Владимир Димитријевић: Не смемо пристати на џендер лудило

Џендер револуција доноси идеологизовану изједначеност мушкарца и жене; разградњу мушког и женског полног идентитета

Владимир Димитријевић (Фото: Медија центар Београд)

У једнопартијску Скупштину Србије (и Шапић се „аутовао“, сједињује се са напредњацима) у уторак, 18. маја 2021. године улази нацрт противуставног Закона о родној равноправности.

Не, није реч о равноправности полова (то је категорија коју наш Устав и закони јасно признају и препознају, него је реч о ненаучној и суманутој идеологији, иза које стоји политички покрет радикалних феминисткиња и исто таквих „елџибитника“. Главна „идеолошкиња“ покрета је политичка лезбејка Џудит Батлер, која је 2019. године добила, веровали или не, почасни докторат Универзитета у Београду. О идејама Џудит Батлер, која је главни пропагандиста џендер лудила, немачка научница Габријела Куби у својој књизи Глобална сексуална револуција, каже:

„Било чија сексуалност је фантазам, само нешто у шта верујемо због тога што се често понавља. Џендер се не да повезати са биолошким полом, који не игра апсолутно никакву улогу и који се пројављује једино због тога што је језички саздан, и зато што људи верују у оно о чему стално слушају. По схватањима Батлерове, наш идентитет је плутајући и флексибилан. Нема мушког и женског бића, него постоје само извесни „перформативи”, то јест човеково понашање се може променити у било ком тренутку“.

Џудит Батлер тврди да је узрок присилне хетеросексуалности инцестни табу, један од најстаријих табуа човечанства. За њу је, објашњава Габријела Куби, „инцестни табу правни акт који забрањује и инцестне жеље и ствара извесне идентитете џендер субјеката кроз механизам принудне сексуалне идентификације“.

Џудит Батлер

Шта то значи? То значи да је, за радикалне феминисткиње и ЛГБТ активисте, забрана родоскрнављења препрека ка потпуној „сексуалној слободи“. Женски пол је, по Батлеровој, само конструкција. Габријела Куби указује на значење оваквог става:

„Само ако постоји нешто такво као што је жена, жена може бити подвргнута репресији. Само ако постоји „принудна хетеросексуална нормативност” „друге врсте жудње” могу бити одбачене. /…/ Батлерова своди људски идентитет – који се обликује на основу безброј утицаја, а не само пола, укључујући у те утицаје и породицу, културу и религију – на слободно изабрану, променљиву сексуалну оријентацију. По мишљењу Батлерове, породицу не уобличавају везе између родитеља и деце, него самовољни чинови тренутног припадништва. У паралелном универзуму Батлерове, деца не бивају зачета, него „дизајнирана” и произвођена путем вештачких техничких начина репродукције, као што су донирање сперме и јајних ћелија, сурогатно материнство, вештачке материце и манипулација генима. /…/ Према овој теорији, мушки и женски пол појединца је небитан за његов идентитет, и представља „диктатуру природе” против човековог самоодређења, од које се треба ослободити. Човеков идентитет је, уместо полом, одређен његовом сексуалном оријентацијом, због чега је флексибилан, променљив и разнолик. Ова илузија, или „фантазам”, о два пола створена је инцестним табуом и лингвистичким одредницама какве су „мушкарац” и „жена”, „отац” и „мајка”, које се морају уклонити да бисмо „изумели” себе саме. „Ознаке” друштвене хетеросексуалности морају бити одстрањене из сваке области. Мушкарац и жена, брак и породица, отац и мајка, полност и плодност нису нешто природно; реч је о нечему што је проглашено, и помоћу чега се успоставља хегемонија мушкарца над женом, као и хетеросексуалности над свим облицама сексуалног понашања. То треба да буде разорено до темеља“.

Наравно, реч је о борби против хришћанског вредносног система. Хришћанство на Западу јесте узрок низа друштвених норми и темељ многих установа, па подразумева истину, јасну аксиолошку лествицу, обавезујуће норме, јерархију, родитељски ауторитет, бинарни сексуални идентитет (мушко – женско), нормативност хетеросексуалности, супружништво, језгрену породичност, национални суверенитет, представничку демократију, супротстављање разних интереса о којима се одлучује већинским путем, као и традицију, самосвојни културни идентитет, освртање на десет заповести и постојање Бога.

Парада ‘поноса’ у Београду (Фото: Политика/А. Васиљевић)

Постмодернизам руши хришћанске темеље друштва јер брани право на грех и грешење, неодговорну слободу избора аутономне индивидуе, апсолутизовану једнакост, дечја права, џендер уместо пола и бирање „сексуалне оријентације”, правно и друштвено прихватање било ког облика сексуалног понашања, партнерске односе и усвајање уместо рађања, планирање породице и „репродуктивно здравље”, глобалну управу и тзв. „партиципативну демократију”, идеологизацију дијалога и консензуса, мултикултурализам и морални релативизам, уз потпуну аутономију обезбоженог појединца.

Џендер револуција доноси идеологизовану изједначеност мушкарца и жене; разградњу мушког и женског полног идентитета; борбу против нормативног хетеросексуалног понашања, уз потпуну правну и социјалну једнакост, као и привилеговање свих нехетеросексуалних начина живота; абортус као „репродуктивно право” жене; присилну сексуализацију деце и омладине; систематски рад на сиромашењу породице, са циљем да се деца одузму оцу и мајци и предају неототалитарној држави. Џендеристи иду дотле да тврде да мушка доминација није плод мушке делатности на подређивању жене, него производ самог језика, који је одвише „мушки“. Зато траже да се језик мења у складу са њиховим суманутим визијама, маскираним у „науку“.

Опрема: Стање ствари

(Сајт Двери, 16. 5. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

1 reply

  1. Znaci doslo je vreme da osoba moze da bira gender ali ne moze, tj pravo je oduzeto da bira sta ce inekcijom da joj stave u telo.

    10

Оставите коментар