Мило Ђукановић: Од децембра 2019. јака медијско-политичка агресија из Београда

Предсједник Вучић и актуелна државна политика Србије показали су двије врло проблематичне интенције, упозорио председник Црне Горе

Мило Ђукановић (Фото: Њузмакс Адриа/Нова.рс)

Предсједник Црне Горе и лидер ДПС Мило Ђукановић, у  интервјуу за Њузмакс Адриа признао је пораз на изборима одржаним у недељу.

Ђукановић је говорећи о резултатима парламентарних избора на којима његова странка са својим дугогодишњим партнерима први пут није освојила већину у црногорској Скупштини, рекао да ће, када је у питању конституисање нове владе, поштовати демократска правила савремене демократске цивилизације, те додао да ће владу формирати онај ко има 41 мандат у Црногорском парламенту.

„Инциденти нису никог изненадили, славље још мање. Разлога за славље побједника увијек има, али то славље подразумијева и цивилизован однос према другим грађанима и потреби очувања стабилности Црне Горе. Ми смо синоћ присуствовали једном изливу нетолеранције, агресије, примитивизма, покушаја обрачуна са људима који другачије мисле“, рекао је Ђукановић.

Он је оцијенио да је не само у Црној Гори већ у региону у цјелини још жива два погледа на будућност региона – један је онај којег персонификује досадашњи састав власти у Црној Гори, као мање-више у свим државама региона, који будућност види у европском систему вриједности у европским и евроатлантским интеграцијама.

„Насупрот томе је као што видимо још увек врло живахан онај национализам из 90-их година, који је у новим околностима, захваљујући новим подстицајима пробуђен и који сад покушава да окрене точак историје унатраг“, рекао је он.

На питање да ли је то могуће, Ђукановић је рекао:

„Мислим да не може. Мислим да ћемо још увијек пролазити кроз овакве ситуације које имамо у Црној Гори. Јер као што сам рекао, још је то оштар клинч између двије политике, и далеко од тога да је само у Црној Гори. Хоћу да кажем да дубоко вјерујем да је Црна Гора дубоко испред држава региона када је у питању опредијељеност и одлучност за европске интеграције. У реду, догодила нам се опомена у недељу, видјећемо како ће се то све одразити на унутрашњу политику, и на унутрашње друштвене односе у Црној Гори, али треба вјеровати да је у Црној Гори још увијек жива и стабилна свијест о предностима грађанске државе, мултиетничког друштва и европског система вриједности којим желимо да припадамо”.

На питање, да ли је у недељу била опомена и шта даље, ако владу формира већина у којој није ДПС, Ђукановић је рекао:

„Сачекајмо да видимо како ће изгледати та влада, какав ће бити њена партијска структура. Постоје различита мишљења о томе да ли ће бити експертска влада или политичка. Као што знате, живимо у једном систему парламентарне демократије са великим овлашћењима владе и симболичним овлашћењима предсједника. Ја сам тренутно неко ко је на позицији предсједника, али ко је пуно времена прије тога провео у Влади, ко је користио та овлашћења и ко је из позиције предсједника показао поштовање ингеренција које Влада у нашем систему има. Тако ће бити и у наредном периоду, али сво своје знање политичко искуство и своју актуелну позицију у систему власти у Црној Гори, и даље ћу безрезервно користити да нагласим предности грађанске државе Црне Горе, мултиетничке демократије у њој и Црне Горе као чланице ЕУ и као чланице савремене европске цивилизације“.

На питање са ким ће прво разговарати по питању нове Владе, лидер ДПС је рекао:

„Као што знате то није нова конструкција. Читав политички живот у Црној Гори и уопште у региону је праћен конструкцијама тог типа. Имали смо конструкцију да ће ДПС свим средствима бранити своју власт. Као што видите то је једна најобичнија неутемељена денунцијација. ДПС је она политичка снага која је Црну Гору извела на пут европског развоја, која је заједно са том Црном Гором остварила значајне искораке на путу европског развоја, и она је и данас та снага која ће покушати да Црну Гору задржи на том путу. Јер, знате, и даље смо ми најјача политичка партија на црногорској политичкој сцени и вјерујем да ћемо у блоку за Европу, који ће бити конституисан у црногорском парламенту, представљати врло респектабилну снагу, која ће се наравно и даље залагати за оно што је политичка тековина наше власти у Црној Гори. Када је у питању конституисање нове владе, поштоваћемо као и у свему, оно што су демократска правила савремене демократске цивилизације. Да онај ко има 41 мандат у Црногорском парламенту, добиће прилику да формира владу“.

Фото: Њузмакс Адриа

Упитан да прокоментарише, које су грешке досадашње владе коју је водио Душко Марковић, као и да ли је то Закон о слободи вероисповести, Ђукановић је рекао:

„Што се тиче Закона о слободи вјероисповијести и даље сам апсолутно увјерен да није грешка, и какав год буде однос нове владе према њему, ја сам за то да се та питања сада или у догледној будућности морају ријешити. Не може се превидјети статус православне цркве у Црној Гори. Тај статус логично, жели да успостави континуитет са статусом који је православна црква имала у независној Црној Гори. Аутокефална православна црква Црне Горе и вјерујем да је потпуно легитимна интенција црногорске, вјерске, политичке јавности, да након обнове државе, обнови и оне вриједности, које на неки начин представљају традицију Црногорског друштва“.

На питање да ли ће нова влада наставити тим путем, Ђукановић је рекао:

„Владе долазе и мијењају се. Свака влада зависно од своје од своје политичке, националне, идеолошке профилације, може у неком периоду своје власти игнорисати чињенице. Али прије или касније, те чињенице морају однијети превагу. Просто, тешко је полемисати са нечим што је тако историјски неупитно и урезано у сјећање Црне Горе и Црногораца. Што се тиче владавине права, ја мислим да је влада у континуитету, укључујући још увек актуелну владу премијера Марковића, апсолутно била посвећена том питању, и том питању је била посвећена као важном приоритету државне политике. Ви знате да је Црна Гора на том плану остварила озбиљне искораке. Дакле, не може бити чланица НАТО-а држава која нема задовољавајућу владавину права. Нисмо ми тамо доспели захваљујући пречицама или зато што нам је неко прогледао кроз прсте. Црна Гора је направила озбиљне искораке на плану економског развоја, владавине права. Ту свакако има још пуно посла, јер као што знамо, дефицит владавине права је карактеристика и историјска и актуелна на Балкану. То је последица околности, да смо овде тако конкретно имали нестабилности. Дакле, сада је Црна Гора, рекао бих, на добром путу, а систематски из дана у дан, унапређује владавину права и ја верујем да ће то бити карактеристика државне политике и у наредном периоду“.

Он је казао да је тешко рећи зашто су поражени на изборим у недељу.

„Тешко је дати на то егзактан одговор, посебно у кратком периоду. Знате, и у претходном периоду је црногорско друштво функционисало као подијељено друштво. Сјетићете се и тада када смо у континуитету побјеђивали у Црној Гори, са идејом независне Црне Горе, и европског друштва у Црној Гори, и тада су постојали ови јаки отпори тог другог блока, који је нажалост превише традиционалан, који је оробљен неким агресивним национализмом, чије смо последице видјели 90-их година на простору бивше Југославије и који просто жели да Црној Гори наметне не грађански, него национални, а то је националистички профил. У датом тренутку се учинило да из разних разлога, које је сада вероватно тешко укратко дефинисати, тај поглед однесе превагу. Могуће да је незадовољство људи неким политикама које смо водили. Могуће да је незадовољство тиме што се још увијек није досегао ниво стандарда у друштву, који људи очекују. Могуће и да је незадовољство, као што сте поменули, Законом о слободи вјероисповијести и манипулацијама које је црква и званични Београд покренуо тим поводом и водио врло интензивно од децембра прошле године до данас. Могуће да су ти разлози превагнули у овом тренутку, да се то клатно замало, из једне недовољно јасне већине, пресели на страну неке друге већине. Али, као што сам вам већ рекао, клатно може да иде и лијево и десно, црногорско друштво је ту гдје јесте.

Упитан да ли је за ових 15 године од стицања независности, пропустио да подијељеност ублажи, Ђукановић је одговорио:

„Врло је пажљиво била третирана. У 15 година се не да решити оно што је насложено вјековима. Према томе, ту је потребна једна дужа, континуирана посвећеност, и потребни су мало бољи услови. Дакле, лакше је савладавати једно неповољно историјско наслеђе, уколико живите у условима благостања и уколико можете да људима, кроз економски развој и европски развој друштва, учините јаснијим, видљивијим, дохватљивијим, напредак који ће и сами осјетити. Међутим, као што знате, у ових 15 година ми практично живимо континуирано у кризи. Ми смо обновили независност 2006. године, 2008. је Европа ушла у тешку европску економску кризу, након тога је услиједила она политичка криза која је у финалу резултирала затварањем европских врата за Западни Балкан током мандата претходне Европске комисије. Данас живимо неку корона кризу. Дакле, све скупа неповољни услови да бисте ви могли да изађете у сусрет ономе што су нереална, али свакако легитимна очекивања људи. Легитимно је да људи желе да живе боље, али на другој страни постоји реалност која вас увек упозорава да се у десетак или 15 година не могу надомјестити заостаци које сте остварили вјековима. Ја мислим да је није право питање да ли је Црна Гора дошла до свог циља, јер се за 14 година не долази до циља, али је право питање да ли је Црна Гора на правом колосјеку. Тај је одговор недвосмислено позитиван. Дакле, Црна Гора је у претходних 14 година удвостручила свој бруто производ, удвостручила своју просјечну плату, више него удвостручила своју пензију. Она је у еx Југославији била најнеразвијенија република економски, данас је економски неразвијенија земља Западног Балкана. Црна Гора је у међувремену ушла у НАТО, Црна Гора данас предњачи када је у питању чланство у Европској унији. Према томе одговор је врло очигледан, Црна Гора је направила прогрес, треба нам напредак на том путу, треба нам посвећеност, треба нам континуитет свеобухватних реформи, прије свега унапређење владавине права и унапређење демократије, томе треба бити посвећен у наредном периоду, а знате, илузија је вјеровати да ћете током тог читавог дугог процеса имати увијек једну власт. Дакле, власти се морају мијењати, али је јако важно да свака власт поштује оно што су учинци у претходном периоду и да покуша да на једном новом, оснаженом темељу државе и друштва, догради нешто што ће бити њен препознатљив учинак“.

Предсједник Црне Горе је оцијенио да од доношења Закона о слободи вероисповести, од децембра прошле године, постоји, како је рекао, јака медијско-политичка агресија из Београда према Црној Гори и то “од свих”.

„Говорим, када кажем сви, о мање-више свим медијима и свим значајним политичким актерима у Србији“, рекао је Ђукановић. На питање да ли мисли на Вучића, одговорио је – наравно.

Он је навео да је Вучић давао, како каже, подршку великосрпском национализму, кроз пријеме тих актера.

„Предсједник Вучић и актуелна државна политика Србије показали су двије врло проблематичне интенције. Прва је да желе да се мијешају у унутрашњи политички живот других држава, а други је да се мешају на начин да покушавају да ревитализују политику великосрпског национализма у региону. И једно и друго је веома погрешно и веома погубно”, нагласио је Ђукановић.

Мило Ђукановић (Фото: Нова.рс)

Казао је и да је у свим јавним наступима и у разговорима са појединим људима са политичке сцене Србије упозоравао да је то “неодговорно поигравање са духом из боце”. Томе сам лично свједочио деведесетих, када је тај исти дух пуштен из боце, и када је произвео једну неподношљиву мржњу и довео до трагичних ратова у којима је живот изгубило око 150 хиљада људи, навео је. Ђукановић каже да су затим носиоци тадашњих власти изгубили контролу над тим духом из боце, који су сами пустили.

„Понављати такву грешку непуних тридесет година касније и таргетирати Црну Гору на начин на који је деведесетих година таргетирана Хрватска или крајем деведесетих Косово, и претварати Црногорце у непријатеље – ја мислим да је то израз неодговорности. То свједочи о покушају да се обнови једна ретроградна политика. Та ретроградна политика је веома опасна, она је и у овом периоду, као и деведесетих, захваљујући непажњи одређених међународних центара, схватила да је добила легитимитет за те своје ретроградне националистичке тежње“, навео је Ђукановић.

„Актуелна политика Београда, прећутно подржана из одређених међународних центара – прије свега због потребе тих центара да буду актери рјешавања односа на релацији односа Београда и Приштине – та прећутна подршка “је у Београду схваћена је као прилика да се реактуелизује и коначно ријеши српско питање у региону“, каже Ђукановић.

„Покушај рјешавања српског питања по мјери Београда јесте покушај измјене карактера државе Црне Горе. То је она понуда која се покушава наметнути свих ових година – да умјесто грађанске државе и мултиетничког друштва буде српска држава, да се Црногорци “коначно освијесте” да они нису никаква посебна нација, него да су комунистичка измишљотина, да је Црна Гора друга српска држава… То су теорије које видимо да живе затовљене дубоко у структурама балканског друштва, које сваку непажњу међународне заједнице користе да испливају на површину, наравно са тенденцијама које су опасне по стабилност региона“, навео је Ђукановић.

На констатацију да има тврдњи да је Вучић својим национализмом тјерао воду на његову (Ђукановићеву) воденицу, да му је заправо помагао, предсједник Црне Горе каже да то тврде људи којима је дата инструкција да тако нешто говоре, да би прикрили официјелну политику Београда.

„Официјелна политика Београда, то је ваљда и слијепцу јасно, је била да покуша да промјеном власти створи атмосферу у којој би Црна Гора постала део планираног српског света у троуглу између Београда, Бањалуке и Подгорице“, рекао је.

Ђукановић каже да се то неће догодити, да се изборни резултати мијењају из једног у други изборни циклус и додаје да сматра да неких радикалних усвајања решења у која верује досадашња опозиција, неће бити, и да црногорско друштво неће уназад.

Биљана Матијашевић

Опрема: Стање ствари

(Вијести, 1. 9. 2020)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , ,

Оставите коментар