Укупно богатство десет најбогатијих људи се увећало за 540 милијарди долара током пандемије и сада износи 11.95 билиона
Раст богатстава милијардера током пандемије (Графикон: Редит)
Док су невољници широм света остајали без посла и примања током пандемије, укупно богатство десет најбогатијих људи се увећало за 540 милијарди долара и сада износи 11.95 билиона. Тај износ је довољан да купе вакцину за сваког појединца и да спрече да било ко буде гурнут у сиромаштво због ове кризе, наводи међународна хуманитарна организација Оксфам у свом извештају „Вирус неједнакости”.
Збирно, богатство Џефа Безоса, Марка Закерберга, Илона Маска и још седам милијардера са Форбсове листе десет најбогатијих једнако је укупној потрошњи свих чланица Г-20 за опоравак од пандемије. Богаташи су имали највише користи од владине помоћи. Када је вирус стигао до САД и Европе прошлог пролећа глобална тржишта су доживела суноврат због мера закључавања. Међутим, брзо су се опоравила захваљујући раније незабележеним монетарним и фискалним мерама које су владе и централне банке предузеле да би ублажиле последице кризе.
Пандемија је највише погодила жене и етничке мањине. За њих је већа вероватноћа да ће осиромашити, да ће бити гладни или остати без здравствене заштите, навела је извршна директорка Оксфама Габријела Бучер. За људе који су и пре ковида тешко живели опоравак ће бити много дужи. Сиромашнима ће бити потребно више од десет година да се опораве од последица.
Прошла година је уназадила напредак у искорењавању сиромаштва у свету, остварен за протекле две деценије, јер је према проценама Оксфама између 200 и 500 милиона људи гурнуто у сиромаштво. Када је почела епидемија у сиромашним земљама је више од половине радника живело у беди, а три четвртине радника у свету није имало право на боловање и накнаду у случају незапослености.
С друге стране, власник „Амазона” Џеф Безос је толико зарадио од марта до септембра прошле године да је могао сваком од 876.000 запослених да додели бонус од 105.000 долара и да му остане новца колико је имао пре почетка пандемије.
Џефа Безос (Фото: Дејвид Рајдер/Гети)
Предлог Оксфама је да се предузму радикалне мере ка праведнијем друштву, а то су повећање корпоративних пореза и пореза на имовину, мада ће се томе сигурно противити пословна заједница са аргументом да је она та која ствара послове и приходе.
„Већи порез за богате звучи добро као новински наслов, али обмањује јавност која би могла да помисли да резови на врху аутоматски доносе више новца онима на дну. Реалност је да такве интервенционистичке мере вероватније уништавају богатство него што га праведније деле”, каже за Си-Ен-Би-Си Марк Литлвуд, директор британског Института за економију који заговара економију слободног тржишта.
Да је прошле године уведен привремени порез на екстрапрофит за 32 глобалне корпорације које су највише профитирале, биле би прикупљене 104 милијарде долара, довољно за накнаде незапосленима и помоћ деци и старима у земљама ниског и средњег дохотка.
Милијардери би вероватно рекли да они већ довољно дају. Тачно је да су од почетка пандемије познате личности, спортисти и бизнисмени давали ванредне донације. Према подацима УСБ банке 209 милијардера је од марта до јуна прошле године одвојило 7,2 милијарде долара за борбу против ковида 19. Прошлог месеца је Мекензи Скот, бивша супруга Џефа Безоса, објавила да је за четири месеца дала више од четири милијарде долара народним кухињама и фондовима за ванредну помоћ. Безос је у јуну донирао 125 милиона за борбу против вируса.
Марк Закерберг (Фото: Мајкл Рејнолдс/ЕПА-ЕФЕ)
Посебно је великодушан суоснивач „Твитера” Џек Дорси, који је у јуну пребацио у фонд за помоћ због пандемије милијарду долара, што је више од четвртине његовог укупног богатства. Фондација Била и Мелинде Гејтс је одвојила 1,75 милијарди за глобални одговор на ковид. У тај износ је укључен и новац за развој и дистрибуцију вакцина и тестова. Та фондација је иначе трећи по величини донатор СЗО.
Оксфам је објавио извештај на почетку овогодишњег светског економског форума у Давосу, који се први пут одвија виртуелно. Генерални директор СЗО Тедрос Гебрејесус је прошле седмице рекао да је свет на ивици „катастрофалног моралног пораза” јер су богате земље за себе резервисале већину доступних вакцина.
Јелена Каваја
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар