Активисти одустајање од наставка аргументују правима жена и општеевропском праксом
Фото: Sputnik/Эдуард Эрбен
Доњи дом парламента Чешке је прошле недеље одобрио предлог за укидање обавезног додавања наставка „-ова“ женским презименима. У случају да Парламент и председник одобре предлог закона, жене ће имати право да самостално одлуче да ли ће свом презимену додати тај наставак или ће искористити „мушку“ варијанту презимена.
Тренутно закон налаже да се овај наставак не додаје на презимена само у четири случаја: за стране држављанке, Чехиње које имају стални боравак у иностранству, у браку су са мушкарцем друге националности или немају чешко држављанство. Ови услови се односе и на жене које нису пунолетне.
Аутори измена закона, заштитник грађана Хелена Валкова и члан партије „Пирата“ Ондржеј Профант за женска презимена воде борбу још од 2018. године. Активисти одустајање од наставка аргументују правима жена и општеевропском праксом. Други разлог је чињеница да неке жене, које покушавају да избегну употребу наставка, су лажно говориле о својим плановима да ће живети у иностранству.
Предлог је једва добио неопходан број гласова, за закон је гласао 91 од 172 посланика. Гласање је још једном потврдило да је ово питање поделило чешку јавност на два табора. Једни сматрају да би жене требало да саме одлуче да ли ће користити наставак. Други сматрају да одустајање од додавања наставка „-ова“ противречи законима чешког језика и да ће изазвати збрку приликом деклинација и појаву двосмислених значења.
„Наставак –ова омогућава да се мењају женска презимена и то је исконски део чешког језика. Деклинација је карактеристична црта свих флективних језика (тип језика који имају заједничке структурне особине), па и чешког“, објаснио је Спутњику шеф одељења ономастике Института чешког језика Чешке академије наука Павел Штепан.
Посланица партије „Слобода и директна демократија“ Карла Маржикова је изјавила да је наставак карактеристична црта чешког језика, захваљујући којој је јасно да ли је реч о мушкарцу или жени.
Што се тиче промена, према речима Штепана, оне неће суштински променити језик. Он сматра да закон, на овај начин, одговара текућим појавама и социјалним захтевима.
„Предлог који је одобрен нема неке значајне промене или мешања у језик. Чак и данас жене имају могућност да користе непромењену форму презимена, ако спадају у једну од група које закон предвиђа као изузетак. Довољно је да жена изјави да ће живети у иностранству или да је дала захтев за друго држављанство. Понекад, у тим случајевима могу да заобиђу закон. На овај начин промена закона у значајној мери зависи од ситуације“, рекао је Штепан.
Штепан сматра да ће у будућности бити већи проценат жена које неће желети да мењају презиме. Према речима Маржикове, та одлука ће зависити од животне ситуације жене, а могуће је и од њеног узраста. Амандман би могао да олакша расправу о родним питањима у васпитању деце.
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Izgleda da nismo samo mi pobenavili od potrebe da budemo prvoborci u svetoj borbi za rodnu ravnopravnost! Čudi me da se kod nas još niko nije setio da su srpska (a i hrvatska) prezimena patronimikoni, mada ima i onih po ženskim precima, pa da se nešto preduzme i u tom pogledu. Ipak je više onih po očevima, dedovima, pradedovima i drugim pripadnicima prezrenog (nekada uvaženog i društveno prihvaćenog muškog roda). Kod Islanđana se jasno, po prezimenu – dodatku „son“ ili „dotir“ vidi da li u pitanju ženska ili muška osoba! Kod nordijskih naroda ogromna većina takođe u prezimenu nosi ono „son“, dakle nečiji sinovi! Baš su zaostali!
Dakle, napred u boj, na čelu sa ministarkom i drugim borkinjama!
Кад сам ја ишао у школу, девојчице су се презивале „ићка“ – то је ваљда родно осетљиво? А види сад Чеси то укидају?
Ако се инсистира на психолошкињи и возачкињи, ја бих молио да онда и мушка занимања добију мушку одредницу, рецимо: психолошко, возачко.. а гендери нека буду прихолошче, директорче??