Милош Ковић: Починиоци највећег геноцида сада би да потомцима жртава држе моралне лекције

Чињеница да није кажњен од пресудног је значаја. Због тога Енглези и Американци и данас себи дају за право да држе моралне лекције Србима и Русима, истиче Ковић

Посматрач испред слике Масакра у Амритсару, који су починиле трупе Британске империје у Индији 1919. године

Оправдани бес Канађана срушио је, недавно, статуе британских краљица Викторије и Елизабете Друге.

Трећа откривена масовна гробница домородачке деце, са којом се број жртава у новонађеним гробовима попео на хиљаду, подигла је нацију на ноге. Канађани су одбили да прославе највећи државни празник, шокирани сопственом историјом, коју је умногоме скројила британска круна.

Оцена коју је дала Марија Захарова, портпарол руског Министарства спољних послова, сада се поново потврђује у обрачуну Канађана са симболима британске власти. Захарова, наиме, тврди да је Велика Британија светски рекордер у геноциду. Ова порука из Кремља која оправдава, само на први поглед, “лудистички потез” Канађана, прелила се у изјаве Захарове да нацизам није дело Хитлера и Немаца, већ „џентлмена Енглеза“, чији су изум и концентрациони логори.

Седамдесетих година 19. века Британија је извршила геноцид над Зулу народом, а мање од једног века касније, између 1954. и 1961. године, у Кенији, у знак одмазде због убиства 32 белца, британска круна истребила је 300.000 припадника Кикују народа и одвела још 1,5 милиона људи у концентрационе логоре.

„Прве следеће жртве тог британског „патента“ после Бурских ратова и концлогора у Јужној Африци, у које су Енглези затварали и жене и децу, били су, заправо, Срби“, каже, у разговору, за Вечерње новости, историчар др Милош Ковић, професор Београдског универзитета.

– Срби који су у аустроугарским концлогорима страдали најпре у Првом, затим у Другом светском рату, били су, заправо, први народ који је мучен и убијан у логорима на тлу Европе, од Подриња, преко Мађарске до Чешке.

Може се говорити о логорашкој историји Срба у два светска рата, истиче наш саговорник, и наводи да је око 8.000 душа страдало само у Маутхаузену током Првог светског рата, а исто толико и у чешком граду Јиндриховицама. У Терезину, где је умро и Гаврило Принцип, Срби су умирали у оба рата.

Милош Ковић (Фото: С. Гарић)

„Срби су остављани да масовно умиру од болести, глади и исцрпљености и у логору у Араду, посебно их је много било из БиХ, а нарочито страшан концентрациони логор налазио се у Добоју“, каже професор Ковић.

„Сећање на овај логор требало би на посебан начин неговати и у Српској и у Србији. Почетак геноцида над српским народом догодио се 1914. на подручју Подриња, како западно од Дрине, од Семберије до Херцеговине, тако и источно од Дрине, у Мачви, Јадру и Рађевини.“

У Првом светском рату територије на којима се спроводи геноцид према Србима далеко надилазе наш регион, прецизира наш саговорник. Од истока Мале Азије, до северних немачких градова, чак и у Холандији, нађена су гробља са посмртним остацима зверски уморених Срба.

– У Другом светском рату геноцид над Србима починила је иста рука као и у Првом. Усташки злочини чињени су у име уједињене Европе и такозваних западних вредности, како су то формулисале усташе, нацисти и фашисти, што нас води ближе актуелним догађајима.

Два су, додаје Ковић, извора геноцида над српским народом, али су и иста та два мотива „кумовала“ геноциду над становништвом источне Европе, Америке и Азије. Први је верска мржња, а други расизам, који се не задржава само на боји коже, него укључује и разлике унутар беле расе, те почива на тези да и од белог има беље.

Присилно прекрштавање Срба у току Другог светског рата у Славонији, оригинална фотографија прекрштавања православних Срба у цркви

Од позног средњег века до данас, аргументација којом се „оправдава“ геноцид није се променила, сматра Ковић. Над Србима, геноцид се наставља на крсташке ратове, који су се у 13. веку окренули и против православних хришћана. Непосредно пре Четвртог рата, кад је похаран и заузет Цариград, уз помоћ са домаћег терена, државу Немањића освајају Угари и паписти.

– Крижарски „занос“ видљив је и у НДХ која води верски рат против Срба управо због верске мржње. Западне земље, и римокатоличке и протестантске, јединствене су у сукобима са православним хришћанима што се јасно види и у анимозитету према Русији који је у последње време све израженији. Западноевропски расисти разликовали су супериорне Германе и инфериорне Словене. Без обзира на исту боју коже, Словени су сматрани расно инфериорним у односу на германско становништво.

Ту врсту расистичког става према Србима видимо у аустроугарској псеудонауци, нарочито од средине 19. века и код идеолога такозване Странке права, са Антом Старчевићем на челу.

„Његова србофобија, која је расног порекла, наставља се касније у усташки покрет. Корени геноцидног понашања потпуно су исти и код Британаца.“

Како је показао академик Милорад Екмечић, србофобија на Западу највише подсећа на антисемитизам чији су, такође, корени верски и расистички, али у англосаксонским земљама повезани и са русофобијом. Срби су доживљавани као некаква продужена рука Русије, а то је и данас тако. Све што нису могли да ураде Русији, Англосаксонци су преливали на Србију.

Управо на тој расистичкој традицији поникао је и Адолф Хитлер. Та врста русофобије и србофобије манифестује се и великим походима на Исток. Тако је 1812. године Наполеон кренуо на Русију, 1914. године Немачка и Аустроугарска напале су Русију и Србију, а 1941. Хитлер се намерио на Југославију и СССР. И ту није крај, 1999. године НАТО поново напада Србе, а данас креира перманентну претњу коју упућује Москви.

Извор: Политика

НДХ није, баш као ни Хитлер, тек пуки инцидент. Две чињенице су, напомиње Ковић, важне кад се говори о геноциду над староседеоцима америчког континента, на северу почињеном од Британаца, а у Латинској Америци махом од Шпанаца. Прво, био је то највећи геноцид у историји човечанства, а друго, прошао је некажњено.

– Управо чињеница да није кажњен од пресудног је значаја – истиче Ковић. – Због тога Енглези и Американци и данас себи дају за право да држе моралне лекције Србима и Русима, као и другим народима, што је морално, логички и историјски потпуно бесмислено. Управо због некажњеног геноцида, преовладавајући део британског и америчког естаблишмента данас верује не само да им је све дозвољено, него и да је све што је учињено староседеоцима, било по Божјој вољи. Тај геноцид над аутохтоним становништвом траје до данас широм САД, Канаде и Аустралије, у резерватима у којима су дрога и алкохол, па и самоубиства општа појава.

Моралне „лекције“ Англосаксонаца су зато – врх цинизма.

Хитлер био плагијатор

Отаџбина нацизма је, тврди Марија Захарова, Британија, а не Немачка. Идеја о нордијској раси, која треба да влада целим светом, не потиче од Адолфа Хитлера. Творци нацизма су Енглези Томас Карлајл и Хјустон Чемберлен. Предњачи Џејмс Хант, који је 1862. године црнцима доделио улогу прелазног облика између мајмуна и човека!?

– Одушевљавам се енглеским народом. У колонизацији, они су учинили немогуће – хвалио их је Хитлер.

Прваци у истребљивању

Енглези  су светски прваци у геноциду, јер су практично истребили Индијанце са територије данашњих САД. Током насељавања Америке убили су око 15 милиона Индијанаца. Геноцид су чинили и током три колонизације Аустралије. Крајем 18. века аутохтоног становништва је било милион људи, у око 500 племена. Током колонизације Аустралије, Енглези су убили између 90 и 95 одсто Абориџина. Убиства староседелаца сматрана су условом просперитета Енглеза. Иживљавали су се и над Африком. Око 13 милиона људи одвезли су са тог континента као робове. Погинулих је три до четири пута више, па је жртава укупно било између 50 и 53 милиона.

Ивана Станојевић

Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије/Опрема: Стање ствари

(Вечерње новости/Покрет за одбрану Косова и Метохије, 11. 7. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , , , , ,

Оставите коментар