Најпознатије афере које се доводе у везу са обезбјеђивањем изборне побједе ДПС-у су „Коверта“, „Снимак“, „Списак“…
Душко Кнежевић предаје коверат са новцем Славољубу Стијеповићу (Фото: Вијести)
Запошљавање пред изборе, притисак на запослене у јавном сектору и злоупотреба социјалних давања, само су неки од начина на који Демократска партија социјалиста (ДПС) прикупља гласове, на које критичари власти годинама указују.
„Куповину“ изборне побједе владајуће странке претходних година свједочиле су бројне објелодањене афере – без казне, односно практично без правоснажних судских пресуда.
Директор истраживачког центра МАНС-а, Дејан Миловац казао је “Вијестима” да се и ове године може посвједочити да се сви они механизми из афере “Снимак“ и даље користе у пуном капацитету, те да специфична ситуација поводом епидемије вируса корона, није у потпуности омела ДПС да на незаконит начин покушава да придобије гласове грађана.
„МАНС је још након прошлих парламентарних избора 2016. године прецизно идентификовао кључне механизме за куповину гласова, односно незаконито финансирање изборних кампања и у континуитету упозоравао да без пуне примјене изборних закона, а прије свега без правоснажних пресуда за политичку корупцију, не можемо очекивати да се владајућа партија сама од себе поправи, као ни да услови за одржавање избора буду драстично бољи“, истакао је Миловац.
Он је нагласио да се то показало и током ове предизборне кампање, гдје су у јавност већ испливале информације, снимци и документација који указује на чињеницу да ДПС и даље у добром дијелу рачуна на гласове запослених у јавном сектору, “односно управо на оне гласаче који су посао раније добили показујући лојалност владајућој партији”.
„О томе свједоче аудио-снимци који показују како функционише запошљавање у Војсци Црне Горе, али и сви они спискови који се ових дана праве по школама и другим јавним установама, јавним предузећима и државним институцијама“, казао је Миловац.
Он је оцијенио да је због тога предизборно запошљавање препознато као један од кључних механизама ДПС-а, не само ради обезбјеђивања нових гласова, већ прије свега због тога да би своје постојеће гласаче држао под контролом:
„Уцјене, застрашивања и пријетње отказима су срамотан атак на егзистенцију грађана који тада више није слободан да на изборима гласа онако како сматра да треба, већ онако како му партија наложи“, истакао је Миловац. Најпознатије афере које се доводе у везу са обезбјеђивањем изборне побједе ДПС-у су „Коверта“, „Снимак“, „Списак“…
„Коверта“
Од последњих избора, највећу „прашину“ је подигла афера „Коверта“, чији су главни актери власник Атлас групе Душко Кнежевић и високи функционер ДПС-а Славољуб Стијеповић. У јануару 2019. године Кнежевић, који се налази у Великој Британији, чији је и држављанин, објавио је снимак на којем Стијеповићу даје коверту са новцем у износу од наводно близу 100.000 еура за финансирање локалних избора у Подгорици.
Против Кнежевића је Тужилаштво поднијело неколико оптужница пред црногорским судовима, а Специјално државно тужилаштво је у децембру прошле године подигло оптужницу против актуелног савјетника предсједника Црне Горе Славољуба Стијеповића.
Бившем градоначелнику Подгорице се на терет ставља кривично дјело прање новца.
Суђење Кнежевићу, Стијеповићу и осталим окривљеним за прање новца требало је да почне у априлу ове године, али је одгођено за септембар због епидемије корона вируса.
„Списак“
„Вијести“ су средином јуна објавиле да ДПС има приступ подацима о грађанима који нису доступни осталим партијама преко бирачког списка, а да у бази која садржи те податке процјењују хоће ли их грађани гласати.
Документа из 2016. године указују да су општинским одборима за кампању на располагању били и министри, што се могло видјети из записника са сједнице одбора ДПС-а у Котору.
Фото: Вијести
Извод из базе за два бирачка мјеста у Шкаљарима открива да ДПС, осим приступа подацима из бирачког списка, садржи и личне податке који не би требало да буду доступни партијама, а иначе се могу наћи у Централном регистру становништва Министарства унутрашњих послова.
„Снимак“
Афера „Снимак“, која је објелодањена 2013. године, показала је комбинаторику ДПС-а пред изборе – запошљавање гласача.
„Један запослени – то су четири гласа, ако успијемо да запослимо нашег човјека, то су њима четири гласа мање него нама“, казао је Зоран Јелић (ДПС) 16. фебруара 2013.
Након тог снимка са сједнице страначких органа ДПС-а, у јавност је касније доспјело више снимака из неколико општина о наводној куповини гласова за ДПС. Симболичну кривицу су поднијели локални функционери, док су главни актери афере напредовали у каријери.
Дарко Пајовић и Мило Ђукановић (Фото: Борис Пејовић)
Тадашњи лидер Позитивне Црне Горе Дарко Пајовић, који је доставио снимак медијима, је након спасавања Владе Мила Ђукановића, постао амбасадор у Кини, а касније и у Индонезији, док је Јелић постао сенатор Државне ревизорске институције (ДРИ).
Запошљавање
Претходних дана објављени су снимци који показују да је неопходно да “терен препознаје” младе, да би се запослили у Војсци Црне Горе. На објављеним снимцима чија аутентичност није демантована, активистикиња ДПС-а из подгоричке Мјесне заједнице Загорич Душица Вулић објашњава потенцијалним кандидатима како да буду подобни да би постали професионални војници. За то је, како је објаснила, потребно “препознавање на терену”- да се кандидат изјашњава као Црногорац и да покаже симпатије према владајућој партији, односно да обећа да ће гласати за њу.
Из подгоричког тужилаштва телевизији “Вијести” потврдили су да су отворили извиђај у вези са тим случајем, који ће пратити и Агенција за спречавање корупције.
Залутали мејл и поштолог
У прилог томе да се строго води евиденција како ће државни службеници гласати, показала је и афера “Залутали мејл”, коју је 2018. објелоданио Демос.
Из те партије је тада саопштено да је на званични мејл ЈУ Музеји и галерије, коју води функционерка Демоса Луција Ђурашковић, стигао мејл на име бивше директорице Биљане Брајовић (ДПС), послат са званичне адресе Центра за конзервацију и археолошка истраживања при Министарству културе Црне Горе.
Брајовић је на функцију директора Центра за конзервацију именовала Влада 2017. године. У спорном мејлу се налазила табела са именима запослених у Центру за конзервацију и археолошка истраживања, са њиховим матичним бројевима и ознакама плус или минус, уз напомене о томе ко је од њих члан или симпатизер друге партије. Мејл је садржао и инструкцију да је са неким од њих “неопходно обавити разговор”. То је стигло са мејла званичне институције на мејл који је вјероватно помијешан са приватним мејлом Биљане Брајовић.
Тужилаштво је одбацило кривичну пријаву коју је тим поводом Демос поднио.
Сличан примјер достављања података о службеницима медији су објавили и 2014. године, када је објављено да је управник Поште у Улици слободе Драган Томашевић 2009. године водио тајни списак о политичком опредјељењу запослених и достављао га извршном директору Поште Црне Горе Милану Мартиновићу.
„Од мене сте направили поштолога такве класе да ја немам коментар и начин да Вам се одужим. Искрено Ваш“, написао је Томашевић у допису Мартиновићу…
Радници Чистоће, Водовода, ватрогасци…
Истраживачки центар НВО МАНС је, како су саопштили, 21. јула „разоткрио још једну шему убацивања новца непознатог поријекла у финансијске токове владајуће партије за потребе финансирања кампање за парламентарне изборе 2016. године”. Изнијели су податке да су тада запослени подгоричких предузећа „Чистоћа” и „Водовод и канализација”, али и градске Службе заштите и спасавања, донирали скоро 40.000 еура ДПС-у у августу и септембру 2016. године. Новац су, како је саопштено из МАНС-а, најчешће донирали истог дана, готовински и у истој пословници Социете Генерале банке (садашње Подгоричке банке) у Подгорици.
МАНС наводи да су исту банку користили и донатори ДПС-а са Врела Рибничких гдје махом живе Роми, као и 22 висока функционера ДПС-а, који су истог дана уплатили наводне добровољне прилоге за потребе вођења кампање.
МАНС је због овог случаја 30. јула ове године, Специјалном државном тужилаштву (СДТ) поднио кривичну пријаву против предсједника ДПС-а Мила Ђукановића и те партије.
Социјалном помоћи до гласова
Током обезбјеђивања сигурних гласова за изборе, владајућа партија посебну пажњу поклања социјално угроженим групама, међу којима су пензионери са примањима испод 50 еура, породицама у којима нико не ради, самохраним родитељима, онима који су тешко болесни…
То пише у Обавезној инструкцији за рад мини-изборних штабова ДПС-а, у коју су „Вијести“ имале увид и коју су објавиле прије два мјесеца.
Дио опозиције и невладиног сектора је годинама изражава сумњу да се социјална помоћ годинама користи за куповину гласова социјално угрожених грађана пред изборе.
Сходно измјенама Закона о финансирању политичких субјеката и изборних кампања које су усвојене у априлу, дозвољена је исплата социјалне помоћи из буџета за вријеме изборне кампање.
Корисницима материјалног обезбјеђења и борачке заштите, Министарство рада и социјалног старања је из текуће буџетске ресерве недавно исплатило 1.820.000 милиона еура једнократне социјалне помоћи након што је формално, мјесец дана пред изборе, Влада створила услове за то кроз свој трећи пакет социјално-економских мјера за грађане и привреду.
Миловац је оцијенио да је овогодишњу кампању обиљежио „такозвани трећи пакет социо-економских мјера помоћи грађанима и привреди”.
„Иако се као такав представљао јавности, након вишемјесечног одлагања свима је постало јасно да се ради о добро упакованим механизмима афере ‘Снимак’ и да на тај начин ДПС има могућност да настави са злоупотребом државних фондова, сада под изговором рјешавања економске кризе коју је проузроковала епидемија”, истакао је Миловац.
Премијер у кампањи „избрисао разлику“ између буџета и ДПС-а
Миловац је истакао да је у досадашњој кампањи било и више него изражена такозвана фунционерска кампања током које се “без икаквог обзира користио сваки могући државни ресурс ради политичке промоције ДПС-а”. У томе је, како је оцијенио, предњачио предсједник Владе Душко Марковић, који је током ове предизборне кампање у потпуности избрисао разлику између државног буџета и своје партије.
I u Pljevljima se, kao i u mnogim CG opštinama, grade i rekonstruišu putevi.
PV @DuskoMarkovicCG obišao radove na regionalnom putu R-3 #Pljevlja – Metaljka (granica sa BiH). Radove vrijedne €12 mil izvodi #Crnagoraput. Rok završetka I faze (16 km) je polovina 2021. pic.twitter.com/oOpn7IFWLF— Vlada Crne Gore (@VladaCG) August 24, 2020
„Због тога смо имали и ситуацију да се у јеку кампање из буџетске резерве помаже локални одбор ДПС Будва, под изговором бриге за запослене у тој Општини, што је нечувено”, истакао је Миловац.
Европска комисија не коментарише тајне снимке
Поводом најновијих снимака у вези са запошљавањем у Војсци, из Европске комисије су саопштили да не коментаришу тајне снимке.
„Изборни процес је у току. Поново наглашавамо важност инклузивних и кредибилних избора, одржаних у складу са постојећим националним правним оквиром и међународним стандардима. Уздржаћемо се од коментарисања док ОДИХР не буде објавио своје прелиминарне закључке након одржаних избора“, саопштено је из ЕК.
Жељка Вучинић
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Кнежевић Душко је, у сарадњи са Ђинђићем, Јовановић Чедомиром и Беко Миланом, ојадио и опљачкао Србију за стотине милиона € и тај новац однео у ЦГ.
Кнежевић Душко је непријатељ Србије.