Након Брегзита, Лондон је почео да ствара свој систем савеза, у којем је Анкари додељена једна од водећих улога
Володимир Зеленски и Реџеп Тајип Ердоган на билатералном састанку у априлу 2021. (Фото: Ројтерс)
Русија и Кина озбиљно брину националну обавештајну службу Велике Британије – изјавио је директор Британског владиног центра за комуникације (GCHQ) Џереми Флеминг за време предавања у Институту за безбедност, науку и технологију (Institute for Security, Science and Technology).
„Понашање Москве <…> показује да Русија остаје најозбиљнија претња на сајбер-плану британској националној и колективној безбедности. Али, постоје и друга подручја. Мешање у изборе и агресивно деловање обавештајних служби“.
Директор GCHQ говорио је и о претњи безбедности од Кине. Нагласио је да из Кине претње долазе углавном у сфери компјутерских технологија.
Велика Британија је 19. априла утврдила нацрт Закона о заштити нације од непријатељских држава.
Према Тајмсу, тим документом се предвиђа да ће сви који раде у Британији у име страних влада морати да региструју своје присуство у краљевини.
Такође је планирано ажурирање закона о државној тајни.
Британско Министарство спољних послова позвало је 15. априла руског амбасадора у Лондону, Андреја Келина, на разговор о сајбер-нападу на SolarWinds који САД и Британија упорно приписују Руској Федерацији.
Месец дана раније, 14. марта, британски премијер Борис Џонсон је – за време представљања у парламенту нове одбрамбене стратегије земље – назвао Русију „највећом претњом“.
Борис Џонсон (Фото: Бета/АП)
Том приликом је оптужио Русију за „честе агресивне упаде“ у водени и ваздушни простор Велике Британије и утврдио да је РФ спремна да „убија неистомишљенике на тлу Британије“.
Два дана потом је британска влада представила нову спољну политику и одбрамбену стратегију за наредних 30 година, према којој ће та држава повећати број нуклеарних бојевих глава на 260.
У овом и оваквом контексту су Велика Британија и Турска одлучиле да створе неформални савез са Украјином.
Лондон ће преко своје амбасаде у Кијеву обезбеђивати новац за пројекте „реинтеграције Крима“, као и територија Доњецке и Луганске Народне Републике, у Украјину, а Анкара се придружила „Кримској платформи“ која би требало да помогне Кијеву да врати полуострво.
Посебну пажњу ће поклањати кримским Татарима и подстицати њихов политички активизам и заштиту људских права.
„Јасно је да се формира неформални трилатерални савез Велике Британије, Турске и Украјине који је усмерен против Русије, поготово поводом Црног мора“ – оценио је Грик сити тајмс.
Реџеп Тајип Ердоган (Фото: Бета/АП)
Турска је остала лојална Лондону, упркос повлачењу Британије из Европске уније.
Уједињено Краљевство, за разлику од осталих НАТО савезника, није осудило турску војну операцију у Сирији, као ни мешање Анкаре у либијске послове.
Након Брегзита, Лондон је почео да ствара свој систем савеза, у којем је Анкари додељена једна од водећих улога.
Mинистaр спољних послова Украјине Дмитриј Кулебa rekao je BBC:
„Ако британске трупе ту слете у Николаев, град на обали Црног мора] и остану заувек – нећемо имати ништа против “.
У ово се уклапа и чињеница да је почетком августа 2020. бивши британски амбасадор у Турској – Ричард Мур, који течно говори турски а познат је и као пријатељ Реџепа Тајипа Ердогана – постављен за шефа МИ6.
Опрема: Стање ствари
(Факти/Искра, 24. 4. 2021)
Прочитајте још
- Консензус на енглески начин: Лондон окупио Фејсбук, Твитер, Гугл, Јутјуб и Ројтерс због „борбе против дезинформисања“
- Њемачке пословне вијести: Велики савез Енглеске и Турске поприма контуре
- Енглеска: Форин офис финансирао извјештавање Ројтерса и Би-Би-Си-ја усмјерено на „слабљење Русије“
- Степски соко и Тјери Мејсан: Два опречна погледа на рат у Нагорно-Карабаху
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар