Фискални савет: Србија порезима оптерећује сиромашне

Сегмент у коме тренутни систем највише одудара од европске праксе је непостојање олакшица за издржаване чланове домаћинства, оцењује Фискални савет

Фото: Нова економија

Систем опорезивања личног дохотка у Србији је застарео, а реформа те области треба да иде у правцу повећања неопорезивог дела зараде, веће порезе за оне са већим платама, као и пореске олакшице за породице са више деце, предложио је Фискални савет.

Две деценије стар Закон о опорезивању дохотка грађана одступа од европских стандарда и није у стању да испрати измењене привредне околности и друштвене потребе, оцењује се у предлогу реформи.

Пореском реформом потребно је успоставити „модеран, прогресиван“ дуални порез на доходак грађана са једном или две пореске стопе.

Предлажу да пореска стопа буде повећана (са садашњих је десет одсто), али да се повећа и неопорезиви цензус (тренутно је 18.300 динара).

На тај начин би грађани са мањим примањима плаћали мање порезе (већи део плате би био неопорезован), док би удео у „пуњењу“ буџета преузели они са највишим примањима. Као могућност, Фискални савет нуди две опције.

„Реформа са повећањем стопе на 15 одсто и неопорезивог цензуса на 26.000 динара би повећала пореску прогресивност у Србији у складу са просеком региона, док би реформа са стопом од 20 одсто и цензусом од 40.000 динара учинила српски систем упоредивим са најпрогресивнијим системима у региону, попут Хрватске или Словачке“, пише у предлогу.

Један од реформских приоритета је увођење пореских олакшица за издржаване чланове домаћинства (најчешће децу).

Сегмент у коме тренутни систем највише одудара од европске праксе је непостојање олакшица за издржаване чланове домаћинства, оцењује Фискални савет.

Графички приказ оптерећења порезима и доприносима на 100 динара нето зараде за различите висине прихода у 2020. години. Подаци су узети из анализе Фискалног савета „Две деценије Закона о порезу на доходак грађана: Могућности и потребе за системском реформом“

На овај начин ствара се много веће оптерећење на породице које имају веома ниска примања, а истовремено и већи број деце.

Породице са децом могу да буду растерећене плаћања високих пореза на два начина.

Прво, уз помоћ додатних неопорезивих цензуса за свако дете који би се додавали на већ постојећи цензус од 18.300 динара месечно. Друго, у виду пореских кредита за сваког из државног члана. Предлажу да порески кредит износи 2.500 динара по једном издржаваном члану.

Додају да је предност пореских кредита у томе што би, у случају радника са ниским примањима који има децу, укупна пореска обавеза могла да постане негатива – тј. да радник стекне право да му држава исплати разлику, уместо да он уплаћује порез. Тиме се омогућава интеграција пореске и социјалне политике у сегменту најугроженијих домаћинстава, појашњавају.

Оно што оптерећује грађане са најнижим примањима јесте релативно низак неопорезиви цензус (део зараде на који се не плаћа цензус).

„Смисао неопорезивог цензуса је да се растерете најниже зараде и на тај начин створи пореска прогресија“, пише у предлогу.

Од суседних држава, Мађарска и Бугарска нису прописале неопорезив цензус тако да у овим држава не постоји прогресија приликом опорезивања зарада, односно они који више зарађују не плаћају виши порез (видети графички приказ).

Међутим, на приказу се може приметити да грађани Србије и Северне Македоније и даље плаћају сличне порезе без обзира на то колику зараду имају, што није случај са Словачком, Словенијом и Хрватском где су ове разлике знатно веће.

На графичком приказу могуће је и уочити (уколико се у менију изабере опција „са децом“) да се ситуација са порезом у Србији не мења значајно уколико неко живи сам или уколико издржава децу.

Фото: Снимак екрана

Укупно оптерећење порезима и доприносима је у Србију у случају грађанина без деце испод регионалног просека (изузев у случају минималне зараде).

Међутим, ситуација се битно мења у случају када обвезник издржава супружника или супругу и двоје деце, а прима мање од две просечне зарада. Тада оптерећење у Србији постаје знатно више него у државама у региону.

Фискални савет истиче да у Србији преко 85 одсто радника зарађује мање од две просечне зараде, што значи да порези и доприноси представљају оптерећење за значајан број грађана са ниским примањима који издржавају чланове свог домаћинства.

Дакле, систем је тако кројен да у односу на регион сиромашнији грађани у Србији, а нарочито они који издржавају чланове породице, плаћају веће порезе и доприносе него што је то случај са комшијама из околних земаља.

Иако Фискални савет сматра да је неопходно значајније опорезивати грађане са вишим примањима, они додају да треба обратити пажњу да прописано повећање пореског терета не буде превелико, у односу на тренутни ниво и у односу на земље региона, како не би дошло до урушавања конкурентности домаће привреде и негативних ефеката на економску активност.

Фискални савет истиче и да је преширок обухват паушалног опорезивања што омогућава да је и у случају високообразованих професија, попут стоматолога или адвоката могуће да обвезници са истим нивоима прихода плаћају веома различите порезе.

Опрема: Стање ствари

(Нова економија, 6. 7. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , ,

Оставите коментар