољених владика. Ако вам ни тада не буде јасно, онда сте сто посто део – уводим појам – „великог стада“. Надам се и од срца вам желим да се на време тргнете и прогледате срцем а не разумом. Опростите не делим памет, јер ни ја нисам за хваљење али једноставно осећам срцем све што сам написао.

    17
    5
  6. Извињавам се, још једна ствар. Гледам фотографију из цркве у Добоју и боде ми очи. Наиме, негде око половине људи држи мобилни и слика Патријарха. За мене је то нешто нечувено и поред тога што је ово „ модерно време „. Ићи у Божји дом на Литургију где ништа не сме да ти скреће мисли са Службе која је посвећена Богу, а ти сликаш и све време размишљаш „ кад дођем кући па окачим слике на фејсбук и инстаграм има сви да ми завиде“. Без зле намере – то су припадници „великог стада“. За мене је то страшно, шта ти људи траже у Божјем дому ???

    24
    1
  7. Srecko, ako vi mladicu mislit da je Patrijah Superstar, ne obazirite sa na neke gore navedene komentare, Tacno je da se vidi da doticni imaju visoki kolicnik inteligencije . To ime Superstar,ste u pravu, Uz to ide I jetset lifestyle mesanje sa poznatim licnostima. Da su isli na Instagram, videlo bi da su tu glumci sa kojima se sastaje, vatrepolisti.Cak je I Papi urucijo rukoljub. Samo superstar to ima,zatim mural, pa to je nesto, cak Superstar pogled je prilicno dobro uslikan, Nemam zamerku..Pre Neko dan na ovom meaty vrlo talentovani pisac posao je O palcevima sredovenog coveka, dosta izjandjaloga, vrlo zanimljo I neki su bili nezadovoljni,ne shvataju da mozda coveka ima fetish prema palcevima. Mozda I vi imate fetish prema Superstar.To je opravdano da izrazavate zelje da take vidjate.

    4
    9
  8. Можда сам превише конзервативних схватања, али сматрам да Његовој Светости неке ствари не приличе.

    Присјећам се музичког пројекта „Пјесме изнад Истока и Запада“ урађеног под руководством (сада) епископа Јована (Ћулибрка). Тај пројекат ме је, тада, искрено обрадовао. Претпостављам да је циљ био привући дио Србске омладине, да се врати са странпутице. Али сљедећи корак је требала бити надградња. Требало се полако уздизати…

    Да је Његова Светост портпарол СПЦ, подржао бих Га. Али, обзиром да је Патријарх, мислим да му неки потези не приличе.

    Зашто се неки Србски (и Православни) умјетник не промовише као суперстар. Може то бити и група Православно оријентисане омладине. Да буду примјер.

    Не може сваки Патријарх бити светац, али томе треба тежити. А ПР (PR) активности треба препустити неком млађем (хијерархијски, а и по годинама).

    Ваистину!

    Кад Павле ходи

    Кад Павле ходи
    По земљи, по води
    Све нас води
    Ка Небу ка Слободи

    Нешто ме вуче
    Ланац ми пуче худи
    Слободан од Јуче
    Чујем: „Будимо људи“

    Нек Павле води
    Ка Небу, ка Слободи
    Мир Божији
    Христос се роди

    Момчило

Оставите коментар