Од тридесет земаља за које су доступни статистички подаци, двадесет једна је имала вишу стопу смртности од Шведске, а и од ње још боље резултате имале сусједне нордијске земље
Људи у башти ресторана, Стокхолм, марта 2020. (Фото: TT News Agency/Janerik Henriksson via REUTERS)
Према званичним подацима, пораст смртности у Шведској, у којој није увођено строго закључавање, био је мањи него у већини европских земаља.
Већина европских земаља прибјегла је закључавању као крајњој мјери, што је у посљедње вријеме изазвало протесте у Лондону, Амстердаму и другдје.
Шведска се углавном ослањала на добровољне мјере држања одстојања, одржавања хигијене и намјенска правила, држећи школе, ресторане и продавнице углавном отвореним, што је подијелило становништво, али омогућило да се избјегну економске посљедице које трпи већина европских земаља.
Прелиминарни подаци Евростата, агенције за статистику ЕУ, показали су да је стопа смртности у Шведској у 2020. била за 7,7 одсто виша у односу на просјек у посљедње четири године. У земљама које су се одлучиле на вишеструка строга закључавања, попут Шпаније и Белгије, повећање стопе смртности износило је 18,1, односно 16,2 одсто.
Гости ресторана брзе хране, Стокхолм, новембра 2020. (Фото: Frederik Sandberg/TT News Agency/ via REUTERS)
Од тридесет земаља за које су доступни статистички подаци, двадесет једна је имала вишу стопу смртности од Шведске, од које су, пак, сусједне нордијске земље имале још боље резултате – Данска је имала само 1,5 одсто више умрлих, Финска 1 одсто, док Норвешка уопште није имала повећану стопу смртности у 2020.
Главни шведски епидемиолог Андерс Тегнел, за кога је прије пандемије мало ко чуо и који је постао познат као кључни човјек приликом доношења мјера, изјавио је Ројтерсу да сматра да подаци наводе на размишљање о сврсисходности закључавања.
„Мислим да ће људи вјероватно веома пажљиво размотрити колико су добра заиста донијела тотална закључавања“, рекао је Тегнел.
„Можда су краткорочно имала дејства, али ако се погледа читав ток пандемије, човјек постаје све сумњичавији“, изјавио је Тегнел, који је примао и пријетње смрћу и цвијеће као изразе захвалности.
С енглеског посрбило, скратило и приредило: Стање ствари
Categories: Посрбљено
cenu lecenja bi ulazilo:
1. Hidrohloroksin 200din
2. Cink 100 din
3. Azitromicin 280din
Bolnickog troska nema, posto NIJEDNA osoba koja je lecena ovim protokolom nije zavrsila u istoj. Imas studije zvanicne, svetskih priznatih strucnjaka, kao sto je npr. Didier Raoult, nacelnik infektologije u Marseju i jedan od najpriznatijih infektologa u svetu