Дојче веле: Велика збрка око малог Шенгена

Још се не зна како ће изгледати нити ко ће му приступити, и коме одговара, а коме смета. Тек идеја о балканском Мини-Шенгену се полако развија уз контроверзна тумачења

Зоран Заев, Еди Рама и Александар Вучић у Охриду, 10. 11. 2019. (Фото: Дојче веле/Влада Северне Македоније)

Србија, Албанија и Северна Македонија су прошле јесени представиле иницијативу за такозвани Мини-Шенген, а баш је тих дана Европска унија, поново, одложила почетак приступних преговора са Тираном и Скопљем. Тиме је мала балканска верзија ЕУ и Шенгена добила на значају – био би то простор у којем слободно путују људи, тече капитал, услуге и роба.

Примена би требало да почне идуће године премда није извесно у којем саставу. Црна Гора и Босна и Херцеговина и даље су неодлучне. Косово би пак, према папиру који је у Вашингтону потписао премијер Авдулах Хоти, требало да се укључи у Мини-Шенген.

Због те ставке су Хотија код куће сачекале жестоке критике те је он изјавио да ће Приштина строго водити рачуна о својим интересима при приступању Мини-Шенгену. На косовској политичкој сцени се та будућа зона слободне трговине и промета подругљиво назива „мини-Југославијом“ и верује се да би омогућила српску економску доминацију у региону.

Са друге стране, албански премијер Еди Рама, који се својевремено жестоко завадио са Приштином овим поводом, на Твитеру је написао: „Боље икад него никад! Хвала пријатељским САД!“

Стара идеја у новом паковању

У Берлину званично поздрављају и балканску иницијативу, а немају ништа против америчке подршке. Демохришћански посланик Петер Бајер, који је известилац парламента за дијалог Србије и Косова, а истовремено повереник за трансатлантске односе, ствар назива важном регионалном сарадњом.

„То је изворно пре неколико година подстакнуто иницијативом немачке канцеларке Ангеле Меркел, а наставило се годинама са конкретним успесима“, наводи Бајер за DW.

Тиме он циља на такозвани Берлински процес који је немачка Влада покренула 2014. године. Циљ је био да се западнобалканске државе конкретнијим пројектима подстакну на путу ка ЕУ. Из тога је 2017. никао акциони план о привредној сарадњи, који је потписало свих шест земаља региона, и то на темељу пакта о слободној трговини ЦЕФТА којем припадају све ове земље.

Мајлинда Брегу, генерална секретарка Регионалног савета за сарадњу који надгледа примену споразума, каже да су приметни помаци. Добар пример је укидање накнада за роминг које би међу западнобалканским земљама требало постепено да нестану до 2021. године.

На идућем састанку, вероватно ове јесени у Софији, требало да би да се донесе следећи акциони план. „Ту ће се радити о јачању сарадње на пољима дигитализације, инвестиција, мобилности и туризма“, наводи Брегу за DW.

У четвртак (17. септембар) ће о Мини-Шенгену расправљати и Председништво БиХ, и то на иницијативу Милорада Додика.

Америчка рачуница

Ардијан Хачкај, директор Института ЦДИ из Тиране, каже да је на основу доступних података нејасно како би тачно изгледао Мини-Шенген. „Можда би то могао да постане геополитички инструмент САД како би задржале утицај на процес европских интеграција земаља Западног Балкана или на разговоре Србије и Косова“, каже он за DW.

Слично ствар види и Валеска Еш из немачког Института Аспен. „Ако америчка администрација заиста суштински жели да подржи нормализацију односа између две земље и њихово приближавање ЕУ, онда треба да подржи примену постојећих иницијатива, а не да покреће сличне и продаје их као нешто сасвим ново“, каже она за DW.

Вашингтонски састанак је у Берлину иначе оцењен прилично оштро. Тако је Мануел Зарацин, посланик Зелених, састанак у Белој кући описао као „неоколонијални мачо-шоу“. У разговору за DW је тражио да „ЕУ трајно преузме улогу посредника“.

Па ипак, на Балкану нису сви уверени да је Брисел кадар да буде искључиви посредник. Ардијан Хачкај каже да је ЕУ прокоцкала много поверења у региону јер отеже у покретању преговора са Скопљем и Тираном, те са визном либерализацијом за грађане Косова. „Без сарадње са САД, Европска унија не може да прогура трајна решења на Балкану.“

Анила Шука

Опрема: Стање ствари

(Дојче веле, 15. 9. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

Оставите коментар