Рече ми пријатељ да се помирио са начином на који су се ствари промениле и са садашњом стварношћу, и да ту ништа не може да се уради. Можда и не може, али ми реч „ништа“ делује исувише коначно
Извор: krugzdravlja.rs
Биће веома тешко оправдати постојање света када изумру људи који памте време пре интернета, мобилних телефона и друштвених мрежа. На крају ће се и то десити, јер се исто десило са онима који памте време пре електричне енергије. Неће више бити људи који су органски повезани са светом у елементарном смислу онога шта такав свет подразумева. Пуко плутање у симулакруму живота ће се називати самим животом, јер кад понестане учитеља, онда се више ни о чему ни не може сазнавати, па ни о суштинама било које и било какве појаве.
Једна од мојих баба-тетака је викала на телефон када би то сокоћало зазвонило. Можда, мучена, није разумевала како та справа ради и зашто наставља да прави буку иако јој је она подвикнула, али је знала да се кромпир вади из земље, да кокош мора под секирче да би се направила супа и да се са бунара и сеоске пумпе по воду иде са два ведра јер она на раменима не важе. И то су суштине које немушто објашњавају човекову повезаност и уграђеност у крвоток живога света. Када крвоток стане, стаће и живот.
Књига Кала Њупорта: Како да живите боље са мање технологије (Извор: Фејсбук)
Преостаће једино да се читав тај мртви свет који надире и преплављује, прогласи живим бруталним изопштавањем сваке животности и кидањем једне по једне меморијске везе (јер физичких скоро да није преостало) које човек има са живим светом. Ако буде потребно и законским правилима, не само друштвеним. Рече ми пријатељ ономад да је прихватио и помирио се са начином на који су се ствари промениле и са садашњим изгледом стварности, и да ту ништа не може да се уради.
Можда и не може, не знам, али ми реч „ништа“ делује исувише коначно. А живот није коначан.
Categories: Гостинска соба
Život nije (bez) konačan.
Pojedinačan.
Srbija je večna.
Beskonačna.
Nema više Srba i Srpkinja koji pamte Svetog Savu.
Nema više Srba i Srpkinja koji pamte Cara Lazara.
Nema više Srba i Srpkinja koji pamte Vuka Brankovića.
Nema više Srba i Srpkinja koji pamte Crnog Đorđa.
Nema više Srba i Srpkinja koji pamte Miloša Obrenovića.
Nema više Srba i Srpkinja koji pamte Kralja Milana.
Nema više Srba i Srpkinja koji pamte bilo kog Srpskog Kralja i bilo koju Srpsku Kraljicu.
Nema više Srba i Srpkinja koji pamte Kralja Jugoslavije i Kraljicu Jugoslavije.
Ima još Srba i Srpkinja koji pamte Maršala Jugoslavije.
Kada izumru ti Srbi i Srpkinje koji pamte vreme
“drugova i drugarica”.
Kada izumru ti Srbi i Srpkinje koji pamte vreme
kada je sve bilo “naj bolje”.
Ostaće Srbi i Srpkinje koji pamte da je Kraljevina Srbija nestala :
01.12.1918 godine u Beogradu.
Ostaće Srbi i Srpkinje koji pamte da je
Kraljevina Srbija nestala :
29.11.1943 godine u Jajcu.
Ostaće Srbi i Srpkinje koji pamte da je
Kraljevina Srbija nestala :
27.04.1992 godine u Beogradu.
( Za sve Srbe i Srpkinje koji su izgubili pamćenje na današnji dan pre 32 godine po TREĆI PUT su Srbi i Srpkinje koji su IZGUBILI pamet OSNOVALI tkzv. TREĆU Jugoslaviju ovaj put OPET u Beogradu).
Ostaće Srbi i Srpkinje koji pamte da je
Srbija nastala leta gospodnjeg 2006 godine.
88 godina od NESTANKA 1918 godine.
14 godina od TREĆEG PONOVLJENOG PUTA.
88 godina PROKLETSTVA bez svog sopstvenog IMENA I PREZIMENA.
14 godina od TREĆEG PONOVLJENOG PUTA bez svog sopstvenog IMENA I PREZIMENA.
Danas je TAČNO 18 godina od 2006 godine.
Danas je TAČNO 106 godina od NESTANKA
1918 godine Kraljevine Srbije.
Danas je TAČNO 18 godina od NASTANKA imena SRBIJA.
Danas je PUNELETSTVO SRBIJE.
Od ponovnog IMENOVANJA.
Makje Srbije.
Imenom ROĐENJA.
Od DANAS se rađaju PUNELETNI Srbi i Srpkinje.
Koji se RAĐAJU u Srbiji.
Malo li je posle 88 godina rađanja u BEZIMENOJ zemlji BEZIMENOG imena.
Malo li je da se RODILO tek 18 generacija u novorođenoj zemlji Srbiji.
Prvi Srbi i Srpkinje rođeni 2006 godine su
PUNOLETNI.
Prvi posle 1918 godine.
Srbija se RAĐA ponovo.
Srbija je VEČNA.
Srbija je BESKONAČNA.
Da se ne ZABORAVI.
09.01.1992 godine STVORENA je:
REPUBLIKA SRPSKA.
Nedoklani i nezaklani Srbi i sa leve obale Srpske reke Drine OSNIVAJU svoju sopstvenu državu imena SRPSKA.
Malo li je posle 74 godine od PRVOG UJEDINJENJA sa Majkom Srbijom.
Malo li je Drino reko Srpska.
Vreme je.
Možda i ne može, ne znam, al’ znam da je
VREME.
Ima sve više Srba i Srpkinja koji pamte ime Majke Srbije.
Dal’ je vreme il’ ne može, ne znam al’ znam da
NAS je Srba i Srpkinja sve VIŠE I VIŠE.
VREME JE.
У последње време некако пречесто чујем израз ,,нова реалност”.
БРАВО, ЗА СРБИНА КОЈИ ПАМТИ!!!