Драган Хамовић: Настас, војевода

Одзвони пустош унутар капија, / Бели град страшан без звучних извора. / Живот је мека, жилава јапија / Која опстаје – јер нема избора

Драган Хамовић (Фото: В. Данилов)

Када су 1806. Чарапић и Карађорђе отели Београд, разјурили су Турке, муслимане и Арбанасе, да већ 1813. повратак Османлија, у празном граду, дочека само један човек – пусти (луди) Настас са својим псима, пусти Настас кога смо доцније претворили у „Луду Насту“.
Б. М. Михиз, Аутобиографија о другима

Повест је спужва – упија свашта се,
Скупља и смеша, цеди без повода.
Дужни смо Теби, пусти наш Настасе,
Част коју нема нико од војвода.

Одзвони пустош унутар капија,
Бели град страшан без звучних извора.
Живот је мека, жилава јапија
Која опстаје – јер нема избора.

Београд расут у више смерова,
Сав изван себе и изван времена,
Час историје, показна настава.

Луња и пева, у пратњи керова,
Живи примерак, функција семена,
Настас, затурен у лудим Настама.

Летопис Матице српске, књ. 505, св. 3, стр. 224



Categories: Преносимо

Tags: , ,

Оставите коментар