Политика: Ко су спонзори „пројекта Курти”

Да ли је Аљбин Курти „политички дисидент” и занесењак великоалбанским идејама, или човек чији је долазак на власт давно пројектован у западним политичким кухињама?

Аљбин Курти у косовском парламенту (Фото ЕПА – В. Х.)

Агресивна кампања против Србије, националистичка реторика о уједињењу „Косова” са Албанијом и пресецање сваке везе Срба са Београдом – главни су правци деловања које је најавио Аљбин Курти по, највероватнијем, повратку на премијерску функцију.

Реторика о „великој Албанији”, уз представе о наводно прогоњеном политичару и борцу против корупције, донела је његовом Самоопредељењу готово половину посланичких мандата на покрајинским изборима одржаним 14. фебруара. Истовремено, његов став да је једнострано проглашена независност „завршена ствар”, у дипломатској форми о „обостраном признању” преносе и најутицајнији центри моћи на Западу.

Да ли је Аљбин Курти „политички дисидент” и занесењак великоалбанским идејама, или човек чији је долазак на власт давно пројектован у западним политичким кухињама?

Веома је важно да разумемо тежину ситуације у којој се налазимо посебно после промене америчке администрације. Треба да очекујемо заједнички притисак на нашу земљу од стране ЕУ и САД да испунимо захтеве око признања ’Косова’, како то Американци кажу, навео је председник Србије Александар Вучић. Тај заједнички притисак на терену би могао да се оствари управо преко лидера Самоопредељења. Курти, за кога се верује да има безрезервну подршку немачке канцеларке Ангеле Меркел, требало би да води владу у наставку дијалога под окриљем ЕУ, а истицао је и да се нова администрација САД неће мешати у политичке одлуке Берлина.

Аљбин Курти: Биће дијалога, али не са Београдом, већ са Србима на Косову

 

Предност Куртијевој позицији даје и то што је дуго рекламиран као неко ко није окрвавио руке у рату и, наводно, није имао важну улогу у тзв. ОВК. Истина је да је још од 1998. био помоћник  политичког представника ове терористичке формације Адема Демаћија, као преводилац при „канцеларији за односе са јавношћу”, а добро је познавао енглески језик. То му је омогућило контакте са страним представницима на КиМ. Политичку каријеру је започео 1997. као члан председништва тзв. независне уније студената, нелегалног албанског „универзитета” у Приштини и организовао је демонстрације. Сумњало се и да је покушао да организује герилску мрежу у косметским градовима.

Бивши судија Окружног суда у Приштини Даница Маринковић, која је Куртија саслушавала након хапшења у априлу 1999. навела је да је водио тајне разговоре са Кристофером Хилом, Волфгангом Петричем, Робином Куком, али и шефом верификатора ОЕБС-а Вилијамом Вокером који је креирао „случај Рачак”. Маринковићева је рекла да у свом исказу Курти није крио колико мрзи Србе, а тврдио је и да је са челницима ОВК прекинуо контакт после преговора у Рамбујеу, незадовољан „меким” ставом Запада према Србији.

Упркос томе, очито је утицај, тачније притисак Запада, био пресудан да Курти буде ослобођен из затвора, где је доспео због угрожавања територијалног интегритета СРЈ и завере ради непријатељске делатности повезане са тероризмом. Осуђен је, а потом пуштен на слободу одлуком председника СРЈ Војислава Коштунице о амнестији у децембру 2001. године. Према тадашњим извештајима, потпредседник Владе Србије Небојша Човић изјавио је да су му позната велика залагања међународне заједнице да Курти буде пуштен. Његово ослобађање као „политичког затвореника” захтевао је и Југословенски комитет правника за људска права.

На везе Куртија са ОВК указује и то што се на његовом дочеку у Приштини по ослобађању, појавио бивши командант „генералштаба” и шеф „дреничке групе” Сулејман Селими, звани Султан, касније осуђен на Косову за ратне злочине. Својевремено се спекулисало да је Демаћи, пре НАТО агресије, преко њега покушао да изврши пуч у ОВК. Шефа Самоопредељења, који га је назвао саборцем „легендарног команданта” Адема Јашарија, Селими је посетио 2019, након изласка из затвора. Недавно је Селими открио и да је Курти хтео да се придружи одредима ОВК у Дреници, али да га је Демаћи задржао уз себе.

Аљбин Курти седи крај Адема Демаћија док овај држи конференцију за штампу као политички представник ОВК 1998. године (Фото: Блог Изгубљени рај)

Мање пријатељски однос Курти је показао према другим носиоцима „ратног крила”, својим политичким конкурентима Хашиму Тачију и Кадрију Веселију. То и не чуди, будући да му популарност доноси и кампања да је бескомпромисни борац против корумпираних елита. Тако се и у Извештају Стејт департмента о инвестиционој клими за 2020. на Косову, позивајући се на податке косовског Бирна чија је директорка Јета Џара, наводи да је „Куртијева влада, која је свој мандат започела у фебруару 2020, али је пала у марту 2020, предузела низ конкретних корака у борби против корупције и политичког уплитања”.

Куртијевој репутацији, чини се, није шкодило ни то што су га хапсиле приштинске власти. Након оснивања Самоопредељења 2004. организовао је бројне протесте и акције, а у већини случајева било је сукоба са „косовском полицијом”. Више пута је привођен, хапшен и осуђиван, па је тако крајем 2017. ухапшен због неодазивања на позив суда у вези са процесом због активирања сузаваца у „косовској скупштини”, а кажњен је кућним притвором.

На успон Куртија, за кога се тврди да је у својој политици спојио елементе радикалне левице и деснице, утицало је јачање мреже његовог Самоопредељења, а уочи избора 2019. десио се један од преломних корака. Покрету је приступио Хаки Абази, касније именован за потпредседника владе. Познаваоци прилика сматрају га тренутно „најопаснијим играчем” у Самоопредељењу, без чије дозволе Курти не сме да предузме ниједан корак, што га декларише као најближег сарадника будућег премијера. Како се наводи у добро упућеним дипломатским круговима, на једном од састанака најужег руководства партије, Абази је отворено саопштио Куртију да је он најзаслужнији за лобирање у САД и Великој Британији и да је његова улога била пресудна да му дијаспора да своје гласове. Јер, осим у Тирани, Куртијев покрет има испоставе у Аустрији, Швајцарској, Норвешкој, Немачкој, Великој Британији и Белгији.

Аљбин Курти: Мислим да бих гласао за уједињење Косова и Албаније

То што је био првак цивилног сектора, односно директор „Рокфелер фондације” за Балкан, Абазија није спречило да преузме Куртијеву националистичку реторику. Недавно је поручио да у дијалог с Београдом не би требало да буду укључени само Албанци из Прешева, Бујановца и Медвеђе, него да треба покренути и питање Санџака, односно рашке области. Уочи избора 2019. одјекнула је вест да се Абази потукао са кандидатом ДСК-а за посланика Дарданом Молићајем. А у биографији за једну од сесија „Олбрајт института” из 2017, пише да Абази има више од 15 година искуства у осмишљавању и управљању развојним програмима на западном Балкану, централној и источној Европи, Авганистану и Индонезији. Поједини медији спекулисали су да баш он преко „Рокфелер фондације” финансира протесте у Београду 2016. против рушења у „Савамали”, а тадашњи премијер Александар Вучић рекао је да је у ову кампању уложено око три милиона евра.

Више чланова НВО сектора на КиМ говорили су о блиској сарадњи Абазија са Јетом Џаром и новцу који је преко „Рокфелер фондације” обезбедио за Бирн. У београдским медијима спекулисало се да су донације Бирну подстицале дестабилизацију српске владе. Према нашим сазнањима, уочи избора 2019. појачана је активност преко Швајцарске канцеларије за сарадњу у Приштини, која је, наводно, крупном донацијом подржала Бирн на КиМ. А Јета Џара је потом организовала политичке дебате и емисије за промоцију Куртија.

За Куртија и Абазија сумња се и да су са Ђелалом Свешљом, замеником министра унутрашњих послова у њиховој влади, противправно ушли у рестриктивну просторију прислушног центра косовске службе безбедности, у склопу тзв. Телекома Косова. Бивши директор ове компаније Бедри Истрефи потврдио је да су они наводно узели материјал о телефонским комуникацијама и СМС порукама, које Курти намерава да обелодани. Лидер Самоопредељења је покрет ојачао и блиским односима са Армендом Мујом, политичким аналитичарем који је био у Комисији за акредитацију високошколских установа у Приштини, а обухваћен је кривичном пријавом због наводних злоупотреба, што у судском поступку није доказано. Курти је наставио и сопствену промоцију као бившег „политичког осуђеника”, будући да је након повратка из затвора, у Приштини 2003. формирао НВО „Косовска мрежа за акцију” чије су активности биле усмерене на ослобађање Албанаца из српских затвора. У међувремену, упркос личним несугласицама, повезао се са Хидајетом Хисенијем, чланом албанске делегације у Рамбујеу 1999, који је, уз чланство у Самоопредељењу, председник „Удружења бивших политичких осуђеника” на централном нивоу.

Аљбин Курти (Фото: А. Бајрами/Дојче велe)

Своје деловање Курти је заокружио агресивном антикампањом против допремања вакцине и вакцинације Срба од ковида-19 на северу покрајине, покушавајући на све начине да створи неприлике које би унеле тензије и немир међу српско становништво. Пример је инцидент из 2020, када је Изет Тахири из Самоопредељења истакао на мосту између северног од јужног дела Косовске Митровице заставу „велике Албаније” са натписом „Аутохтони”, док су активисти добацивали српским полицајцима у КП-у, користећи погрдне речи на рачун Срба. То би могао да буде наговештај како ће изгледати дијалог са Београдом и Србима док је палица приштинске власти у рукама Аљбина Куртија.

Подршка српске опозиције

Док Аљбин Курти и пре повратка на власт ради на међународној подршци, у покрајни не одустаје од покушаја да изазове сукоб међу Србима и обрачуна се са највећим противником – Српском листом, којој је припало свих десет српских посланичких места на недавним изборима. Доводи се у везу са Ненадом Рашићем, шефом Прогресивне демократске странке, којем је Курти за подршку наводно обећавао место у министарству предвиђеном за „српску опцију”. Курти је недавну тучу младића у којој је повређен Рашићев син, поново експресно искористио да одговорност пребаци на Београд и СЛ. У ранијој предизборној кампањи Рашић је снимао политичке спотове на албанском језику, које је наводно финансирао лидер Самоопредељења.

Из спота Ненада Рашића на албанском језику (Извор: Снимак екрана/Косово онлајн)

Курти је, према појединим информацијама, раније обећавао позицију министра и Славиши Петковићу, лидеру грађанске иницијативе „Српски демократски савез”. Извори из Приштине указују да је за комуникацију са српским политичким субјектима задужен извесни Хасан Петрити из Самоопредељења, као и да је Петковићу познато да ће Курти доласком на власт укинути све српске привремене „паралелне” општине, али ће одмах, наводно, отворити посебну канцеларију за српску заједницу, преко које ће Влада Србије моћи финансијски да помаже разне пројекте у српским срединама. Тако би Курти контролисао трошење новца од уплата државних органа Србије.

Сарадњу са шефом Самоопредељења није искључила ни председница Европског покрета на Косову Рада Трајковић, уз ограду да га није лично упознала, али да је свако ко на неки начин промовише правду, закон, борбу против непотизма и слободе, нешто иза чега би она такође стала. О Куртију су се позитивно изјашњавали и други представници дела опозиције у Београду, па је лидер Народне странке Вук Јеремић крајем 2019. изјавио: „Не може се оспорити да је Аљбин Курти један интелектуалац, патриота и стабилан човек”. А тадашњи лидер ПСГ-а Сергеј Трифуновић честитао му је 2020. избор на место премијера, док се још 2018. срео у Приштини са лидером ЛДП-а Чедомиром Јовановићем.

Никола Белић

Опрема: Стање ствари

(Политика, 26. 2. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

Оставите коментар