У време када је Република Српска изложена све јачим нападима, класичан српски приступ резимиран у изреци о кићењу туђим перјем није нимало паметан
Стефан Каргановић (Извор: Вечерње новости)
На Републику Српску се спрема политички ураган до сада невиђених размера. У тексту реално насловљеном „У сусрет невремену над Р. Српском“ то примећује и коментарише увек трезвени проф. Ненад Кецмановић, који није склон хиперболама нити звоњењу лажних аларма. За разлику од ранијих офанзива на Републику Српску, 2014. и 2016. године, чија окосница су били покушаји извођења уличног преврата у складу са приручником за „обојену револуцију“ у редакцији Џина Шарпа (и овде), подразумева се, са пуном материјалном подршком страног фактора у координацији са унутрашњом петом колоном, овог пута приступ је другачији. Поучени неуспехом неколико покушаја примене стандардне формуле којом је одрађен овај посао у другим земљама, увек флексибилни западни организатори рушења Републике Српске модификовали су оперативни план. Акценат је прешао на (1) инфилтрацију кључних установа Републике Српске, у првом реду ресора силе; (2) подривање изнутра и растакање владајуће коалиције; и (3) подршку вештим демагозима, прерушеним у патриоте, да изборним путем освоје власт у појединим центрима и претворе их у жаришта за политичку дестабилизацију РС.
Операцију више неће водити улични агитатори него припремљени лажни народни „народни трибуни“ са легитимитетом изабраних представника својих локалних заједница, уз логистичку подршку страног фактора.
У оваквом склопу треба разматрати многе наизглед неповезане догађаје, као што су инсценација „афере икона,“ можда и изненадна болест председника Додика и, напокон, претње одлазећег Високог представника Валентина Инцка да ће употребити „Бонска овлашћења“ да би утабао пут свом наследнику, чији задатак очигледно треба да буде да Републику Српску дотуче.
Стефан Каргановић: Перфидни Албион и „иконокластички“ скандал у Босни
Питање, које се већ годинама вуче, а односи се на утемељеност наводних „Бонских овлашћења“, саветник председника Додика Славко Митровић пре неки дан је поново покренуо у свом тексту „Високи представник се позива на овлашћења која нема – тзв. „бонска овлашћења“ немају никакав стварни правни основ.“ Нико ко познаје ову важну материју и ко се задњих година њоме бавио не би имао примедби на тезу г. Митровића, нити на аргументе помоћу којих је образлаже. Штавише, и стилски и аналитички, текст је доказ у коликој мери се г. Митровић усавршио од своје задње интервенције у јавном простору.
Текст је мањкав у само једном погледу, који ипак није занемарљив. Просечном читаоцу који слабо познаје ову проблематику преноси се утисак да је потпуно веродостојни закључак да су „Бонска овлашћења“ блеф – плод истраживачких напора г. Славка Митровића. У тексту се уопште не помиње др Џон Локланд (John Laughland), британски професор и угледни научни радник, који је то установио и објавио још у јулу 2009. године. Том приликом је избила једна од повремених криза када је Високи представник претио да ће опет прибећи овом лажном инструменту своје моћи на штету Републике Српске и њене политике.
Све је забележено црним на бело. Локланд је 2009. своју подробну анализу и закључке објавио у тексту „Картање са варалицом – Судбина БХ у ЕУ.“ Неколико недеља пре тога, доказе о непостојању „Бонских овлашћења“ скицирао је на сајту „Института за демократију и сарадњу“ из Париза, где је тада био научни сарадник, у тексту под насловом „What future for Bosnia-Herzegovina?“
Стефан Каргановић: Референдум, фантомска овлашћења и реална битка за одбрану РС
Неколико година касније, приликом једног посебно кабадахијског испада Валентина Инцка, навео сам Локландове закључке у тексту „Голи цар Инцко“ објављеном у београдском „Печату“ 2. августа 2013.
Затим, на скупу о „Суду и Тужилаштву БиХ“ одржаном у Београду 28. новембра 2015. у организацији Представништва Републике Српске у Србији, прочитао сам реферат под насловом „Референдум, фантомска овлашћења и реална битка за одбрану РС“. У том излагању опширно сам изнео резултате истраживачког труда др Локланда и истакао сам његов недвосмислени и убедљиво документовани закључак да су „Бонска овлашћења“ „један дрски, безобразни блеф“.
Сврха навођења ових чињеница није да дерогира од вредности текста г. Митровића него да ствари постави у одговарајући оквир. Текст г. Митровића је корисна доградња, али темељ критичком приласку овој теми поставио је неко други, ко у том тексту није уопште поменут, а то је др Џон Локланд. У време када је Република Српска изложена све јачим и безобзирнијим нападима и када ће јој сваки бранилац и поборник бити драгоцен, класичан српски приступ овим стварима, који је резимиран у изреци о кићењу туђим перјем и којим се прелази преко туђих доприноса и достигнућа, није нимало паметан.
Categories: Српске земље
Неисправно је рећи – Запад, јер је против овога акта ЕУ. Ово је резултат притиска Вашингтона и Лондона. Међутим, ово је идеална прилика да одговоримо, и то са враћањем дела ингеренција РС.
Берлин је против употребе Бонских овлашћења.