Гајић је издвојио пет значајних афроамеричких политичких мислилаца: Фредерика Дагласа, Вилијама де Бојса, Букера Т. Вашингтона, Мартина Лутера Кинга и Малколма Икса
Стеван Гајић (Фото: Новорусија)
Др Стеван Гајић, научни сарадник Института за европске студије, одржао је предавање на тему расних немира у Сједињеним Америчким Државама. Аутор је докторирао на тему „Два виђења будућности Афроамериканаца у Сједињеним Државама, Фредерик Даглас и Вилијам де Бојс“, на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. Др Гајић је и гостујући професор на Московском државном институту за међународне односе (МГИМО).
Аутор је на почетку свог излагања истакао да је тешко дати одговор на питање које се данас може чути свакодневно, а то је – шта се, заправо, дешава у Сједињеним Америчким Државама? Гајић сматра да се не може издвојити само један узрок или издвојити један наратив, који би објаснили дешавања у САД. Ипак, како би понудио један од могућих одговора на постављено питање, аутор се осврнуо на догађаје који су претходили тренутној ситуацији у овој држави. Протести у држави су почели након убиства неколико Афроамериканаца, и она су имала великог одјека у америчкој јавности, попут убиства седамнаестогодишњег студента Мартина Трејвона 2012. године на Флориди, односно убиства Брауна и Гарнера 2014. године у Њујорку. Ти догађаји су били окидач да се у медијима и на друштвеним мрежама популаризује хаштаг (hashtag) BlackLivesMatter, који је постао незаобилазан слоган протеста у САД. Такође, три представнице афроамеричке популације – Алиша Гарза, Опал Томети и Патрис Кулорс су препознатљиве као три зачетнице покрета „Животи црнаца су важни“, али Гајић сматра да је сам покрет настао као плод шире популарне културе у Сједињeним Државама.
Федералне снаге испаљују сузавац током немира у Портланду (Фото: Марсио Хосе Санчез/АП Фото)
Аутор тврди да су тренутна дешавања у Америци нешто што је Кисинџер већ наговестио у својој Дипломатији, односно нешто што може да се повеже са „крајем консензуса“ из шездесетих година у САД и свету, нарочито са Вијетнамским ратом и настанком хипи покрета. Битан део онога што се данас дешава, према речима аутора, био је предмет кампање за председничке изборе у Америци 2016. године. Гајић сматра да је нагласак на наративима, као и да се антагонизација у друштву не може свести само на две супротстављене стране, већ да је реч о већем броју групација са различитим схватањима и интересима. Супротстављене позиције у друштву се могу, према речима предавача, уочити и у сфери филма и публицистике, попут филма „Џокер“ или књиге Самоубиство суперсиле Патрика Бјукенана, односно књиге Чудна смрт Европе Дагласа Мерија. Велику популарност на друштвеним мрежама последњих година имају и „интернет мимови“ (internet memes), који се великом брзином шире међу међу корисницима и који у себи садрже поруке одређеног значења.
Гајић у тренутним дешавањима, у Сједињеним Државама, види везу са Културном револуцијом која се десила у Кини, нарочито због идеолошког профилисања различитих групација у друштву. Он сматра да, када је реч о „структури револуције“, на самом њеном врху се налазе корпорације које имају свог посредника у масовним медијима, док се испод њих налазе различите групације демонстраната. У тој структури не треба занемарити ни положај донатора, односно највећих компанија у САД и свету, које финансијски и на друге начине помажу протесте. Оно по чему су још карактеристични тренутни протести у Сједињеним Државама, јесте њихово одвијање у контексту пандемије изазване корона вирусом, односно њихово одржавање паралелно са актуелном пандемијом.
Протести у Портланду, јул 2020. (Фото: Ноа Бергер/АП Фото)
Аутор додаје да, када је реч о протестима у Сједињеним Државама и другим државама широм света, постоје често предрасуде према мотивима демонстраната, које многи сматрају неоправданим и етикетирају их као плаћенике. То је последица, по његовом мишљењу, чињенице да је држава неретко гушила национална и друга осећања оних групација које су неговале другачије светоназоре. Такође, сличност између протеста у САД и оних у појединим деловима Европе, огледа се у рушењу историјских споменика. Током последњих дешавања у Америци, приметно је рушење споменика посвећених, пре свега, „јужњачким херојима“.
Др Гајић је у другом делу предавања издвојио пет аутора, за које сматра да су остали значајни у домену афроамеричке политичке мисли. Један од њих је Фредерик Даглас, који је тврдио да постоји пет могућих сценарија када је реч о будућности афроамеричке популације у САД. Први од могућих исхода подразумева ропство овог дела америчког друштва. Други могући исход је колонизација афроамеричке популације изван америчке државе. Трећи сценарио је еманципација (у форми), која се у међувремену и остварила. Четврти исход је расни рат као својеврсни „геноцид“, док је пети исход мешање афроамеричке популације са осталим делом становништва, и то не само са белом популацијом у Америци већ и другима. Даглас је, према речима аутора, значајан и као један од првих феминиста. Аутор додаје и да се Даглас, највероватније, не би сложио са свим захтевима афроамеричке популације која протестује у Америци.
Фредерик Даглас (Фото: Викимедија)
Други афроамерички мислилац, који је поменут у овом делу излагања, јесте Вилијам де Бојс. Овај афроамерички мислилац је сматрао да је линија раздвајања настала после ропства, и да се као један од нерешивих проблема јавља „двострука свест“. Де Бојс је тврдио да је зато потребна „талентована десетина“ Афроамериканаца. Поред Дагласа и Де Бојса, аутор је издвојио још три мислиоца – Букера Т. Вашингтона, Мартина Лутера Кинга и Малколма Икса (Малколма Литла). Гајић сматра да би Марин Лутер Кинг вероватно био противник данашњих догађаја у Америци, док би се Малколм Литл вероватно сложио у одређеној мери са протестима и његовим карактеристикама.
Протест у тишини који је у Њујорку организовао Де Бојс због немира у Источном Сент Луису, 1917. (Фото: Викимедија)
Стеван Гајић је у закључном делу излагања указао на саму сложеност и непредвидив карактер самих протеста, али и ширих глобалних кретања. Чињеница је да се протести не могу симплификовати и свести на две супротстављене стране, већ их треба посматрати као сукобљеност већег броја групација са сопственим интересима и специфичним начинима остваривања тих интереса. У том смислу се дешавања у Сједињеним Америчким Државама не могу посматрати изоловано од догађаја у другим деловима света, што је одраз и „духа времена“ у коме живимо.
Страхиња Обреновић, Институт за европске студије
Погледајте још
Categories: Дневник читаоца/гледаоца
Оставите коментар