Вијести: Браћа Ацо и Мило Ђукановић се спомињу у већини кључних афера

Постоји низ пријава које су активне а односе се на предсједника државе и ДПС-а. Неке од њих су приватизација ‘Телекома’, афера ‘Лименка’, каже Дејан Миловац

Ацо и Мило Ђукановић (Фото: Лука Зековић/Вијести)

Афере које су годинама откривале и подносили кривичне пријаве, углавном невладине организације, у највећем дијелу Мрежа за афирмацију невладиног сектора (МАНС), остајале су без судског епилога.

Нова парламентарна већина формирана након избора 30. августа 2020. године и Влада коју су изабрали 4. децембра, намјеравају да већ постојеће кривичне пријаве допуне новим чињеницама и реактивирају многе афере које годинама, тврде, чекају у фиокама тужилаштва.

Лидер Демократског фронта (ДФ), најјаче партије владајуће коалиције, прозвао 4. фебруара Тужилаштво да од 2005. године у фиокама држи предмете попут „Телекома“, „Лименке“, „Листинга“, „Комбината алуминијума и гаранција“, „Клапа“, „Вардара“, „Боксита“, „Жељезаре“…

Услиједио је одговор Тужилаштва које је одбацило ове оптужбе и за више предмета саопштило у којој су фази истраге. Дио њих, за који постоји сумња да су државни буџет коштале више десетина милиона евра, налази се у процесу тужилачке истраге, док по појединим кривичним пријавама поступци још нису почели.

Абу Даби фонд

Специјално државно тужилаштво (СДТ) истражује додјелу и реализацију кредита из Абу Даби фонда (АДФ) од априла 2019, скоро двије године, Ипак јавност је упозната са истрагом тек након преузимања министарстава и Инвестиционо-развојног фонда (ИРФ) од стране кадрова нове Владе, изабране 4. децембра, након промјене тродеценијске власти Демократске партије социјалиста (ДПС). АДФ је државна агенција Уједињених Арапских Емирата, са којим су 2015. године споразум о кредиту од 50 милиона долара потписали тадашњи министар пољопривреде и руралног развоја Петар Ивановић и предсједник одбора директора ИРФ Зоран Вукчевић, обојица истакнути чланови ДПС-а.

Петар Ивановић и Зоран Вукчевић, осумњичени у афери Абу Даби (Фото: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде)

Истрага је иницирана о подјели дијела тог кредита у износу од 23 милиона долара, које је Министарство пољопривреде додијелило за девет црногорских фирми. СДТ истражује да ли су средства ненамјенски трошена и да ли су давањем државних гаранција (за кредите) наступиле штете по буџет. Више особа саслушано је 4. и 5. фебруара у СДТ-у, укључујући Зорана Вукчевића и Петара Ивановића који је посланик у Скупштини Црне Горе и савјетник за економска питања предсједника државе Мила Ђукановића.

Министар пољопривреде у новој Влади Александар Стијовић изјавио је да се не зна који Одбор је одобравао кредите, што конкретно стоји у гаранцији Владе за овај кредит, да ли Влада обезбјеђује гаранције у турима, иако су кредити у доларима. До сада је, према његовим ријечима, „повучено“ 26,9 милиона кредита из АДФ.

Како је саопштио, за траншу од 14,5 милиона долара постоје папири из 2017, а потписана је од бившег министра пољопривреде Милутина Симовића, такође члана ДПС-а, а пренос средстава је извршен преко специјалног рачуна отвореног код Прве банке, чији је већински власник Александар Ацо Ђукановић, брат црногорског предсједника Мила Ђукановића. Он је додао да Министарство финансија није отворило тај специјални рачун и да га нема у њиховом систему, а да је АДФ вршио директна плаћања на њега, чиме је избјегнут комплетан систем државних плаћања.

Вијести: Афера Абу Даби

У Специјалном државном тужилаштву у Подгорици саслушан је власник компаније Вектра Драган Брковић, у вези са случајем додјеле кредита из Абу Даби фонда. Фирма Вектра Јакић добила је три милиона долара иако је у тренутку добијања кредита била велики порески дужник и у стечају. Споран је и залог те фирме, због чега је могуће да ће кредит враћати држава.

Плантаже

СДТ је формирао предмет о „Плантажама“ у оквиру којег ће испитати да ли је у поступању челника компаније било кривичних дјела. Доласком нове власти, промијењен је менаџмент у „Плантажама“ и констатован је дуг од 38 милиона евра. Без подршке Владе од најмање пет милиона евра, компанији пријети банкрот.

Годинама уназад се спекулисало да се у „Плантажама“ спроводило партијско запошљавање, да су надуваване зараде менаџмента и неуспјешни и скупи пројекти, а да је све то довело компанију у тешку финансијску ситуацију.

Телеком

Афера из 2005. године кад је тадашња државна компанија продата Мађар Телекому. Афера Телеком је настала када су амерички истражни органи утврдили да су приликом продаје црногорског Телекома са преко седам милиона евра подмићена најмање два црногорска функционера и адвокатица, сестра тада највишег владиног функционера. У овој формулацији су била препозната адвокатица Ана Ђукановић сестра садашњег предсједника Црне Горе.

Седиште Телекома у Подгорици (Фото: Лука Зековић/Вијести)

Оптужница је подигнута против Олега Обрадовића и Миодрага Ивановића, а Специјално тужилаштво је 2019. године констатовало да у радњама адвокатице Ђукановић нема основане сумње да је извршено кривично дјело. Против Обрадовића и Ивановића судски процес је у току.

Комбинат алуминијума (КАП)

Гаранције за КАП су под истрагом Специјалног тужилаштва које је саопштило да се прикупља потребна документација и подаци од надлежних државних органа, те су ангажовани судски вјештаци економско-финансијске струке. 2013. године, Мађарска ОТП и руска ВТ банка активирале су гаранције црногорске Владе дате за кредит КАП, вриједне 102 милиона евра.

Претходно је Влада је 2010. године дала гаранције КАП-у за 132 милиона евра, колико ја фабрика алуминијума позајмила од три кредитора. Сувласник КАП-а је тада био руски олигарх Олег Дерипаска. Никада није откривено зашто је Влада гарантовала задужење компаније коју је претходно приватизовала.

Лименка

Предмет се налази код Основног тужилаштва у Подгорици. Афера се односи на око 10 милиона евра које је држава, на име одштете, исплатила Ацу Ђукановићу брату предсједника Црне Горе Мила Ђукановића. Ацо Ђукановић закупио земљиште у Подгорици на којем се налази зграда полиције 2008. године.

‘Лименка’ (Фото: Саво Прелевић/Вијести)

Три године касније држава није извршила своју обавезу и иселила зграду полиције, због чега је Ацо Ђукановић тужио државу и пресудом Врховног суда добио одштету од преко 10 милиона евра.

Боксити- Цетиње

Специјално тужилаштво припрема оптужнице против више лица, међу којима су и државни службеници, због сумње да су 2006. године утицали да фирма „Боксити-Цетиње“, противзаконито добије концесију за вађење бијелог боксита, чиме је држава оштећена за око 200.000 евра.

Пиреус банка

Пиреус банка и кастоди рачуни, у фази су извиђаја Специјалног тужилаштва и прикупљени су одређени подаци и документација путем међународне правне помоћи. Ради се о афери коју је иницирао одбјегли бизнисмен Душко Кнежевић који је, док је био под потјерницом, саопштио да је жирирао за први легални милион садашњег предсједника Црне Горе Мила Ђукановића код грчке Пиреус банке.

ХТП Бока Специјално државно тужилаштво испитује да ли држава је оштећена током некадашњег државног Хотелско-туристичко предузећа (ХТП) „Бока“ бизнисмену Драгану Брковићу, блиском пријатељу црногорског предсједника. Приватизација је обављена прије 14 година, када је за скоро 60% акција Брковић требало да плати 22 милиона евра уз обавезу да у наредне три године инвестира још 50 милиона евра. Сумња се да је држава у овом послу оштећена за око 50 милиона евра.

Коверта

Афера је већ двије године под истрагом Специјалног тужилаштва. У средишту афере је тадашњи високи функционер ДПС-а Славољуб Стијеповић. Њега је тајно снимио бизнисмен Душко Кнежевић у тренутку предаје скоро 100.000 евра у коверти, за финансирање кампање ДПС-а Мила Ђукановића. Након што је бизнисмен Душко Кнежевић осумњичен за прање новца, утају пореза и друга кривична дјела, он је тврдио да је годинама финансирао изборну кампању ДПС-а.

Вијести: Аферама крче пут до изборне побједе

Камп Златица

Афера из 2011. године када је Влада најприје продала бизнисмену Жарку Бурићу камп-хотел Златица и још два хотела у Подгорици за 4,7 милиона евра, а затим Влада откупила од истог бизнисмена камп хотел Златица за 8,3 милиона евра. Овај случај је 2017. године био под истрагом Специјалног државног тужилаштва, али није познат његов коначан епилог.

Шта наводе из МАНС-а?

Дејан Миловац из невладине организације МАНС, која више од деценију истражује случајеве високе корупције и организованог криминала, без обзира на посљедње акције и привођења високих црногорских функционера, није оптимиста да ће Специјално и Врховно државно тужилаштво „истјерати до краја“ случајеве корупције на високом нивоу у Црној Гори.

Мишљења је да се недавно покренуте афере (кредит Абу Даби фонда, Плантаже) задржавају на извршиоцима, на нивоима државне администрације, која није имала суштинску моћ одлучивања.

„Врх претходног режима није обухваћен истрагом иако Тужилаштво сада отвара фиоке које није отварало 30 година. Али и ту ћемо имати случаја да нека документација, која указује на кривична дјела, неће бити употребљива јер ће доћи до застаре због чињеница да смо посљедњих 30 година имали ћутање по питању процесирања корупције на високом нивоу“, сматра Миловац.

Дејан Миловац (Фото: Саво Прелевић/Вијести)

Према његовим ријечима, осим афера на чијем судском епилогу инсистира нова власт, низ је оних које укључују сам врх тадашњег режима ДПС-а. Како каже Миловац, тамо гдје су биле највеће инвестиције и гдје је био највећи новац ту је увијек била нека афера.

„Постоји низ пријава које су активне а односе се на предсједника државе и ДПС-а. Неке од њих су приватизација ‘Телекома’, афера ‘Лименка’. Потребно је поново преиспитати будванску групу, без обзира на то што је тужилаштво рекло да је тај поступак процесуиран до краја по питању ‘Завале’. Имамо оптужујућу пресуду а без затвореника, односно без Светозара Маровића“, указује Миловац.

Од 18 пријава поднијетих од 2017. до 2020., против предсједника државе Мила Ђукановића, чланова његове породице и са њим повезаних лица 12 пријава је одбачено, четири су у поступку, а два су уступљена другим тужилаштвима, рекао је у интервјуу Вијестима Драган Радоњић, шеф Специјалног полицијског одјељења (СПО) при Специјалном државном тужилаштву

Миловац додаје да се Тужилаштво морало бавити и продајом Електропривреде.

„Такође, ту је и аутопут и чињеница да смо од 800 милиона евра кредита дошли до преко милијарду без готовог пројекта“, каже Миловац.

Дејан Миловац додаје да је тешко процијенити која је штета настала због свих случајева током 30 година владавине претходног режима.

„За доста случајева можда никада нећемо имати информацију јер нека документација је нестала или је уништена или је дио послова рађен мимо папира. Оно што можемо да знамо када су у питању гаранције ‘КАП-а’, ‘Црногорска пловидба’ или државна помоћ за ‘Монтенегро Ерлајнс’ да је штета, у оптимистичном сценарију, више стотина милиона евра. Коначни износ је много већи и не односи се само на губитак који је директно из буџета покривен већ се односи и на изгубљену добит грађана Црне Горе који су били изложени похари посљедњих 30 година“, закључује Миловац.

Иницијатива о смјени специјалног тужиоца

На челу СДТ-а је Миливоје Катнић је од 2015. године. Прошле године изабран је на други петогодишњи мандат.

Нова парламентарна већина предвођена ДФ-ом, од првог дана освајања власти у Црној Гори, инсистирала је на смјени специјалног тужиоца Миливоја Катнића.

Миливоје Катнић (Фото: Саво Прелевић/Вијести)

Закони и процедура нису дозвољавали парламентарној већини да смјену обаве простом већином у парламенту. Стога је скупштинска већина иницирала укидање Закона о Специјалном тужилаштву, предлажући да се изгласа закон о тужилаштву за организовани криминал и корупцију.

Уколико би овај закон био усвојен, чија је расправа заказана за 18. фебруар, аутоматски би престали мандати свим тужиоцима Специјалног тужилаштва, укључујући и Катнића.

Уколико буду усвојена нова законска рјешења, главни специјални тужилац Црне Горе Миливоје Катнић и специјални тужиоци прешли би у статус – нераспоређених тужилаца.

ЕУ и САД против измјена закона

Делегација Европске уније (ЕУ) и Амбасада Сједињених Америчких Држава (САД) у Подгорици упозорили су власт да би најављене измјене биле корак уназад Црне Горе на путу ка ЕУ.

Шефица Делегације ЕУ у Црној Гори Оана Кристина Попа састала се 5. фебруара са премијером Здравком Кривокапићем и министром правде Владимиром Лепосавићем којима је саопштила став Уније поводом намјере црногорских власти да измијене два закона о државном тужилаштву.

„Црна Гора већ има успостављена тијела и механизме за обезбјеђивање судске и тужилачке независности и одговорности, која треба досљедно да користи, надограђујући оно што је до сада постигнуто у реформи правосуђа“, истакла је Попа, наводи се у саопштењу Владе Црне Горе.

Амбасада САД-а подржала је у потпуности став ЕУ наводећи да „препоручује Влади да гради на постигнутом, умјесто да се враћа уназад“.

У посљедњем извјештају Европске комисије о напретку 6. октобра наводи се да ће укупни напредак у приступним преговорима зависити од напретка на подручју владавине права, гдје је, како је наведено, напредак Црне Горе ограничен.

Део наслова и опрема: Стање ствари

(Радио Слободна Европа/Вијести, 10. 2. 2021)

Прочитајте још



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , , ,

Оставите коментар