Вијести: Афера Абу Даби

У прве двије године, док је послом руководило Министарство пољопривреде, исплаћено је 11,5 милиона за кредите и то фирмама које су имале сумњиве залоге и колатерале

Петар Ивановић и Зоран Вукчевић, осумњичени у афери Абу Даби (Фото: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде)

У првом дијелу истраге у афери Абу Даби фонд грубе процјене Специјалног државног тужилаштва су да је држава у овом пројекту директно оштећена за више од девет милиона евра, колико су вриједне активиране гаранције фирми, које су током 2015. и 2016. године, без ваљаних залога, узеле новац за подстицај сјевера државе.

Специјално државно тужилаштво током јучерашњег дана узело је изјаве од бившег министра пољопривреде и актуелног савјетника предсједника Црне Горе Петра Ивановића и доскорашњег директора Инвестиционо-развојног фонда Зорана Вукчевића, због сумње да су злоупотријебили службени положај, те да су дозволили ненамјенску расподјелу и трошење новца кредита из Абу Даби фонда.

Обојица су функционери Демократске партије социјалиста.

Ивановић се јуче одазвао на позив СДТ-а, гдје је дошао у зграду тужилаштва и дао изјаву о кредитима које је одобрио током АДМАС пројекта, док је био министар пољопривреде.

Према подацима из истраге, Ивановић је преко три сата давао исказ и негирао сумње, а потом око подне напустио зграду СДТ-а које неће моћи да покрене кривични поступак против њега све док Скупштина не одобри скидање посланичког имунитета. Вијестима је јуче у парламенту речено да нису добили захтјев СДТ-а.

Петар Ивановић, савјетник предсједника Црне Горе и народни посланик у посланичком клубу ДПС-а,  (Фото: Филип Рогановић/Вијести)

На позив специјалне тужитељке Стојанке Радовић изјаву је дао и дугогодишњи директор ИРФ-а, који је у пратњи адвоката Здравка Беговића дошао на саслушање.

Вукчевић је, према подацима из истраге, појашњавао да нема никакву улогу у незаконитим одлукама и у цјелости је негирао дјело. Он је пуштен да се у даљем поступку брани са слободе.

Због сумње да су починили кривично дјело – несавјестан рад у служби у СДТ-у су исказ дали и некадашњи министар пољопривреде у прелазној влади 2016. године Будимир Мугоша и процјенитељ Милан Аџић, чији се извјештај о залозима фирми нашао у неколико спорних предмета.

Мугошу СДТ терети у предмету око кредита за фирму ИМ Градина из Рожаја, јер је он у вријеме прелазне владе ставио закључни потпис на тај сумњиви уговор.

Он је током саслушања, како сазнају Вијести, појаснио да је пројекат те фирме са пољопривредног аспекта био добар и да ту није видио ништа спорно, али да није његов посао био да провјерава рад процјенитеља нити залоге фирми у документацији која му је достављена на овјеравање.

„До краја подржавам све активности тужилаштва, у смислу утврђивања свих елемената, који се тичу испитивања било чије одговорности у сваком, па и у случају коришћења средстава из Абу Даби фонда. Исказујем своју пуну спремност да и у будућем периоду сарађујем са надлежним органима и помогнем у циљу расвјетљавања и утврђивања пуне истине и тим поводом сам дао изјаву надлежним органима“, саопштио је Мугоша након саслушања у СДТ-у.

Будимир Мугоша (Фото: Влада Црне Горе)

Ни СДТ нити полиција се јуче нису званично огласили у вези са овим случајем.

За данас се очекују нови позиви на саслушање у овом предмету – СДТ ће у својству осумњичених саслушати и овлашћена лица из неколико фирми које су узеле кредит од Абу Даби фонда, а потом, како се вјерује, ненамјенски потрошили новац…

СДТ је током двогодишњег извиђаја у овом предмету дошло до сумњи да су током првог дијела АДМАС пројекта, током 2015. и 2016. године, нерезонски додјељивани кредити од новца који је дошао из УАЕ, те да је касније због активираних гаранција причињена милионска штета држави.

Савјетника штити имунитет

Специјално државно тужилаштво би требало упоредо са отварањем извиђаја да се обрати и Скупштини, гдје ће тражити од Административног одбора да скине имунитет посланику ДПС-а Петру Ивановићу, за којег постоји основана сумња да је злоупотријебио службени положај у афери око кредита из Абу Даби фонда.

Захтјев СДТ-а прво би требало да се разматра на сједници Административног одбора, па тек уколико се подржи молба тужилаштва, коначну одлуку о скидању имунитета Ивановићу донијеће посланици на сједници која се може заказати најраније 14 дана од тренутка када захтјев за укидање имунитета стигне у Скупштину.

За 18. фебруар је заказана ванредна сједница парламента чији се дневни ред не може мијењати.

„У што краћем року скинути имунитет главном актеру афере – бившем министру пољопривреде Петру Ивановићу“, написао је потпредсједник Владе Дритан Абазовић јуче на Твитеру.

Пројекат од 50 милиона долара почео је у јуну 2015. године, у вријеме када је министар пољопривреде био Петар Ивановић, а поред њега са Арапима је посао тада закључио и директор ИРФ-а Зоран Вукчевић.

Током 2015. године, према подацима Вијести из истраге, Вукчевић је био против начина расподјеле кредита и о томе је обавјештавао чланове тадашње владе.

У прве двије године, док је послом руководило Министарство пољопривреде, исплаћено је 11,5 милиона за кредите и то фирмама које су имале сумњиве залоге и колатерале.

За истражитеље је било веома занимљиво да прикупе податке о томе због чега је Министарство пољопривреде које је водио Ивановић директно примало новац из Абу Даби фонда, а затим и зашто су сами преко рачуна у Првој банци одобравали кредите фирмама и на тај начин се бавили банкарском дјелатношћу.

Према Закону о Централној банци кредитним пословима могу се бавити само банке и друге кредитне институције.

Тек 2017. године АДМАС пројекат је у потпуности преузео ИРФ.

Сумњива мјеница фирме Милекрафт

На листи за привођење данас би се могле наћи одговорне особе у фирмама „Милекрафт“, „Градина“, „Вектра Јакић“… за које се сумња да су више него повољне кредите потрошили мимо пријављених бизнис пројеката, те да нијесу доставили ни адекватне мјенице и колатерале, због чега су активиране гаранције које је дала држава.

„Кренула хапшења више лица у склопу афере Абу Даби фонд, у којој је буџет оштећен за више десетина милиона евра“, објавио је јуче потпредсједник Владе. Из СДТ-а и УП јуче нијесу слали саопштења са подацима у вези са тим колика је штета причињена држави.

СДТ сумња да су ове фирме, супротно уговору, велики дио новца искористиле за неке друге намјене, а не за подстицај пољопривреде и сточарства на сјеверу. Вјерује се да нијесу доставили ни адекватне залоге да би добили милионске кредите, због чега је терет сада на држави, која је гарантовала бизнис.

Најсумњивији пројекат у АДМАС пројекту била је мљекара у Павином Пољу јер је фирма Милекрафт, чији је власник почасни конзул Црне Горе у Панами Драган Бурић, добила три милиона кредита уз сумњиви залог – достављена је мјеница да земљиште фирме у Павином Пољу, наводно, вриједи 2,2 милиона евра.

Бурић је према пројекту требало да у Вранешу направи мљекару, најсавременију на Балкану, уз обећање да ће у њој бити запошљено 150 радника из тог краја.

У првој години изграђена је фабрика и завршени груби радови, набављен дио опреме, али млијеко никада у њој није потекло…

У тој фирми овлашћени заступник је Крсто Кнежевић.

Увидом у Централни регистар Привредног суда види се уписана забиљежба на фирму Милекрафт – 29. 12. 2020. године извршитељ Дејан Ћогурић активирао је потраживање и извршење заложног права – пљенидбом, процјеном и продајом удјела Бурића…

Компанија Милкрафт уговор са Министарством пољопривреде је потписала 7. децембра 2015. године.

Министарство пољопривреде је хипотеку над имовином „Милкрафта”, шуме и ливаде у Павином Пољу у укупној површини од око 30 хиљада квадрата, уписала у јануару 2016. године. Хипотека је уписана и над зградом мљекаре у изградњи, која се у катастру води на „Милкрафт leche”, у марту 2017. године.

Отплата рата за кредит требало је да почне 2019. године, али се то није десило.

Према подацима из катастра – хипотеке нијесу ни активиране.

Блокада рачуна Милкрафта и Милкрафт леце на износе од 2,7 милиона евра је покренута у августу прошле године. Међутим, ове фирме немају никакве приходе нити новац на рачуну, па је нејасно шта ће извршитељ моћи да плијени…

Фирма  „Вектра Јакић“ узела три милиона

За СДТ је споран и кредит за фирму “Вектра Јакић” Драгана Брковића, која је са Министарством пољопривреде 21. октобра 2015. године потписала уговор о кредиту из Абу Даби фонда.

Кредит од три милиона долара требало је да буде коришћен за изградњу фабрике пелета.

У тренутку потписивања уговора фирма „Вектра Јакић” је била у стечају кроз репрограм дугова.

На конференцији поводом потписивања уговора на питање Вијести чиме „Вектра” гарантује за овај кредит, с обзиром да има дугове и да је сва имовина заложена или под хипотеком, Петар Ивановић је казао да је “компанија дала квалитетну гаранцију и да не постоји опасност да Влада, која је за све кредите дала гаранције Абу Даби фонду, буде у ситуацији да враћа кредит”.

Фабрика је званично отворена 6. априла 2016. године у присуству министра и амбасадорке Уједињених Арапских Емирата.

Након неколико дана утврђено је да су се гости сликали са пелетом, којег је „Вектра” купила у другој фабрици, а да су на вреће само ставили наљепнице „Вектре Јакић”.

Постоје сумње да је фабрика опремљена неким другим новцем, а да је добијени кредит искоришћен за друге намјене.

Према доступним подацима, милионски кредит није враћен. Инвестиционо-развојни фонд је у октобру 2018. године ставио залог на опрему за брикете, на име потраживања за овај кредит.

Залог је још активан, а у њему није наведена ни процијењена вриједност опреме.

„ИМ Градина“

Рожајска компанија „ИМ Градина”, власника Џемала Шкријеља, уговор о кредиту од три милиона долара потписала је 24. новембра 2016. године и то за изградњу нове фарме за тов јунади и реконструкцију кланице.

Мјесец прије потписа компанија је имала блокаду рачуна због дуга од 116.000 евра.

Према подацима из Пореске пријаве, ова фирма од 2016. па све до сада, има само једног запосленог, а сваке године послује са губитком.

Ова компанија нема имовину.

Компанија „ИМ Градина“ је требало да почне да враћа кредит 2019. године, али се то није десило.

ИРФ је у априлу 2020. године ставио залог на опрему и возила компаније, за које је наведено да њихова књиговодствена вриједност износи 1,9 милиона евра.

Породица Шкријељ има више повезаних фирми као што је „Градина месна индустрија”, која је у блокади већ седам година због дуга од 52.000 евра.

„Градина компани” је у блокади већ шест година због дуга од 3,3 милиона евра.

Постоје сумње да новац од кредита није намјенски користила фирма која га је и добила.

Погони месне индустрије налазе се у објектима, који се воде на четврту фирму – „Домаћа радиност”.

На овим некретнинама налази се више хипотека па и једна Инвестиционо-развојног фонда од пола милиона евра, као и Ерсте банке од 1,9 милиона евра.

На захтјев Ерсте банке јавни извршитељ је прошле године покренуо продају ове имовине процијењене на 3,3 милиона евра.

Овлашћени заступник у фирми је Суват Шкријељ.

Ово није коначан списак фирми које су узеле спорне кредите.

Нови одбор ИРФ-а скинуо ознаку тајности

Демократе су јуче саопштиле да је нови Одбор директора ИРФ-а, на челу са предсједником Велизаром Калуђеровићем и извршном директорицом Иреном Радовић, прије десет дана скинуо ознаку тајности са свих докумената која се односе на кредитни аранжман из Абу Даби Фонда.

„Сву документацију у вези са коришћењем кредитних средстава доставили су одмах надлежном органу на даљи поступак. Скидањем ознаке тајности, коју је предузео нови Одбор на челу са Калуђеровићем, створен је предуслов за даље процесуирање, које је данас добило свој епилог“, пише у саопштењу Демократа.

Они су нагласили и да је сада „потпуно јасно због чега је претходно руководство држало под ознаком тајности овај кредитни аранжман“.

Андрија Мандић: Ђукановићеви сарадници нијесу ништа радили без његове сагласности

Члан Демократског фронта Андрија Мандић казао је да је у случају Аби Даби фонда „интересантно да људи Мила Ђукановића – Ивановић и Вукчевић, као његови најближи сарадници, никада ништа нијесу урадили без његове сагласности“.

Андрија Мандић (Фото: Новица Ђурић/Политика)

„Ми знамо да ће и он као и многи други поздравити ову акцију, да ће подржати, пуштајући низ воду најближе сараднике и објашњавати важним чиниоцима из међународне заједнице, за које је само питање кохабитације предсједника са новом Владом, суштинско питање”, навео је Мандић.

Он је казао да је процесуирање у овој афери требало да буде завршено прије много година…

Мандић је саопштио и да је СДТ било у функцији „бљутаве политике уцјењивања и присиљавања” и селективног вршења правде у којима “закони важе за једне, а ти исти закони не важе за људе који су били блиски режиму”…

Биљана Николић/Горан Капор

Део наслова и опрема: Стање ствари

(Вијести, 5. 2. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , ,

Оставите коментар