Желидраг Никчевић: Писмо Кривокапићу

А гдје сте у тој популарној црногорској једначини ви, надстраначки анђели? У којој сте то небеској сфери градили репутацију, сад угрожену од „вјечитих губитника“?

Желидраг Никчевић (Фото: Искра)

Поштовани и драги Здравко Кривокапићу, подржао сам те свим срцем, безрезервно, и сад ти се по слободи обраћам исто тако, јер мислим да гријешиш. Ево у чему.

Сви ми у Црној Гори, без изузетка, треба да се стидимо што смо дозволили да толико година нашим животима влада човјек чија каријера почива на низу безочних лажи и превара, што нисмо успјели да њега и његов режим обуздамо раније. Ево, ја први прихватам кривицу и казну – јер сам се бавио политиком.

Сад смо на једвите јаде побиједили. Нема сумње да си толико жељеној побједи на последњим изборима ти дао огроман, вјероватно пресудан допринос. Свака част! Али – ти ниси био сам, уз тебе је била сва грешна и „неспособна“ опозиција! Не само њени лидери, него сви њени гласачи и активисти. Обичан, сиромашан и потлачен свијет, жељан слободе и правде.

Здравко Кривокапић са Алексом Бечићем и Дританом Абазовићем после консултација са Мило Ђукановићем (Фото: Лука Зековић/Вијести)

Сад, као побједник и мандатар, изненада окружен енергичним експертима, ти кажеш да је лошој власти одговарала лоша опозиција. Баш згодна једначина! Али, морам да припитам: да ли ти – да ли ви који се у међувремену нисте бавили том лошом политиком заиста мислите да сте у читавој ствари потпуно невини, ако за тродеценијску општу срамоту окривите досадашњу опозицију? Били су неуспјешни, сад нека се склоне, тако им и треба!

А гдје сте у тој популарној црногорској једначини ви, надстраначки анђели? У којој сте то небеској сфери градили репутацију, сад угрожену од „вјечитих губитника“?

Поробљеним људима приговарате да немају искуства у владању, да нису експерти! Кад они траже учешће у власти и радна мјеста, то је „борба за фотеље“, а за експерте је то „преузимање обавезе“, скоро жртва, да би Црна Гора остала на путу и тако даље. Није то праведно, драги пријатељу, није паметно, а није ни хришћански.

Андрија Мандић је, да те подсјетим, предсједник странке која се свих ових сурових година борила како је знала и умјела, на изборима увијек повећавала број гласова, негдје и побјеђивала, странке у коју су вјеровале и сад вјерују десетине хиљада грађана Црне Горе. То су ти „вјечити губитници“, драги Здравко, за које ти ономад рече: „И бирачи су ишли логиком да је боље да не таласају“! Да не таласају? Вјеруј ми, ја их познајем, и могу ти рећи да су то људи неустрашиви, иако су због својих увјерења и честитости плански дискриминисани, омаловажавани, прогањани и хапшени – а ето, сад додатно оптужени јер нису успјели да побиједе све док се ниси појавио ти, да им објасниш како је њихова борба у ствари била некаква договорена утакмица ДПС-а и Демократског фронта.

Мандатар Здравко Кривокапић са представницима политичких странака и коалиција, 30. 10. 2020. (Фото: Лука Зековић/Вијести)

А чистунци су морали то да трпе, и сад се активирали, намјеравају да саставе беспрекорну владу, неоптерећену прошлошћу. А њих у тој прошлости нема? Нису одавде? Ја мислим да је то не само врхунско лицемерје, него и тешко изигравање воље народа. И још нешто. Не ослањај се превише на оне који су одушевљени идејом оснивања нове странке баш у тренутку кад су израчунали да ће та странка бити нова власт. А док се Ђукановић кочоперио – псссст! Аполитични.

Праштај, иако си сад и ти политичар.

Опрема: Стање ствари

(Искра, 2. 11. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

3 replies

  1. Ne bih se svrstavao u red kritičara novog mandatara,pogotovo što je jedan od njih i Dragan J.Vučićević. A ne znam ni šta mu se ima zamjeriti. Narod u Crnoj Gori se iskreno pokajao,ispovijedio,hrabro ustao u odbranu svetinja,bukvalno je sva zemlja izašla na ulice i zaslužili su Zdravka Krivokapića. Meni lično je srce na mjestu i ponos kad ga vidim. A preliće taj duh i kod nas vamo,a do tada gledaćemo ove spodobe. Da se zna i da se Mandić grčevito bori da se ne otvore arhive ANB-a.

    9
    2
  2. Ако је први задатак нове власти у Црној Гори зацељење дубоких подела у друштву, онда је логично да они који су, било заслужено или незаслужено, постали симбол поделе и антагонизма, учине жртву и повуку се из видокруга јавности. То наравно не значи да њихове идеје, њихове странке, „њихови људи“ треба да учине исто. Напротив. С друге стране, та „жртва“ најистакнутијих предводника, може им дати додатни дигнитет и појачати њихов утицај убудуће, а њиховој политичкој опцији дати додатну снагу да спроведе своје политичке циљеве унутар владајуће коалиције. Захваљујући блаженопочившем Митрополиту Амфилохију, и наравно, народу који је учествовао у литијама, морал је постао делатна снага у Црној Гори. На том таласу треба „пливати“ и јачати своју снагу, а не гледати ствари из уско политичке перспективе.

  3. Prijatelju glavni,sve si rekao. To su sujete,interesi,monopol na politiku. Teško se ljudi odriču toga. Jak neki poriv.

Оставите коментар