Тимоти Лес: Решење косовског проблема је у разграничењу

Ако Немачка и остали одбију идеју о прилагођавању граница, једина алтернатива било би хитно учлањење у ЕУ, рекао је Тимоти Лес, бивши дипломата на Балкану

Тимоти Лес

Истраживач на Геополитичком форуму Кембриџ универзитета и бивши дипломата на Балкану, Тимоти Лес, пред данашњи састанак српског председника Александра Вучића и косовског премијера Авдулаха Хотија под покровитељством ЕУ у Бриселу, каже да очекује да ће дијалог Београда и Приштине бити настављен на неко време, али истиче да не очекује напредак у решењу косовског проблема.

Иницијатива ЕУ, како каже, неће донети напредак јер Европљани који желе да реше косовски проблем истовремено одбијају једино реалистично компромисно решење – поделу у замену за признање, јавља Танјуг.

“Једина алтернатива коју нуде је теоретско учлањење у ЕУ, за шта је и Александар Вучић рекао, уз неко оправдање, да то није довољно. Без обзира какве су европске намере, преузимање дијалога са њихове стране ће осигурати само то, када нема решења, бар када је реч о решењу које ће бити испреговарано”, каже Лес за Танјуг.

Не постоји, додаје, много тога што ЕУ може да понуди Србији и то је велики део проблема.

Ако Немачка и остали одбију идеју о прилагођавању граница, једина алтернатива било би хитно учлањење у ЕУ, што би могло, сматра, да промени цео политички контекст овог проблема, али је скептичан да ће то заиста и да се догоди.

Јер, како каже, Француска и друге европске земље не желе да пусте Србију, Косово или било који други део Балкана у ЕУ, док не буду сигурни да су ове земље спремне, другим речима, док не испуне хиљаде стриктних услова за улазак и покажу да су стабилне и просперитетне демократије.

“Другим речима, европска иницијатива за решавање косовског проблема вероватно ће се заглавити управо тамо где се заглавила прошле деценије, искључујући било које решење осим оног у коме Србија признаје Косово у замену за обећање о евентуалном пријему у ЕУ”, сматра Лес.

Он као највећу препреку за постизање споразума види Немачку, а на питање да ли би била могућа промена става Брисела око компромисног решења које би уважило и српске интересе, Лес одговара да је то теоретски могуће, с обзиром на то да европски политичари имају различити погледе на ово питање, али да не верује да ће до тога и доћи.

“У прошлости, и Емануел Макрон и Себастијан Курц, заједно са другима, су изјављивали да, ако се Срби и Албанци договоре да реше косовски проблем померањем граница, они неће стајати на путу. Ђузеп Борељ је рекао исту ствар недавно”, подсећа Лес.

Он уз то додаје констатацију да је чудно када, годинама, европски лидери захтевају решење за косовски проблем, а када су се Србија и Косово сложили са обрисима решења, Ангела Меркел и неки други су блокирали то решење јер се њима не допада.

“Дугорочно то није нити кредибилна нити одржива позиција. Предуслов за поновно покретање преговора у континуитету је вероватно одлазак Меркелове и њена замена прагматичнијим лидером, што се неће десити најраније до следеће године”, каже Лес, уз опаску да ни то није гаранција.

Лес подсећа да Немачка сматра да би подела Косова отворила митску Пандорину кутију – односно другим речима, подела Косова би била окидач за колапс Босне, јер босанским Србима једино недостаје преседан који би им послужио као оправдање за остварење њиховог циља поделе Босне, што по његовом мишљењу нема смисла, како каже, из три разлога.

Као први наводи то, што се Босна, како каже, не држи заједно због недостатка преседана, већ због тога што све док Срби ризикују казну за растурање Босне, они неће то урадити, као други то што подела Косова не поставља никакав преседан, јер су како каже спољне силе делиле Балкан деценија, а последњи пут 1999. када је САД, подржан између осталог и од стране Немачке, договорила поделу Србије.

“Ако развој догађаја на Косову послужи као било која врста окидача за растурање Босне, то неће бити због косовске поделе, него због озваничавање косовске независности, што ће наљутити српску јавност која ће захтевати компензацију за то. Реалистично гледано, то може да буде само Република Српска, територија сличне величине са српским становништвом”, сматра Лес.

Он додаје да то другим речима значи да, ако Немачка желе да замрзне Босну у постојећој форми, а онда и Северну Македонију – најбоље што може да уради је да инсистира на замрзавање српско-косовског проблема.

На питање како види у овом тренутку улогу САД у решавању косовског проблема, може ли се очекивати неки нови потез Ричарда Гренела и верује ли у заједнички приступ ЕУ и сада око коначног решења, Лес каже да Европљани заиста не желе да се Американци укључују у ове разговоре, бар док Доналд Трамп остане у Белој кући.

“Недавни коментари Ричарда Гренела сугеришу да ће САД сада препустити водећу улогу Европљанима. Мислим да је Гренелу лакнуло што је предао овај задатак, са осећањем разочарења јер није успео да склопи споразум и замерком што су Европљани успели да истисну Американце”, каже Лес.

Он међутим, додаје да то неће бити крај америчке укључености, ако Европљани не успеју, како он очекује, да разреше косовски проблем.

“Догађаји повезани са Косовом прате познату праксу из пост-југословенског периода када су Европљани тврдили да имају решење за проблем, говорили Американцима да се не мешају, а на крају нису успели да постигну решење док су се ствари на терену погоршавали. Видели смо деведесетих када су Европљани говорили да ће окончати ратове, а нису, и 2000. када су Европљани говорили да ће стабилизовати Балкан интегрисањем у ЕУ, а нису”.

У том контексту, каже, логично је бити скептичан према европским тврдњама да могу да реше косовски проблем, посебно од када немају никакво кредибилно решење да понуде.

“Сматрам да ће сада бити период парализе у коме ће Европљани поново покушавати да убеде Србију да призна Косово у постојећим границама са обећањем за евентуално учлањење у ЕУ. У међувремену ситуација у региону, у Србији и на Косово, али такође у БиХ, Црној Гори и Северној Македонији, постати више нестабилнија. Локалци ће сарађивати са Русима, Кинезима и Турцима како би им ови помогли за различите проблем. А ЕУ ће заронити дубље у своју унутрашњу кризу”, наводи.

Последице ће бити такве да, када се САД евентуално врате, мораће да решавају не само бременито питање о томе где ће бити постављене границе између Срба и Албанаца на Косову, већ шири сет проблема који ће обухватати читав Балкански регион.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Н1/Покрет за одбрану Косова и Метохије, 16. 7. 2020)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , ,

Оставите коментар