Зараде у јавном сектору остаће непромењене у другом делу године, док ће зараде у приватном сектору имати благи пад, предвиђа Квартални монитор
Фото: Н. Марјановић
Ако буде сачувана стабилност до краја године, биће услова за раст плата у јавном сектору, најавио је председник Србије Александар Вучић. Током овог месеца слично је рекао и после видео-састанка с мисијом ММФ-а, када је изразио очекивање да ће се контролисани раст плата и пензија наставити и у 2021. години. Међутим, економисти сматрају да то није реално када је приватни сектор на коленима, а није ни правично јер би сви требало да деле судбину друштва.
Економиста Саша Ђоговић, аутор публикације „Макроекономска кретања у Србији”, категорично каже да у овој и наредној години нема шансе за повећање плата. Осим ако држава не планира додатно задуживање. То би даље значило повећање дефицита и јавног дуга који ће по свему судећи до краја године прескочити 60 одсто БДП-а.
Иначе, у априлу је влада усвојила ребаланс буџета којим је планиран буџетски дефицит од седам одсто БДП-а или више од три милијарде евра. Али наш саговорник очекује да ће нова влада сачинити још један ребаланс буџета, када ћемо знати да ли ће буџетски дефицит бити повећан.
„Уместо повећања плата, требало би ићи на олакшавање ситуације у привреди. Било би много продуктивније и сврсисходније повећати неопорезиви део зараде и смањити намете на рад него делити новца јавном сектору. Свакако би одређене награде и стимулације требало дати запосленима у здравству. За њих мора да се пронађе новац тако што ће се обавити тријажа непродуктивних инвестиција, било да је реч о административним зградама или улагању у безбедносне и војне структуре“, сматра Ђоговић.
Остатак јавног сектора, каже, на то не може да рачуна када привреда трпи. Приватни сектор ће имати појачану незапосленост и не може да се рачуна на раст плата. У таквој ситуацији јавни сектор не може да буде острво за себе.
Фото: А. Васиљевић
„Када се заврше сезонски радови у пољопривреди и грађевинарству биће појачани приливи незапослене радне снаге. Забележићемо потпуни подбачај у туризму, готово библијских размера. Имамо велики пад у индустријској производњи текстила, намештаја, па и основних метала. Веће компаније попут Железаре, која већ бележи губитке и гаси једну пећ, моћи ће да издрже, али шта је са осталима. Доста малих предузећа нема резерве и акумулирани капитал који би им омогућили дуже време да опстану на тржишту и обезбеде солвентност, тако да ће многи отићи у историју“, каже Ђоговић.
Горан Радосављевић, професор Факултета за економију, финансије и администрацију (ФЕФА), каже да „с резервом” треба говорити и о повећању плата, јер то зависи од трајања здравствене кризе због пандемије.
„Не би требало повећавати расходе у буџету. Порески приходи од почетка године опали су за два одсто, што је доста“, рекао је Радосављевић агенцији Бета.
У прилог ставу да треба бити обазрив у обећањима о повећању плата и пензија иде, како је рекао, и то што од планираног суфицита у буџету „нема ништа”, већ се после пет месеци у овој години бележи дефицит.
То, оцењује, није неуобичајено у кризи, и зато треба водити рачуна о обећањима како се Србија не би превише задужила.
Драгољуб Рајић, из Мреже за пословни подршку, каже да је приватни сектор имао пад прихода од око 33 одсто у јуну, што је настављено у јулу. То практично значи да ће зараде у приватном сектору морати да се смањују, а у неким секторима ће бити отпуштања. Првенствено, каже, у великим компанијама које раде за велике индустрије по Европи јер је тамо тражња преполовљена. То су фирме које су везане за аутомобилску, машинску и металску индустрију. Према његовим речима у сектору услуга је права паника јер ће многе фирме бити угашене, а десетине хиљада људи остати без посла.
„Није добро да повећавамо плате у јавном сектору, а с друге стране, пола привреде каже да нема довољно новца да исплаћује запослене. То није добра порука привреди. И није фер, јер привреда треба да напуни буџет. Једино што у кризама помаже јесте да се улаже у јавне инвестиције и тако поспешује рад привреде“, сматра Рајић.
Како се тренутно крећу зараде у приватном и јавном сектору?
Зараде у јавном сектору остаће непромењене у другом делу године, док ће зараде у приватном сектору имати благи пад, предвиђања су најновијег „Кварталног монитора”, билтена који издају Економски факултет у Београду и Фондација за развој економске науке (ФРЕН).
Маријана Авакумовић
Опрема: Стање ствари
Прочитајте још
- ММФ: Привредни пад Србије за сада три одсто
- Политика: Тихи ход Железаре обара српски извоз
- Данас: Нестало пара у ћупу
- ММФ: Ограничити раст плата и пензија у Србији 2021. године
Categories: Преносимо
Оставите коментар