Милош Милојевић: Лоша смена и још гора Резолуција или Први пакт Кривокапића и ДПС

Изгласавањем „Резолуције о геноциду у Сребреници“ Црна Гора је потврдила оданост двама саставницама њене политичке стварности – налозима западне моћи и политичком наслеђу тобоже пораженог режима

Скупштина Црне Горе (Извор: Klix.ba)

Педесет пет посланика је гласало за: сви посланици опозиције, Демократска Црна Гора, УРА и посланица Бранка Бошњак из ПзП-а. Тако је усвојена „Резолуција о геноциду у Сребреници“. Смена Владимира Лепосавића прошла је уз мању подршку. Било је то, ипак, прво пактирање Здравка Кривокапића и ДПС-а, нешто за шта је колико који сат након споменутих гласања немушто оптужио своје архинепријатеље из Демократског фронта.

Парламентарна криза је продубљена – осим ДПС-а од сада ће скупштинска заседања бојкотовати и посланици Демократског фронта. Влада једно време може да настави и без Скупштине (буџет је усвојен, а до јесени заседања нема), а не би требало много очекивати од позива Андрије Мандића да се постигне нови коалициони споразум и реконструише Влада. Хоће ли се скупштинска криза разрешити новим изборима, пре извођења потеза који су означавани као предуслов за одржавање легалних избора – чуће се.

Но, вратимо се на усвојену Резолуцију. Реч је о кратком документу, од осам тачака, како преносе Вијести. Скупштина позива да се установи дан сећања на „геноцид“ у Сребреници, утврђује да се не сме оспоравати пресуђена тврдња о „8.000 стрељаних цивила“ и позивају се надлежне институције да кажњавају „радње и дјела јавног негирања постојања или умањења геноцида у Сребреници“. Члан 3 осуђује покушаjе да се одговорност или кривица припише целом народу, био он српски, бошњачки, хрватски или неки четврти.

Извор: jedro.bar

Амандман ДФ-а, којим се предлаже да се резолуцијом осуде сви злочини и да се она у складу са тиме и наслови, пропао је пошто га нису подржали коалициони партнери.

У кризном менанџменту који је уследио после изгласавања, Демократе и УРА су на друштвеним мрежама инсистирале да нема ни говора о „геноцидности“ овог или оног народа, као и да је резолуција донесена да појача процес помирења и успостављања међуетничког склада.

Тешко је ове тврдње узети за озбиљно. Истицањем сребреничких жртава у називу резолуције ипак се указује да постоје прече жртве, што је далеко од пружене руке помирења. Осим тога, Црна Гора би пијетет према жртвама сврсисходније могла да искаже процесирањем умешаних у ратне злочине на њеној територији, а о којима би нека сазнања могли да имају и високи државни функционери (па би о томе могли јавно да сведоче пред Скупштином). На крају, утврђивањем дана сећања Сребреница стиче привилеговано место у државној култури сећања – какво, рецимо, нема Јасеновац, у коме су брутално страдали и бројни Црногорци (Срби из Црне Горе).

Иако зачињене реторском хиперболом – речи Милана Кнежевића о томе да се овом резолуцијом утврђује „геноцидност Срба и Србије“ имају у себи више истине од сладуњаве демагогије тобожњих грађанских странака. Сребреница није назив конкретног места или догађаја – она је постала шифра за означавање српске кривице и брзопотезну осуду борбе Срба за политичка права, сличну ону коју је шифра о „великосрпској хегемонији“ играла у титоистичкој Југославији.

Извор: Klix.ba

Изгласавањем „Резолуције о геноциду у Сребреници“ двотрећинском већином у Скупштини и давањем Сребреници истакнутог места у јавном сећању Црна Гора је потврдила оданост двама саставницама њене политичке стварности – налозима западне моћи и политичком наслеђу тобоже пораженог режима. Ова два потока сустичу се у формулисању јавне свести испуњене антисрпским садржајем.

Позорницу за извођење овог игроказа својим политичким савезницима поставио је Здравко Кривокапић.

Да ли ће за то сносити политичку одговорност?



Categories: Позови М. М. ради колумне

Tags: , , , , , ,

4 replies

  1. Али, не само политичку. Не треба заборавити моралну и људску одговорност, коју би требало да има барем према Ђеду (Амфилохију). Пре ових последњих догађаја (декларација и у првом реду смена Лепосавића) имао је шансу да избегне вечну бруку и срамоту – да се повуче. Уместо тога, сам је себе обележио за вечита времена.

    13
    3
  2. Све могу да разумем. И да Кривокапићева Влада има већину од само једног посланика и да у тој већини има и оне који ништа мање нису антисрпски настројени од ДПС-а (УРА) и да је Црна Гора НАТО држава и да је мафијашка Милова хоботница ушла у све поре друштва и да треба времена да се све то прочисти…А све то и још много тога што напред није наведено не даје много маневарског простора Кривокапићу. Оно што не могу да разумем је што тај човек покушава да буде „већи католик од папе“. У жељи да се докаже господарима пљунуо је по свему што га је чинило човеком у коме је народ препознао своју наду. Навешћу само пар ствари из фамозне декларације које су необјашњиве сваком ментално здравом и разумном човеку. Прво, у резолуцији се, позивајући се на поштовање пресуда Хашког трибунала, „потврђује“ да је у Сребреници било преко 8000 жртава? Оставимо по страни колико поштовање заслужује једна наказа од суда, али у којој то конкретно њиховој пресуди пише да је страдало преко 8000 људи? У пресуди Крстићу пише 7-8000, у пресуди Поповићу неколико хиљада људи (а у фусноти 5336 и да та цифра може да иде максимално до 7826), у пресуди Толимиру 4970. Друго, у резолуцији се тврди да су сви страдали били ЦИВИЛИ? Чак ни хашки монструм се није усудио да напише тако бесрамну лаж да је реч само о цивилима, јер је очигледно и непорециво да је међу страдалима било највише заробљених муслиманских војника. Све је то изгледа било мало Кривокапићу и његовим сатрапима па у резолуцији траже и да се хапсе и осуђују они који негирају наводни геноцид у Сребреници, па чак и они који га умањују. Дакле, по њима, ако икада дође у Црну Гору, у затвору ће завршити и госпођа Приска Матимба Нијамбе, судиница хашког трибунала која је у два предмета (првостепеном Здравку Толимиру и другостепеном Ратку Младићу) имала супротна и издвојена мишљења у којима се недвосмислено изјаснила да у Сребреници није било геноцида и да Толимира треба ослободити по свим тачкама оптужнице, а Младића по свим сем по оптужници за узимање припадника француског УНПРОФОР-а за таоце. По њима треба ухапсити и све остале судије хашког трибунала јер су умањивали размнере наводног геноцида, односно број страдалих. По њима треба отерати на робију и све оне који су недвосмислено доказали да су стотине муслимана који су наводно покопани у Поточарима уствари живи и здрави и дан данас и стотине покопаних као наводне жртве геноцида у Сребреници уствари погинули или умрли годинама раније или касније од Сребреничких догађаја. Да подсетим господина Кривокапића да су и дан данас, значи пуних 26 година од догађаја у Сребреници све архиве свих западних служби и држава везане за Сребреницу затворене и недоступне јавности. Шта ћемо ако се отворе те архиве и исплива неки доказ на пример о томе да су Дражен Ердемовић и његов диверзантски одред плаћени од стране ЦИА, преко француске ДГСЕ да изврше масакр и да су им у организацији тог злочина помагали припадници британског САС-а који су инкогнито били на терену? Да ли ће Кривокапић хапсити оне који те доказе изнесу? Да ли је у нормалном и цивилизованом друштву уопште могуће забрањивати аргументовану критику и оспоравање било чега? Да се је инквизиција држала таквог закона и дан данас би тврдили да је земља равна плоча а свако ко би другачије рекао би завршио на ломачи. И за крај зашто апострофирам само Кривокапића? Да је он јасно и недвосмислено заузео став да таква резолуција не сме и не може да се донесе по цену опстанка Владе ништа од овога се не би ни десило, а Влада би наставила да ради и то боље него сада, јел Дритан више воли власт од прилике да забије нож у леђа Србима (таквих прилика и онако има безброј) а Бечић више од прилике да се додвори НАТО господарима (и он таквих прилика као и Дритан и онако има безброј). Да сам на месту Кривокапића ја себе не бих смео да погледам у огледало.

    23
    1
  3. Kада је 30. августа пао режима који је владао Црном Гором три деценије, народ је осјећао олакшање и наду да ће коначно доћи вријеме правде.

    Међутим скоро годину дана касније, тај исти народ који је оловком смијенио диктатора дочекао је да они за које је гласао сједају за сто са Милом Ђукановићем, Иваном Брајовићем…

    Није било тако давно када су Алекса Бечић и његове Демократе говориле да никада неће сјести за исти сто са ДПС-ом, нити да ће са ДПС-ом гласати заједно у Скупштини.

    Међутим, Резолуција о Сребреници је оголила политичку стварност у Црној Гори. Заказани састанак са Милом Ђукановићем који треба да се одржи ове недеље, а који ДФ, СНП и још неки бојкотују, дефинитивно ће свима скинути маске на политичкој сцени Црне Горе.

    Умјесто да су процесуирани, представници бившег режима су радо виђени гости код Бечића и Kривокапића.

    Алекса Бечић покушава да заједно са Здравком Kривокапићем да вјештачко дисање ДПС-у и сателитима како би се на власт вратили у великом стилу, чак се и спекулише да ће УРА и Демократе понудити низ услова ДПС-у који ће они “испунити”, а онда ће дати мањинску подршку Влади и тако ће се издати воља народа који је гласао 30. августа.
    Ђукановић је одавно требао да буде процесуиран и иза затворских решетака, али очигледно да оно што Миливоје Kатнић има у фиоци условљава Демократе да не крену у јачу битку са ДПС-ом и Ђукановићем.

    Одавно се спекулисало како се спрема нека нова већина, међутим грађанима Црне Горе је тада то ђеловало немогуће и недостижно, али из дана у дан се увјеравају како су брутално издани од оних којима су највише и вјеровали.

    На састанак који је Бечић заказао за 7. јул свој долазак су отказали и из ДФ-а и из СНП-а јер како наводе тренутно је пречи договор унутар парламентарне већине, па тек онда и са опозицијом по питањима гђе је потребна двотрећинска и тропетинска већина. Међутим Бечић не одустаје од своје намјере да у сриједу сједе за истим столом са Ђукановићем чију спољну политику заједно са Kривокапићем одлично копира.

    Да ли је на помолу нека нова парламентарна већина и издаја воље народа након годину дана величанствене побједе, остаје да видимо након 7. јула.
    Једно је сигурно, они који 7. јула буду сјели за сто са Ђукановићем или другим представником ДПС-а, кад већина лидера парламентарне већине то буде бојкотовала, тај и ти ће скинути коначно политичке маске и показати да раде за бивши режим.

  4. Погледах 2 секунде на образложење, видјех 2 лажи: … убијено 8.000 бош. цивила. Нити 8.000 , нити цивили …

Оставите коментар