Тајмс: Британске обавештајне службе забринуте због кинеске контроле ретких елемената

Зависност од кинеске производње ретких елемената издвојена је као безбедносна брига, пише енглески Тајмс

Рудник ретких елемената у Унутрашњој Монголији (Фото: Caixin Global)

Усред све жешће глобалне трке у обезбеђивању ретких метала који су неопходни за производњу многих уређаја, од борбених авиона и ветротурбина до електричних аутомобила и паметних телефона, стручњаци су упозорили да би ослањање на Кину могло бити све штетније за безбедност Велике Британије, известио је „Тајмс“.

Кина имао удео од више од 95 одсто светске производње ретких ресурса, а безбедносне агенције изражавају забринутост да би услед повећаног ривалства на том тржишту Пекинг могао да искористи свој утицај у тој индустрији као предност у споровима.

„Ризично је да Кина користи своју позицију у ланцу снабдевања како би извршила притисак на друге економије, а да Велика Британија нема поузданих алтернатива“, изјавио је Крис Вилијамс, генерални директор британске компаније за подводне ресурсе.

Већина ретких елемената, названих „индустријско злато“ због своје разнолике примене у одбрамбеној и технолошкој индустрији, налази се у релативно великој количини у Земљиној кори.

Међутим, поступак ископавања 17 ретких метала који се формирају испод Земљине површине и претварања у употребљиве материјале је скуп.

Поједине ретке елементе, укључујући церијум, неодимијум, тербијум и ербијум, тешко је ископати јер их нема у великим количинама.

Ретки метали који се користе у британској индустрији обрађени су у Кини, кажу стручњаци, наглашавајући да то представља рањивост како државних ланаца снабдевања, тако и целокупне економије.

У документу који се бави проценом британске спољне и одбрамбене политике, објављеном 16. марта, зависност од ретких елемената издвојена је као безбедносна брига, са нагласком на пресудном значају диверсификације залиха како би „трговина критичном робом била отворена у време кризе“.

Да би повећала своју независност у погледу испоруке ретких елемената, Влада Велике Британије финансира пројекат ископавања дна у Тихом океану. Пројектом управља британска компанија за подводне ресурсе, подружница америчке одбрамбене компаније Локхид Мартин, чији је циљ проучавање потенцијалних налазишта богатих ретким елементима.

Налазишта пронађена на око четири километра испод површине океанског дна, могу да обезбеде милионе тона бакра, никла, кобалта и мангана и ретких минерала који се користе у грађевинарству, ваздухопловству, алтернативној енергији и индустрији комуникација.

Будући да су резерве пронађене у седименту на дну Тихог океана, сличне пројекте изводе и друге земље – Кина, Јапан, Јужна Кореја, Белгија, Немачка и Француска.

Уносно тржиште ретких елемената

Тржиште ретких елемената постаје све уносније, а процене Глобал Маркет Инсајтса предвиђају да ће вредети 20 милијарди долара до 2024. године.

Током 2020. године у Кини је обрађено 110.000 тона ретких елемената, што је више од 55 одсто укупне светске рударске производње, према речима Дејвида Меримана, стручњака за ретке елементе у Роскилу, преноси Спутњик интернешенал.

Ретки елементи се користе у мобилним телефонима, телевизорима и рачунарима.

Еплови паметни телефони ослањају се на више ретких елемената. На пример, неодим се користи за израду сићушних, а опет важних магнета који омогућавају функционисање звучника на телефону.

Мотори више од 90 одсто хибридних и електричних возила, попут оних које су произвели Форд и Тесла, користе ретке елементе у својим моторним и кочним системима.

Ретки елементи су витална компонента у производњи ветротурбина, соларних панела, фибреоптичких каблова и система за навођење оружја.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Спутњик, 5. 4. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , ,

2 replies

  1. Срећа да им не треба литијум.

  2. Можда није згорег подсетити; Највећи ауторитет не само у Србији већ и у свету за литијум јонске батерије је наше горе лист др Дејан Илић, акционар компаније ВАРТА аутор до сада јединог сустена који нико није успео да копира – литијум полимерске батерије а његов ангажман тражио је Стив Џобс лично чији таблет рачунар је чинила управо Илићева батерија. Нажалост, др Илић није купио Крушик Акумулаторе због опструкције тадашњег руководства које је хтело да они буду власници (оба су били чланови ДС). Да би то спречио бивши министар индустрије и енергетике (кадар СПС-а) доводи оснивача ЈУЛ-а Чичак Зорана и исход знамо: пљачка и пропаст.
    др Илић и дан данас као успешан пословни човек стипендира студенте Хемијског факултета, па би угледни професор тог факултета др Бранимир Јованчићевић могао лично од др Илића да добије релевантне информације о проблематици производње оксида литијума, као кључног елемента у батеријама.

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading