Филозофија је исто што и образовање. Њено укидање је нарушавање људског достојанства деце и грађана и део је очигледне политике претварања народа у стадо
Извор: aleksandarfatic.net
Вест да је актуелним програмима предвиђено укидање наставе филозофије у средњим школама, осим у гимназијама, и претварање филозофије у предмет “Логика и етика”, говори о две битне чињенице.
Прва чињеница је да актуелне власти уопште не хају за образовање деце, јер од античких времена, филозофија је основа хуманистичког образовања, област у којој се уче принципи мишљења, аргументације, али и вредности.
Кроз филозофију деца се васпитавају у пристојне људе, исто као што се претварају у културна, софистицирана људска бића.
Укидање филозофије је бестијализација образовања, које се своди на технику, на “обуку”.
И пса је могуће обучити да трчи и лаје, али га није могуће образовати.
Човек се образује, а не “тренира”, и управо зато је укидање филозофије, као краљице образовања, истовремено и укидање образовања.
Друга чињеница је да људи који доносе овакве одлуке не познају материју о којој одлучују, јер би иначе знали да су логика и етика две врло различите области филозофије и да се не могу предавати у склопу једног предмета. Дакле, и у овој области одлуке доносе дилетанти.
Занимљиво је посматрати и друге елементе страха од филозофије и бежања од образовања које власти показују.
Биће занимљиво видети како ће се одлучивати о актуелном конкурсу на пројекте Идеје, Фонда за науку, у коме огромна већина пројеката одлази на технику, а врло мали, готово занемарљив број, на аутентично хуманистичко образовање и истраживање.
Александар Фатић (Извор: Снимак екрана/ТВ Храм)
Реч је о својеврсној кратковидости: одлуке се доносе на основу бројева, па пошто постоји велики број техничких научника, онда гомила пројеката одлази на пројекте о мазивима и роторима, а готово ни један на пројекте о вредностима, култури, последицама ковид пандемије на нашу аутономију, на личне слободе. Оваквом расподелом пројеката власти шаљу јасну поруку шта мисле о интелектуалцима.
Образовање у Србији је већ доживело клиничку смрт: катастрофални утицај срозавања стандарда у раду факултета на општи ниво образовања довео је до тога да и државни факултети студенте третирају као “муштерије” које треба задовољити, а не као младе људе које ваља селектовати, образовати и васпитати. Последица тога је да данас имамо прави галиматијас лажних или фингираних диплома, доктората, наставних звања која се на универзитетима додељују шаком и капом, огромну инфлацију свега и свачега штампаног на шареним папирима и са печатима високошколских и других установа.
Такви кадрови се онда инфилтрирају у највиша тела која одлучују о докторатима и изборима у наставна звања других, и тако долазимо у неповратно стање, у терминалну фазу уништавања образовања.
Укидање филозофије као критичког гласа, као и гушење и нефинансирање пројеката који се баве филозофским питањима и темама у вези са актуелном глобалном ситуацијом, део су очигледно смишљене политике “ступидификације” нације.
“Ступидификација” је термин који ветеринари у Енглеској користе за анестетике којима омамљују животиње пре интервенција (“stupidify the cow”). То је термин који прецизно описује шта се дешава са образовањем у Србији, али и са општим статусом становништва које се манипулише аферама, намештеним хистеријама у медијима, хајкама и линчевима на противнике простачког режима, док му се истовремено укида једно од основних права: право на образовање.
Филозофија је исто што и образовање. Њено укидање је нарушавање људског достојанства деце и грађана и део је очигледне политике претварања народа у стадо.
Опрема: Стање ствари
(Блог Александра Фатића, 11. 6. 2021)
Categories: Преносимо
Философија = љубав према мудрости
Софија = мудрост
Филозофија = љубав према мрачњаштву
Зофос = мрак, тама
Jednocinka:
Varagic (sa vidnom razocaranoscu): Zorane Nikolicu (Valjevo), Momcilo, ne donosite baklje i benzin, nece trebati! (upaljacem topi figuricu vojnika, ocu mu se cakle)
Zoran Nikolic (Valjevo) (pronalazi svoju didaskaliju iz prosle jednocinke i pocinje da se ceslja)
Momcilo: Sve dok je u nama
Bozije vatre plam
treba da plasi
filozofski sljam!!!!
Filozofija je jedina disciplina kojom su se bavili ljudi koji su je mrzeli i nastojali da pokazu da je besmislena (npr. Becki krug).Frojd joj je dao dijagnozu, pucina poistovetila sa fizioloskim procesom. Filozofija je uvek imala dve slabosti: 1) ne pita o necemu nepoznatom, vec o onom najpoznatijem, o cemu svi sve znaju, pa postane neprijatno, kada se pokaze da se ne zna ono sto svi znaju (jedan je platio glavom dovodjenje ljudi do takvih “spoznaja”), 2) ne daje savete, utehu, nadu, tablete, televizor, kompjuter, frizider (za prvo su zaduzeni lajfkoucevi, popovi, psihijatri, drugo koristi nauka da pokaze zasto treba da joj verujete, kada vas zatvori u kucni pritvor).
Onako, kako je predavana, kao niz prica, kako je koji filozof “izmislio” “svoju” “filozofiju” nije bila ni potrebna. Dok bi veca filozofska prica o istoriji, o razlicitim koncepcijama vremena, kako se istorija formirala kao nauka, istoriji kao deci omrazenom predmetu dalo neku dubinu i smisao, desilo se suprotno, pa je i filozofija postala jos jedna istorija kao niz besmislenih prica o mrtvim stvarima (npr. uz filozofiju, mogla bi da ide i neka citanka sa tekstovima poput Aleksandra Koarea:”Esteticki stav i naucna misao”, o vezi umetnosti i prelaska sa kruznog na elipsoidni Suncev sistem. Generalno, istorije razvoja naucnih ideja bi pokazale kompleksnost njihovog nastanka i preveliku pojednostavljenost “progresivizma (dosta dobar je primer fizike kada govori o grckim atomistima, ispada kao da su bili gluplji od danasnje dece, iako to nije smetalo jednom Marksu da doktorira na njima)). Filozofija nauke (nekada je postojala “Opsta metodologija”) bi rasprave o “darvinizmu” ucinile besmislenim, umesto da zakrvavljuju drustvo.”Estetika” bi nas spasla lupanja o umetnosti koja slusamo od ljudi koji u javnosti figuriraju kao “umetnici”.
Za divno cudo, usred veka tehnologije i renesanse religije, odjednom se otvorise sve sama filozofska pitanja.Ekonomska kriza, imigrantska, pandemija, gej brakovi, otvorili su sva pitanja identiteta i razlike, suvereniteta i globalizma, tela i tehnologije, pola i roda, coveka i prirode, kraja istorije i “obnove”, ali, na opstu srecu, nema filozofije.Tako imamo slucaj rasprave o darvinizmu izmedju bogoslova koji nema pojma o tome sta je naucna teorija, njena struktura, dokaz, i naucnika koji nema pojma ni o cemu van svog zanata, a govori o naucnom pogledu na svet koji je izlomljen poput pogleda muve.
Rage against the machine: Sleep now in the fire
Поред РАТМ, музичку подлогу у једночинки чини и Бјесови – Боље ти…
Да ли би Кјеркегор данас у Србији стајао на вратима школе и бранио, како деци, тако и професорима, да уђу, баш како је то чинио некад на вратима цркве ? Васцело изопачење и накажење деце и школе може се приказати ( да се ослоним на Варагићев текст ) кадром из времена немог филма, где Сведенборг, вукући за уво Кјеркегора, истог са врата цркве одводи ( подводи ) локалном занатлији на дуално образовање, сам стаје на место вратара цркве, а Кроулија меће за олтар на службу…
Da li je SRPSKI JEZIK toliko siromasan da Prof. dr. Aleksandar Fatic koristi rec stupidifikacija (od engl.: stupid – glup). Da li zaista ne postoji adekvatna rec u Srpskom jeziku?
Filosof ne moze da ne bude filozof.U Platonovom mitu o pecini, onaj ko je spoznao istinsku svetlost ipak se vraca u tamu pecine da prenese istinu, zbog cega biva ismejan i ubijen. Sokrat naredjuje da se jutro po njegovoj smrti zrtvuje petao, vesnik novog dana.Da nije voleo tamu, ne bi ostao u polisu.Ovde bi nam dobro dosao Hejdegerov pojam „lichtung“ koji istovremeno oznacava i cistinu, raskrcenost i rasvetljenost, da bismo objasnili vezu izmedju politike, prostora, svetlosti i tame, ali ne bismo da budemo ponovo optuzeni za nametanje bozanstava.Zato samo jos ovo, filozofija zapocinje klanjem petla, a dovrsava se poletom sove, kao simbola mudrosti, u noc (Hegel).Transcedentalna ornitologija :)))
Мада нешто преоштар, текст разоткрива дубину амбиса у који се заједно са нестанком државног суверенитета срозава и образовање младих нараштаја…
Приметио бих само да застрашујући термин “Ступидификација” нема основу у енглеском језику јер не постоји реч “to stupidify”.
Постоји, наиме, глагол “to stupefy” — to make someone unable to think clearly because they are extremely tired or have taken drugs; to surprise or shock someone very much;
значи, учинити да се ослаби (нечија) свест, омамити, изненадити, шокирати.
Испоставља се да је вај добар текст “ступидифициран” у наслову, непотребном и погрешном егзибицијом у основи које је непознавање енглеског.
Уз ризиковање “натеривања мака на конац”, на основу овог мини-лингвистичког примера, може се упитати — да ли пад нашег образовања није баш скоријег датума?
Глупост је неуништива! (графит на једној београдској згради, који ме увек орасположи) – исте има увек и свуда, у мањој или већој мери, а проблем настаје онда кад глупост постане друштвено пожељна и чак потребна категорија. То је социолошки феномен или проблем… А кад је у питању ова конкретна тема, срећа је да се образовање не своди само на оно званично и институционално…
Ја сам у 6.гимназији слушао 1 годину предмет „Филозофија“ и не могу рећи да ми се нешто задржало. Испредавано нам је сувопарно, тако смо и одговарали – и све заборавили када смо изашли кроз школска врата.
Више филозофије запатило нам се из лектира које смо обрадили на часовима српског и књижевности.
Реч “ступидификација” не постоји у енглеском језику у смислу речничког, лексикографског језика, као што не постоји ни хиљаде колоквијалних речи које су ипак део живог језика. Тако у сленгу и са двоструким значењем говорници енглеског језика користе реч “ступидификовати”, у широком спектру значења, много ширем од домена значења наше речи “заглупљивати”.
Када је реч о коментару читаоца који се представља као Дон Кихот, као неко ко је највећи део свог образовања завршио у земљама енглеског говорног подручја, могу само да приметим исто што и Арчибалд Рајс.
Један од проблема нашег народа је што, чим нешто мало научи, чим заима или заседне на неки положај, уместо да се изграђује, да тек тада ради да буде што бољи, он одмах крене да дели лекције другима, често без претходног прикупљања и најелементарнијих информација.
Ето, толико.
Но, да не бих и сам испољио ту црту, која је сигурно и у мени, остајем отворен за сваку критику.
Поздрав,
Александар Фатић