Кроз дијалог са Бугарском и јачање сарадње са Србијом до испуњења стратешких циљева Северне Македоније, истакао председник Републике Северне Македоније
Стево Пендаровски (Фото: globsec-week.globsec.org)
„Ми смо захвални пријатељској Србији на благовременој помоћи за спречавање последица пандемије, посебно у процесу вакцинације. Србија је учинила све што је у њеној моћи да нам помогне и ми тај пријатељски гест знамо да ценимо и нећемо га заборавити”, истакао је Стево Пендаровски, председник Републике Северне Македоније, у ексклузивном интервјуу за „Политику”, нагласивши да је културна сарадња један од најбољих начина да се ојачају свеукупне везе и односи између наших народа.
Северна Македонија нема отворених питања са Србијом, међутим, не престаје да буде на удару осталих суседа. Тридесетогодишњи спор са Грчком решен је Преспанским споразумом, а сада је ова држава на удару другог суседа – Бугарске, која напада њен идентитет и језик, држећи чврсто спуштену рампу Северној Македонији на путу евроинтеграција. С председником Пендаровским разговарали смо о овим проблемима и могућим решењима. Како сматра, стратешки европски пројекат неће бити комплетиран без интеграције нашег региона у ЕУ, а корак ка разрешењу билатералних кочница направљен је у Ватикану, током званичне посете.
Решење спора са Бугарском види у дијалогу, а унапређење економске сарадње са Србијом истиче као једно од стратешких питања обе земље, те категорично одбацује став да његова држава треба да врши лобирање за независност Косова, што намећу поједини албански политичари из извршне власти.
С обзиром на пандемију вируса корона, како оцењујете безбедносну ситуацију у Северној Македонији и колико је била значајна помоћ Србије у имунизацији македонског становништва?
У последњој години пандемија вируса корона из корена је изменила начин живота свуда у свету, а самим тим, у великој мери традиционалне безбедносне претње избацила је у други план. Пандемија је нанела огромне штете здравственом систему и привреди Северне Македоније, однела је неколико хиљада људских живота, стога смо и највећи део наших ресурса усмерили ка сузбијању последица ковида 19. Захвални смо пријатељској Србији на благовременој помоћи за спречавање последица пандемије, а посебно у процесу вакцинације. Србија је учинила све што је у њеној моћи да нам помогне и ми тај пријатељски гест знамо да ценимо и нећемо га заборавити.
Србија и Северна Македонија немају отворених питања, али има и доста нерешених пројеката, посебно када је реч о националним мањинама. Када се може очекивати реализација пројекта отварања македонског и српског културног центра у Београду и Скопљу?
Сасвим сте у праву да наше две државе немају отворених питања и да су усмерене ка константном унапређењу сарадње. Колико знам, о питањима отварања културних центара у Скопљу и Београду наше владе већ размењују идеје и конкретне предлоге. Ја сам имао могућност да се упознам с овом иницијативом за време званичне посете Србији и том приликом истакао сам да је подржавам у целости. Наше државе и народи имају блиске културне везе и интензивну културну размену која траје више деценија. Културна сарадња један је од најбољих начина да ојачамо свеукупне везе и односе између наших народа и држава.
Како би остварила стратешке циљеве, Северна Македонија мења име, под тешким условима постаје тридесета чланица НАТО-а, али не добија приступне преговоре за улазак у европску породицу. Након оспоравања имена предмет удара су македонски идентитет и језик. Због чега је Северна Македонија на удару суседа?
Одмах хоћу да нагласим да македонски идентитет и језик нису и не би могли да буду предмет било каквих преговора. Македонски идентитет и језик резултат су културне и научне чињенице, резултат дугогодишњег историјског и културног развоја. Уосталом, процес развоја нашег идентитета и језика ни по чему се не разликује од развоја језика и култура суседних народа.
Северна Македонија, у односу на суседе, најкасније је заокружила своју државност, кроз један сложен процес борбе за национално ослобађање и еманципацију, и вероватно тај фактор има велик утицај над одређеним негаторским тенденцијама код дела јавности и политичара из суседних држава. Међутим, наша државност и наш стандардни језик заокружени су процес и та чињеница треба да буде прихваћена од свих, што је кључни корак ка изградњи сарадње, имајући у виду да све суседне државе имају исту стратешку оријентацију ка Европској унији.
Данас је Република Северна Македонија самостална, суверена и независна држава. Међутим, процес као да још увек није завршен иако је призната од великог броја земаља и чланица је УН. Пут евроатлантских интеграција трновит је и тежак, а цена пријема је све виша. Да ли је Северна Македонија спремна још да се жртвује како би испунила свој примарни стратешки циљ? Имате ли поверења да ће ЕУ уложити напоре да прими Републику Северну Македонију, Србију, Албанију и Црну Гору у европску породицу?
Процес заокруживања наше државности је завршен. Тачно је да је моја држава направила тешке компромисе с циљем да постане пуноправна чланица НАТО-а и убудуће чланица ЕУ. Чланство у ЕУ кључно је за свеукупни развој свих држава које сте навели и за европску интеграцију немамо реалну алтернативу. Ипак, интеграција региона у ЕУ стратешки је интерес и саме Европске уније, па и геополитичко питање – залагање за јачање улоге ЕУ као актера у међународном поретку.
Европска унија је дала јасно обећање свим наведеним државама да имају европску перспективу још из периода самита у Солуну, 2003. године. Улагање напора за реализацију овог обећања јесте и питање кредибилитета саме ЕУ. Често чујемо о умору од проширења, што је, из аспекта дневне политике, разумљиво, али стратешки европски пројекат неће бити комплетиран без интеграције нашег региона у ЕУ.
Како је текао разговор са бугарским колегом Радевим у Ватикану? Папа се залаже за решавање проблема дијалогом. Да ли две државе имају капацитет да на овај начин саме реше спор на билатералном нивоу?
Повод посете Ватикану било је обележавање 24. маја, Дана словенских просветитеља Светог Ћирила и Методија. Овај свесловенски празник од пре неколико година заједно славимо са Бугарском, што доприноси даљем зближавању оба народа.
С председником Радевим смо у Скопљу, пре полетања за Рим, разговарали о нашим билатералним односима. Задовољан сам чињеницом да смо о отвореним питањима разговарали пријатељски и искрено, дајући позитиван сигнал односима између обе државе, с намером да смањимо тензију која се у задње време подгрева на различите начине. Верујем да је у интересу обеју држава, али и саме Европске уније, да се што пре нађе излаз из ове ситуације, стога ценимо напоре португалског председништва са ЕУ. Њихов предлог сматрамо солидном основом за даље вођење разговора.
Неспорно је да обе државе имају капацитет да питања решавају дијалогом. У суштини, ми смо ово доказали самим потписивањем Уговора о добросуседским односима и сарадњи са Бугарском, 2017. године. Тај уговор је јако важан и представља основ за градњу даљих односа и сарадњу између обе државе и зближавање оба народа.
Навршава се 30 година од распада СФРЈ, а чланови Председништва СФРЈ, Јовић, Тупурковски и Месић, на позив „Политике”, састали су се недавно у Београду. У разговору су за наш лист нагласили да се СФРЈ разишла из политичких разлога јер није могао да се постигне нови политички договор. Многи су у томе видели своју шансу у новим територијалним поделама и новонасталим државама. У тим условима Тупурковски је извлачио земљу из рата и отварао миран пут ка историјској самосталности Македоније. Били сте уз претходне председнике као саветник, а данас и сами обављате ову дужност. Какав је ваш став с данашњег гледишта?
Распад Југославије може најбоље да се разуме само ако се сагледа у контексту тектонских промена које су захватиле Европу падом Берлинског зида, 1989. године, као део процеса еманципације народа и жеље за стварањем властитих независних држава. Конститутивни народи бивше Југославије искористили су своје право на самоопредељење, које им је, у суштини, припадало и према принципима Авноја, али и према Повељи ОУН. Оно што је трагично јесте начин на који се одвијало раздужење – крвави ратови, хиљаде изгубљених живота, милиони расељених лица, као и деценијско социоекономско назадовање, чије последице осећамо и данас. Крвави ратови су били страшна последица полуделог национализма и управо су они најбитнија историјска лекција – коју никад не треба да поновимо.
Након распада СФРЈ, војним сукобима покушавају се прекројити границе, у ратним сукобима страдало је више од сто хиљада невиних људи. На унутрашњем плану заратили су братски народи, на глобалном плану чланице Северноатлантске алијансе бомбардовале су Југославију. Данас се оспорава територијални интегритет и заговара прекрајање држава признатих од УН: Босна и Херцеговина, Србија и Црна Гора, Албанија и Северна Македонија. Верујете ли НАТО-у и ЕУ, с обзиром на то да нису испунили обећање дато Северној Македонији?
Ја сам био први државник у региону који је јавно проговорио против идеје за ново прекрајање граница и размену територија и људи из региона. Распад некадашње Југославије је завршен процес. Свако ново отварање питања граница има потенцијал да нас врати у еру ратова деведесетих година и да донесе нова људска страдања и да нас економски уназади. НАТО је испунио своје обећање дато мојој држави и данас је Република Северна Македонија тридесета пуноправна чланица НАТО-а, који гарантује територијални интегритет и независност мојој држави.
„Браћо Македонци, ја вам желим срећан одлазак, али морамо остати савезници у два питања. Једно је економско јер Македонија се у економском развоју базирала на социјалистичком моделу, у државном моделу по угледу на Србију. Друго је албанско питање”, речи су Слободана Милошевића које је рекао на Охриду, уочи одлуке Бадинтерове комисије. Из данашње перспективе, колико је Милошевић био у праву и колико се и како ова питања могу унапређивати?
О историјској улози Слободана Милошевића свој суд ће дати и давати историчари, али и Међународни кривични трибунал о некадашњој Југославији, у Хагу, пред којим се водио поступак о Милошевићу, који се, због његове смрти, није завршио.
Економска сарадња између Србије и Северне Македоније једно је од стратешки важних питања наше економске политике и она треба само да се унапређује. Положај етничких Албанаца, држављана Северне Македоније, није део некаквог регионалног албанског питања, већ је део нашег унутрашњег уставног и политичког поретка.
Да ли спољна политика РСМ у свом стратешком, политичком или идеолошком опусу има право да лобира за независност Косова? С друге стране, подсећамо да је заменик премијера Груби у Приштини изјавио да је министру Османију, пред путовање у Шпанију, приоритетни задатак признавање Косова.
Република Северна Македонија своју спољну политику води уз неколико постулата, међу којима високо место имају регионална безбедност и стабилност. Да подсетим, ми смо Косово признали као независну државу 2008. године, када је то учинио највећи број наших стратешких партнера, и од тог тренутка ми се залажемо да градимо добре односе са Косовом јер на тај начин испуњавамо наше националне интересе, али доприносимо учвршћивању регионалне сарадње, нешто што је највиши спољнополитички приоритет и пријатељске Србије. С друге стране, сматрам да је лобирање и даље признање Косова унутрашње питање косовске политике.
Новим дипломатским документима испипава се дипломатски пулс о новим територијалним поделама. Историја је сведок да ниједна промена граница није прошла без крви. Доказ је и распад СФРЈ. Да ли „нон-пејпер” нуди нови крвави сукоб на Балкану?
Свој став о промени граница и размени становништва већ сам рекао у одговору на неко од претходних питања. Тај став, у који чврсто верујем, јесте и почетна основа за оцењивање све званичне и незваничне документације, укључујући и „нон-пејпер” који сте споменули. Не можете у исто време ићи европским путем и, с друге стране, подржавати анахроне идеје које припадају политичкој историји и немају ништа заједничко с реалношћу.
Жељко Шајн
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар