Улице у којима је безбедно ставити цигле за „мале голиће“, у чијој тишини можемо да чујемо себе и једни друге, нису више ту
Будимир Свилар
Будимир Свилар: Да ли је свако насиље довољно насилно и политички коректно
Дошло се до ситуације да је у фокусу борбе против насиља трагедија у Рибникару, док се насиље које се спроводи над децом на Косову и Метохији у том смислу игнорише
Будимир Свилар: Живот није коначан
Рече ми пријатељ да се помирио са начином на који су се ствари промениле и са садашњом стварношћу, и да ту ништа не може да се уради. Можда и не може, али ми реч „ништа“ делује исувише коначно
Будимир Свилар: Успон на Кајмакчалан – вечност, а не разарајућа привременост
На врху капела, а јужно костурница. Изнад – небо које прети да се суноврати. Велики крст на постољу поред капеле, дели врх од понора друге стране. Нема бољега места на коме се може бити
Будимир Свилар: Нормалност овога света лежи у рукама ненормалних, полулудих, изгнаника
Хоћемо ли препознати оне који су јуродиви? А и не морамо да их разликујемо, ако ћемо за сваког жедног имати хладне воде да га напојимо и за сваког гладног комад хлеба да га нахранимо
Будимир Свилар: Подруштвљавање наше вере (и кошаркашког умећа)
Унутрашње стање Србиново краси вера у Исуса Христа, истинога и јединога. У једном другом, овоземаљском смислу, ту је и непорециво кошаркашко умеће
Будимир Свилар: Свакога дана стижемо пред Косово поље
Сваки наш корак, свака наша реч, поступак, дело, нада и молитва, покрет је ка Косову пољу или њему окретање леђа