Дмитриј Бавирин: Кина потискује Русију из Србије

Србија није окренула леђа Русији – и не намерава да то учини. Али омиљена изрека Срба „нас и Руса 150 милиона“ не може се сипати у трактор уместо нафте

Извор: Њуз фронт

(Взгляд, Москва, 8. 4. 2021) 

Русија има истовремено неколико разлога да буде љубоморна на односе Србије са Кином. На пример, српски председник се вакцинисао кинеском вакцином, а српска војска се преоријентисала на кинески војно-индустријски комплекс. Истовремено, анкете показују да Срби цене кинеску помоћ више од било које друге. Да ли су оправдани страхови да Пекинг истискује Москву са Балкана и мишљење да су Срби спремни да промене свог „најбољег пријатеља“?

Разговори о томе да Кина покушава да потисне Русију са Балкана и заузме њено место трају већ неколико година, али последњих дана они су постали посебно емотивни. Постоје два карактеристична разлога за то и о њима активно извештавају медији.

Први је да се председник Србије Александар Вучић вакцинисао против ковида-19 кинеском вакцином Синофарм. Србија активно купује руски „Спутњик V“, а прву (и дуго очекивану) пошиљку Вучић је лично дочекао на аеродрому. Ипак, решио је да промовише кинеског произвођача.

Други је да је на годишњицу НАТО бомбардовања Југославије кинески министар одбране Веи Фенгхе боравио у посети Београду и одржао говор у којем је оно што се догодило 1999. године назвао неопростивим злочином – „Кина то никада неће заборавити“. Штавише, из тона говора могло се закључити да је Пекинг спреман да брани Београд ако се нешто догоди – дословно се чуло: „Тако нешто више никада нећемо дозволити.“

У том контексту вреди напоменути да је Вучић крајем прошле године извршио рокаду у влади: сада већ бивши министар одбране Александар Вулин прешао је у фотељу шефа Министарства унутрашњих послова, коју је претходно заузимао Небојша Стефановић, садашњи шеф министарства војног. Вулин је социјалиста и један од најпрорускијих министара у Влади Србије, док је према злим језицима члан председничке странке Стефановић страни плаћеник (додуше не постављен од Кине, већ од стране Европе и Сједињених Држава).

Министар Небојша Стефановић и генерал Веи Фенгхе током пологања венаца на спомен-обележје погинулим кинеским новинарима (Фото: Министарство одбране Србије)

Међутим, чак и под Вулином, који је био задужен за задатак преоружавања српске војске (Хрватска је изазвала ову регионалну трку по наговору НАТО-а), Београд је почео активно да купује кинеско оружје. Конкретно, постао је први купац кинеских борбених беспилотних летелица у Европи и купио је противавионски ракетни систем FK-3 – аналог руског С-300.

Испада ли онда да су у праву они који верују да нас је Београд „издао“, окренувши се од Москве и окренувши се Пекингу, где му је, према речима министра Фенгхеа, с радошћу понуђено „специјално и неуништиво пријатељство“? Не, нису у праву. Тачније, у праву су само половично.

Последњих година Кина усиљено појачава своју спољнополитичку активност, што је, иначе, директно повезано са покушајима Запада да „обузда“ ту државу. Ширећи свој утицај широм света, Пекинг покушава да заузме сав простор који други још нису заузели, истовремено гурајући у страну конкуренте – једне (попут Русије) нежно, друге (попут Индије и Сједињених Држава) много грубље, али у сваком случају по принципу да кинески интереси стоје изнад свега.

У исто време, Србија има посебан положај код Кинеске комунистичке партије, јер се налази у Европи, где се инвеститори из НР Кине и позиви те партије на пријатељство третирају са опрезом, али истовремено остаје и несврстана и није члан Северноатлантске алијансе.

Међутим, не треба прецењивати значај страственог говора друга Фенгхеа против НАТО-а. Његов патос је узрокован чињеницом да су током бомбардовања Београда Американци случајно бацили пет бомби на територију кинеске амбасаде. Четири од њих су експлодирале, убивши три кинеска новинара. Сада се уз велепосланство Пекинга налази посебно спомен обележје, крај којег је кинески генерал оштро осудио НАТО. Србима је било драго да су све то чули, али поента није у томе да су Кинези спремни да их бране од Американаца, већ да Кинези намеравају да штите своје, у шта ионако нико не сумња.

Сва та источњачка ревност на Балкану заиста је у супротности са руским интересима. И истовремено се савршено уклапа у спољнополитички метод Александра Вучића, који његови симпатизери називају „уравнотеженим“ и „мултивекторским“, а противници – „шизофреним“ и „вишеструко позадинским“, што значи покушај седења на неколико столица попут европске, руске, америчке, кинеске.

Али, без обзира како ми о томе размишљали, Вучића оправдава једна важна и објективна околност: Србија је веома сиромашна земља. Сиромашна не у афричком и не у украјинском смислу, где се уз ту дефиницију одмах надовезује придев „нефункционална“, већ у совјетском смислу – „сиротињски али чисто“. Оне не стоји са испруженом руком да проси милостињу, али вишка новца нема – и не очекује се да ће га имати.

Зашто се не очекује – посебно је питање, али најболнији фактор у том смислу је демографија. Србија је једна од „најстаријих“ држава на свету – млади користе прву прилику да емигрирају у Европу, док старији остају на терету и бризи власти.

Кина, напротив, има толико новца да мора некуд да га уложи, а стратешки циљ да постане глобална велесила и појачано обраћање пажња на међународни имиџ Народне републике потиче је да тај новац активно троши.

Није реч само о кинеским инвестицијама у Србији (а њих има много и Пекинг је пре свега заинтересован за реалну производњу), већ и о питањима која су за нас осетљива: о конкуренцији на тржишту вакцина и оружја.

Узмимо за пример медицину. Осећајући да пандемија корона вируса прети да на крајње негативан начин утиче на спољни имиџ, који је Кинезима тако драгоцен, Пекинг је почео да шаље хуманитарну помоћ свима који су вољни да је прихвате и истовремено представљају интерес за Кину. У Србији су ту помоћ прихватили оберучке, јер им је заиста била потребна, не заборављајући да се уредно захвале (народ је тамо учтив) и пожале се на недостатак исте те помоћи од Европе (али, што је важно, не и од Русије).

Као резултат, анкета на тему „ко више помаже Србији“, коју је прошлог лета наручио Институт за европске послове, изненада је показала јасно вођство Кине – 40% наспрам 17% гласова за Европску унију (која је и даље главни трговински партнер) и 14,65% за Русију…

Извор: Дојче веле

Ради боље илустрације политике Кинеза у тој области довољно је напоменути да су они спремни да своју другу вакцину, Синовак, деле сасвим бесплатно.

Једна од ових добротворних пошиљки недавно је отишла у Грузију, још једну хронично сиромашну земљу.

Слична је прича и са оружјем. Срби би се врло радо наоружали руским оружјем – по том питању одржано је много преговора и консултација, закључено је неколико изузетно важних уговора. Али наше оружје је скупље од кинеског, а главна тема током већине консултација било је питање попуста – српска влада је принуђена да штеди на свему.

Кина, која осваја нова тржишта и у ту сврху се разбацује парама у виду попуста и кредита, врло је предусретљива, штавише, спремна је да заједно са оружјем купцу преда и технологију производње (коју су и сами често украли, између осталог и од нас). То не значи да Русија мало ради за Србе – и ми им дајемо попусте и зајмове, које Срби изузетно цене и на којима су нам искрено захвални. Али наше могућности су неупоредиво мање од могућности Кине, а совјетска стратегија да се широм света храни сиротиња науштрб стандарда сопственог становништва показала се неефикасном. За разлику од савремене српске стратегије.

Простије речено, Србија није окренула леђа Русији – и не намерава да то учини. Али омиљена изрека Срба „нас и Руса 150 милиона“ не може се сипати у трактор уместо нафте. Београдска „многовекторска политика“ (која значи: што више „вектора“, то боље, а кинески вектор се испоставио најисплативији) није узрокована идеологијом, већ нуждом: политика српске владе у овом смислу може се упоредити са домаћицом из 1990-их година, чији је буџет приморава да из новина изрезује купоне за попуст. Да су те новине кинеске – изрезивала би их и из кинеских.

Кад бисмо били спремни да потрошимо милијарде да „забетонирамо“ своје позиције на Балкану и да не дозволимо да нас Кина „истисне“, Срби би их са задовољством прихватили – у било ком облику. Али ми, изгледа, на то нисмо спремни. То нас, међутим, не спречава да из разумљивих разлога гајимо пансловенску љубомору.

Са руског посрбио: Александар Миладиновић



Categories: Посрбљено

Tags: , , , ,

13 replies

  1. Interesantno je kako navodni alalitičari prosto uživaju da zabiju glavu u pesak i da nam pričaju kroz dupe. Sve njihove tzv. analize potpuno i namerno zaboravljaju jednu od verovatno najgorih decenija u Srpskoj istoriji od 1990-2000 g., i sramotnu otvorenu antisrpsku ulogu koju je Rusija odigrala dobrovoljno i sa velikim entuzijazmom. Čak šest godina posle rata Rusi u otvorenoj saradnji sa njihovim zapadnim „partnerima“ priredili još jednu katastrofu Srpskom narodu sa razbijanjem države Srbije i Crne Gore. Tako, za ovog navodnog analitičara nespretni Amerikanci su slučajno pogodili Kinesku ambasadu u Beogradu i ubili nekoliko službenika. To je čista laž jer već tada se znalo da su ih gađali zato što je Kineska ambasada informisala Srpske vlasti o svim saznanjima do kojih su dolazili uglavnom elektronskim putem. Da, moj lažni analitičaru, nisu gađali Rusku ambasadu nego Kinesku, jer Rusi nisu pomagali Srbe, lažna braća su pomagali i obaveštavali NATO, Amrikance i Ustaše. Zato neka prodaju svoje oružje svojim novim prijateljima Krvatima a mi ćemo kupovati od Kineza. Zato su Rusi danas zemlja bez pravih prijatelja i saveznika. Putin je u početku svoje predsedničke karijere otvoreno odbijao mogućnost dublje strateške saradnje sa Kinom. Takođe odbio je da isporuči već plaćeni S300 sistem Iranu. Ali, na njihovu žalost, promeniše se vremena. Kineska (i Perzijska) civilizacija je, za razliku od Ruske, stara hiljadama godina. Kina nije zaboravljiva i nije prevrtljiva kao sto je Rusija. Neminovno i nezaustavljivo Kina postaje najjača svetska sila, ekonomski i vojno, a Rusija će zauvek da bude drugorazredna sila, a u političkom i moralnom pogledu ostaće propalitet kakav je uvek i bila što se jasno pokazalo prethodnih 30 godina. Rusi su totalno nepouzdani partneri Srbima. Nama je naš nacionalni interes iznad svih drugih interesa.

    25
    22
  2. Ruski istorijski san je politicko-ekonomska alijansa sa Germanima, a Srpski san je alijansa sa Rusima. Ove dve teznje su nepomirljive, viedli smo kako to uvek radi protiv nas. Sada kad su se nasli u izolaciji u kakvoj smo i mi bili (oni su doprineli nasoj izolaciji a mi njihovoj nismo) svaki prijatelj i saveznik im dobro dodje (cak i Hezbollah kao smo videli prethodnih dana). Ali kako di im verujemo i sta to nama sada vredi kad su nas vec totalno racbucali sa svojim „partnerima“. Dakle emocije su ubitacne za nase psiholosko (a videli smo i za fizicko) zdravlje i za nase interese. Zato spremnost Kine, supersile u usponu, da saradjuje sa Srbijom je od izuzetnog strateskog interesa. Pored ubistva Kineskih diplomata u ambasadi u Beogradu, sto Kinezi nece nikada zaboraviti Americi, odnos izmedju nasih zemalja je potpuno liseni emocija. Oni ne donose njihov S400 igrajuci se sa nasim osecajima samo da bi nas srazocarali cledeci dan. Kinezi i njihova civilizacija su iznad takvih mahinacija. Oni gledaju svoje interese a postuju nase, a to vredi i za nas. Vreme ja za Srpski narod da se konacno otrezni. Vodka je previse jaka za nas.

    13
    10
  3. @Stevan = @donald = @NicktheBlack

    Разни надимци, исто ботовско антируско лупетање.

    19
    15
  4. @Don Quixote
    Života ti, bez velike filozofije i duboke istorije, čisto na osnovu onoga što su Rusi radili poslednjih 30 godina na Balkanu, navedi barem jednu stvar u njihovu odbranu. Svaka objektivna procena sa čisto Srpskog aspekta će doći do jedinog mogućeg zakljucka: Rusi ne osećaju nikakvu navodnu bliskost sa Srbima, oni su izabrali da pomognu ustaše i zapad a ne nas, što je posebno nemoralno obzirom na našu veličinu, pa šta god da mi o njima mislili i za njih osećali. Mogli su da budu neutralni i niko im ne bi ništa zamerio, ali oni nisu. Prosto ko boranija! P.S. ni sledeći put neće biti ništa drgačije!

    16
    11
  5. @Stevan = @donald = @NicktheBlack = @Kiko

    Користиш четири надимка.

    Као крунски доказ антируског понашања прилажеш новински чланак из загребачких новина. Недовољно као аргументација.

    13
    10
  6. Ja sam ja. Jutarnji list ne piše napamet već je napravio intervju sa Ruskim ambasadorom u vreme rata koji je ispričao to što je ispričao.

    12
    9
  7. Srpska politicka oligarhija (jednopartijska skupstina i vanskupstinsko krilo te partije) imaju za cilj da udju u savez sa onima koji su bombardovali RSK, R.Srpsku i SRJ i omogucili i jos gore opravdali etnicko ciscenje Srba iz Hrvatske i sa KiM, zlocine nad Srbima u Hrvatskoj, BiH i KiM, unistavanje svetski vrednih kulturnih dobara i otimanje teritorije sa svim njenim kulturnim vrednostine, preostalim od unistavanja i prirodnim bogatstvima i investicajama i ONO STO JE NAJGORE, pretvaranje Srbije u jedinstven slucaj („KiM je jedinstven slucaj“, culi smo sto puta,Nesto je jedinstven slucaj, jer ima neke jedinstvene osobine, mezdjutim, onda i nesto drugo moze da ima takve osobine, pa „jedinstveni slucaj“ postaje presedan za daljnje pravno odredjenje.Razlog sto je KiM „jedinstven slucaj“, a nije presedan, jeste to sto se njegova jedinstvenost sastoji u tome sto Zapad tako hoce, a ne u posedovanju nekih osobina.Zato prihvatanjem da je KiM „jedinstven slucaj, a to je krenulo jos sa Kondolizom Rajs i odbijanjem da se KiM dovede u vezu sa .R.Srpskom, mi volju drugih drzava stavljamo iznad volje sopstvenog naroda i time se lisavamo suvereniteta odlucivanja i to za sva vremena, jer postajemo primer naroda koji je ucinio nesto sto nije nijedan drugi narod)

    Da bi se ovo realizovalo, kljucno je izbaciti Rusiju iz igre, kao naseg istorijskog zastitnika i trenutno poslednje zastite suvereniteta u Savetu bezbednosti.Ovo se odvijalo u vise faza; 1) laznom politikom i Zapad i Rusija (kasnije dodata i Kina) koja je imala da pod velom drzavne strategije zamuti zlocine Zapada i prikrije da ova strategija, zapravo, uopste ne postoji, jer mi svo vreme otvaramo poglavlja EU (sto god se desavalo na srpskoj politickoj sceni, proces EUintegracija se nastavlja i sada je u fazi kada je iz bezalternativnosti presao u bezupitnost, jer je Vuciceva licna vladavina podrzana sa Zapada koji ce ga i srusiti, ponovo dovela drustvo u stanje podele, kada se brisu programske razlike da bi se srusila licna vladavina i upravo to brisanje programskih razlika ucinilo je evrointegracije neupitnim/nevidljivim. 2) perverzijom nasilja i zlocina i odsustva pomoci koja ova drugo pokusava da prikaze kao gore prvog, da od bombardovanja, nanosenja patnji civilima, unistavanje materijanih dobara za zivot i etnickog ciscenja, ucini manje zlo od toga da Rusija nije pomogla Srbiji.Ruski ambasador na grobu Tudjmana, postaje gori od americkog ambasadora na hrvatskom tenku u etnicki ociscenom Kninu, srpskih oficira koji su se fotografisali pored Tudjmanove biste i klecanja Verana Matica u Vukovaru (dok je zlocin bez presedana, bombardovanje novinarske kuce, obelezen „filozofskim“ spomenikom „Zasto“, ali nema te filozofije koja moze da sakrije ovaj zlocitin Zapada i pruzi smisao tom odvratnom spomeniku). 3) iznenadno forsiranje Kine koje jos vise treba da potisne Rusiju, da pricu sa suvereniteta skrene na ekonomiju (vec sam kuckao, Srbija je mogla kupiti kineske jednomotorne lovce J-10 koji imaju radar, rakete i motor MiG-29, pa ne bi bilo problema sa odzavanjem, prosli bi jeftinije i povezali se vojno sa Kinom, kao prvi kupac u Evropi, i to preko najznacajnije tehnike borbenog aviona (sa njima smo mogli da radimo dronove i visecevnu artiljeriju, sa Rusima oklopni tehniku, PVO, helikopteri i protivtenkovske rakete) Bez svega toga, pojava Kine je samo fiktivna (samo se njene investicije kritikuju od strane vanskupstinskog krila oligarhije) i treba da Rusiju gurne u jos veci zapecak.Tekstovi u „Blicu“ ili „Danasu“ iza kojih stoji politicki kapital i obavestajno propagandni rad Junajted grupe najavljivan godinama kao „pomoc“ na suzbijanju ruskog uticaja, su ogavni, provokativni i neprijateljski prema nasem savezniku i prijatelju Rusiji

    O ruskom politickom sistemu mislim gore nego o americkom.Stanje u vojsci je katastrofalno (samo sedim po ruskim vojnim sajtovima i forumima) i nad Rusijom se nadvija najveca opasnost u njenoj istoriji.ALI, Rusija je nas istorijski saveznik zahvaljujuci kojem uopste postojimo i koja je za to zrtvovala svoju 600godisnju imperiju.Njena antijugoslovenska politika je imala logiku, razbijanje necega sto sa jakom Rusijom ne bi ni nastalo, ocuvanje SRJ sa jugo-komunistima na celu, za Rusiju nije imalo nikakav znacaj, tim pre sto su uvidjali kuda ide unutaroligarhijski sukob Slobe, Mome i Mila.Danas Rusija je garant ocuvanja i R.Srpske i R 1244.Naravno, ostaje vecno pitanje sta mi nudimo Rusiji, osim da se sukobljava sa Zapadom, dok mi vodimo pregovore da se pridruzimo tom Zapadu i njegovoj ekonomskoj i bezbednosnoj politici prema Rusiji?

    20
    2
  8. @Stevan = @donald = @NicktheBlack = @Kiko = @Jelena = Шизофренија ботовског анти руског саботирања коментара на СтСт.

    15
    7
  9. Руси се све више удаљавају од нас, а не ми од њих. Они су нам били „ иторијски савезник “ само један једини пут и то када нас је спасао један једини Рус , Свети Цар Николај. Једино њему хвала. Позивати се на то да нас они никад нису напали просто је имбецилно. Једноставно никад им нисмо дали разлог за то а и сувише смо далеко. Велика је штета што полако али сигурно губе наклоност једног јединог народа који је увек безрезервно био уз њих. Ја не разумем зашто то раде, али ваљда бар они знају. Бугари су им сто пута забили нож у леђа али су им увек дражи од нас. Исто тако и Хрвати ??? Што се тиче нашег ослобађања од фашиста и то је било због општег чишћења непријатеља и што им је овуда ишао пут, мада свакако им хвала на томе, без обзира што је то било силом прилика, а не због неке љубави. Ко све ово неће да прихвати, политички је слеп.
    @ Дон Кихот, маните се мантре о ботовима него дајте неки аргумент против овога што нас неколико износимо. Једино се не бих сложио са претходним коментарима у вези Кине. Са њима треба бити изузетно опрезан. Не долазе ни они тако далеко у једну растурену земљу због љубави. Они добро наплаћују сваку своју „помоћ“. До сада смо већ видели колико су нам загадили земљу и ваздух.

    11
    11
  10. @Зоран „…маните се мантре о ботовима него дајте неки аргумент…“

    Није безначајно што бот-клонови објављују површне антируске поруке.
    Њихово присуство је очигледан знак да се неко труди да затрује атмосферу и поверење између Руса и Срба (наравно у малом обиму, колико већ има оних који прате СтСт и занимају се за ову тему).

    Што се тиче аргумената, неке је дао @Komentar koji ceka pregled, мада и код њега провејава скепса у погледу (будуће) руске помоћи нама.

    Колико су неумесни коментари о руској „издаји“ и равнодушности према интересима Срба у задњих 30-ак година, треба погледати истини то јест историји у очи па видети кроз какве је ломове пролазила Русија деведесетих. Па размотрити чињницу да сада имају цивилни рат на територији Малорусије и десетине милиона Руса расутих по бившим СССР републикама. Ми дефинитивно не можемо бити високо на листи приоритетеа руске спољне политике. Поготово, ако интерес српске државе и народа није на списку наше гаулајтерске власти у последњих 20-ак година. Морамо се прво сами потрудити а онда ће нам и Бог (и Руси) помоћи.

    10
    5
  11. 1990-тих ми без Руса бне бисмо издржали 5 месеци. Све што смо имали – дали су нам Руси: храну, гориво, оружје. Купили су све што смо им продавали, држали наших 50.000 радника у грађевинарству, све финансије су ишле преко Кипра; и све то упркос својој издајничкој влади.
    А нико нас никад и није напао кад су Руси у снази.

    11
    2

Оставите коментар