Тимоти Лес: Подела Косова на столу све док је Београд не склони

Ако Бајден одбије поделу, а Србија инсистира на томе, логично то значи да у наредне четири године неће бити решења, оценио Тимоти Лес са Кембриџ универзитета

Тимоти Лес (Фото: Демостат)

Изјаву Мирослава Лајчака како је дијалог Београда и Приштине дуг и кривудав пут Тимоти Лес са Кембриџ универзитета, не види као оптимистичну поруку и оцењује да Србија не треба да жури да реши косовско питање.

„Имајући у виду Немачку и Бајденову администрацију који су искључили поделу Косова као једно од могућих решења и њихово инсистирање да Србија безусловно призна независност Косова, уопште ме не изненађује Лајчакова изјава, да дијалог чека дуг и кривудав пут”, каже Лес за Танјуг.

На питање Танјуга, да ли сматра да је, с обзиром да је очекивао, да ће косовски проблем бити решен неком врстом територијалне поделе, та идеја још у оптицају, каже да је идеја поделе на преговарачком столу све док Србија то поставља као услов за признање Косова.

„Ако Бајден одбије поделу, а Србија инсистира на томе, логично то значи да у наредне четири године неће бити решења. Подела ће бити склоњена са стола када је Србија повуче са стола”, сматра он.

Тимоти Лес: Решење косовског проблема је у разграничењу

Лес оцењује и да је данас ситуација око решења КиМ компликованија од оне пре две године и сматра да српски председник Александар Вучић намерно, гурајући у врх агенде најтеже питање о ЗСО, доводи у питање наставак дијалога, а да ће споразум прихватити када оствари и друге циљеве у интересу Србије.

Он оцењује да српски председник Александар Вучић косовско питање види, како каже, у ширем контексту политичке инфраструктуре на Балкану, а која укључује и БиХ и Црну Гору, као најављену економску зону, познатију као Мали шенген.

Ту иницијативу, указује Лес, подржавају и ЕУ, и САД, и Немачка и то је заправо прилика за реализацију српских интереса.

„То ће бити велико регионално тржиште за Србију, могућност за привлачење инвестиција, европских фондова, а у политичком смислу то би консолидовало српску позицију као регионалног лидера”, каже Лес.

Он додаје да је ситуација сада компликованија и због тога што су међународни актери попут САД и ЕУ изгубили моћ да постигну решење за косовско питање – позиција ЕУ ослабила у дијалогу зато што је Брисел одустао од процеса проширења који је, како каже Лес, бар у теорији био нека компензација за евентуално српско прихватање косовске независности.

Оцењује да је тешко очекивати напредак у наредне четири године, уз оцену да ће се дијалог наставити, али без значајнијих резултата, те да време ради против Лајчака, а да се истовремено не може ништа померити без америчке подршке.

Он сматра да постоје више предуслова за наставак дијалога, али да је најважније да Албанци пристану на неку врсту компромиса, а да Европљани и Американци напусте позицију да је косовско питање затворено и да захтевају од Србије безусловно признање.

„Јасно је да Србија то неће урадити, пре свега и зато што је и ЕУ повукла понуду о учлањењу, што је била нека врста компензације. У том смислу ефекат Немачке, али и Бајденове администрације да охрабрују Албанце на нечему што не могу добити је блокира.

На питање како види ставове бившег шефа европске дипломатије Хавијера Солане да је потребна убрзана интеграција Србије у ЕУ, с обзиром да је реч о бившем званичнику, али о томе да о питању проширења одлучују државе чланице, а не Брисел, Лес каже да је то стара идеја.

„Постављање Западног Балкана на брзу траку ка ЕУ је стара идеја која се појавила почетком 2000. али она је одбијена јер је тада оцењено да ће не реформисане и проблематичне земље дестабилизовати и ослабити ЕУ”, каже Лес и додаје да је и даље већина земаља ЕУ на истом ставу.

Еди Рама: Кроз „мини Шенген“ може се постићи да Србија призна Косово

Упитан колико су замерке Брисела о наводном руском утицају у Србији реалне, а колико средство политичке манипулације, Лес каже да Москва мало утиче на живот грађана у региону за разлику од ЕУ због економских и политичких бенефита које нуди.

„За разлику од САД, Русија не може да утиче на политичке исходе, као што је на пример питање коначног статуса Косова. Москва има одређене моћи због њихове популарност код обичних Срба који је виде као међународног гаранта за српске политичке интересе”, објашњава он и додаје да су Руси веома добри у игрању са таквом перцепцијом.

Такође, додаје он, нема сумње да и српска влада допушта такву улогу Русији, али само као средство и моћ у спровођењу својих националних политика поред Американаца и Европљана.

„Руски утицај је мањи него што је перцепција Запада о томе. ЕУ и САД су уједињени у ставу да је Балкан њихова сфера интереса и због тога мислим да им је забринутост реална када виде српско ‘кокетирање’ са Русијом”, објашњава Лес и додаје да то није битно, већ да је битно оно што Запад нуди региону да би неутрализовао руско присуство.

На питање где види простора за Србију и њене интереса у новим околностима, у којима ће нова америчка администрација бити много компактибилнија са ЕУ, а пре свега са Немачком, Лес понавља тезу о улози економске зона у региону – својеврсној, како каже, ЕУславији, која би била и политички ентитет од шест партнера са својеврсним седиштем у Београду и близак са ЕУ који је у интересу и Србије.

„Или ће та зона бити слободна трговинска зона, мало интегрисанија од ЦЕФТА или неки меки конфедерални регионални модел са неком врстом централне владе”, појашњава Лес своју тезу и верује да ће ЕУ извршити притисак да се тој иницијативи, Мали шенген, поред Србије, Северне Македоније и Албанија, прикључе и БиХ, Црна Гора и КиМ, појашњава своје виђење Лес.

Опрема: Стање ствари

(Политика/Покрет за одбрану Косова и Метохије, 3. 12. 2020)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , , , ,

Оставите коментар