Након три године могу да кажем да рак данас није више смртоносна болест, она све више постаје хронична с којом пацијенти могу квалитетно живети, пише др Влада Комадина у рубрици „Глас пацијента“
Др Влада Комадина, Удружење за борбу против рака плућа „Пуним плућима” (Фото: Лична архива)
Здрав човек има много жеља, а болестан само једну. Ово није моја мисао, сетио сам се ње када сам почео да размишљам о ономе што ми се догодило. У априлу 2018. године био сам активан, весео, чио, спремао се за преподневну шетњу јер је био леп дан. И онда без икаквог наговештаја изгубио сам моћ говора. Као лекар и пацијент био сам свестан, оријентисан и поред великог страха и збуњености због стања у коме се налазим, размишљао сам шта то може да значи. Прва помисао је била да је реч о транзиторном исхемичном атаку. Нисам смео ни да помислим да је „нешто у мозгу”. Захваљујући брзој интервенцији Хитне помоћи и лекара на ВМА, где ми је урађен скенер, констатована је промена на мозгу по типу метастазе, као последица примарног рака плућа, а испоставило се после бронхоскопије, веома агресивног типа. Овде у ствари почиње моја борба за живот. Захваљујући изванредној ажурности колега с неурохирургије, урађена ми је интервенција гама ножем и одстрањена метастаза у мозгу.
И ту почиње моја борба с раком плућа, најчешћим и најсмртоноснијим карциномом, како у Србији, тако и у свету. Код било које болести нормално је присуство страха, очајања, а код ове и безнађе, код свакога, па и код лекара. У оваквом стању ми је значила подршка породице, пријатеља и колега. Читао сам све доступно о овој болести, о начинима и исходима лечења, укључујући и алтернативни приступ. Променио сам доста тога у исхрани у смислу здравије хране, чајева, семенки, избегавања шећера, роштиља, сухомеснатих производа…
Срећа у несрећи је да ми је након хистопатолошке анализе тумора нађено да могу да примам имунотерапију, која је код нас спадала у иновативну терапију. Рекао сам тада себи: „Мораш да одржаваш физичку и менталну кондицију како би ефекти ове терапије били успешни.” Живим нормално, шетам, возим тренажни бицикл, одржавам контакте с пријатељима и родбином. Трудим се да живим живот пуним плућима баш како се зове једино удружење за борбу против рака плућа у Србији. Три године сам на имунотерапији. Од средине прошле године терапију финансира Републички фонд за здравствено осигурање. Све иде по плану и терапија стиже тачно у секунд. Након три године могу да кажем да рак данас није више смртоносна болест, она све више постаје хронична с којом пацијенти могу квалитетно живети.
Не могу да заборавим и огромно ангажовање Удружења за борбу против рака плућа „Пуним плућима”, које је заједно с Дневном болницом за лечење рака плућа Клинике за пулмологију Клиничког центра Србије основало национално саветовалиште „Позив подршке” за пацијенте оболеле од рака и чланове њихових породица. Национално саветовалиште се налази у просторијама клинике, а у његовом раду учествују лекари и сестре. Циљ саветовалишта је да боље информише пацијенте и помогне да њихов пут, од појаве првих симптома, преко брзе и тачне дијагностике, до примања одговарајуће терапије и лечења, буде што краћи и једноставнији. Пацијенти су у могућности да разговарају с лекарима сваког уторка и четвртка од 14 до 17 сати. Обезбеђен је фиксни број телефона 011/3629-270, као и мобилни број 065/3629-270. Постоји и имејл pozivpodrške@punimplucima.rs.
Национално саветовалиште се показало као неопходно, нарочито током пандемије јер је вирус корона свуда у свету, па и код нас, пореметио рад здравствених установа. Међутим, др Наталија Самарџић, која и води национално саветовалиште и њени сарадници, нису запоставили нас онколошке пацијенте. Њихова пожртвованост и ангажовање дају нам додатну снагу и наду на путу ка потпуном излечењу.
Иначе, корона у Србији доживљава своју кулминацију, па је сва пажња оправдано пребачена на пацијенте заражене вирусом. И поред тога што је перцепција здравствених институција промењена, проблем осталих пацијената не би требало да падну у запећак. Особе које имају неко малигно обољење свакако су у повећаном ризику од ове инфекције, а поготову они који имају карцином плућа, најчешћи и најсмртоноснији малигнитет, како у свету, тако и у нашој земљи. Србија заузима неславно друго место у Европи по смртности од карцинома плућа, док број оболелих расте сваке године.
Фото: Unsplash/National Cancer Institute
Од карцинома плућа годишње у Србији оболи више од 6.000, а умре 4.600 особа. У просеку, код 16 особа дневно дијагностикује се ова врста рака, док нажалост свакодневно 13 наших грађана изгуби битку с овом тешком болешћу. Податак који додатно забрињава јесте да је у Србији током 2020. број новодијагностикованих пацијената од карцинома плућа био мањи за 25 одсто у односу на 2019. годину. То значи да код више од 1.000 људи није откривен рак због пандемије. Где су ти људи? Нажалост, не можемо рећи да је рак плућа нестао, већ да се, због отежане дијагностике, ограниченог приступа здравственим установама, али и страха људи да иду код лекара, број новооткривених случајева смањио. Због тога, према речима лекара, сада пацијенти долазе у врло тешким и поодмаклим стањима када су шансе за излечење врло мале и поред нових терапија које финансира држава. И зато је Удружење за борбу против рака плућа покренула кампању „Са њим нема дистанце” како би охрабрило грађане да не занемарују симптоме и иду код лекара.
Малигна болест не бира пол, узраст, време и може да наступи изненада без симптома. Ово значи да препоручујем, као лекар и пацијент да људи барем једном годишње ураде систематски преглед, а чим осете неки од симптома, као што су кашаљ, умор, губитак тежине и слично хитно се јаве лекару. Чак и када је најгора дијагноза у питању, не треба губити наду у излечење и могућност да поново будемо здрави јер се појављују све модернији лекови. Не заборавите ни најстарије лекове, оптимизам, веру и наду.
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар