Џон Болтон: И озбиљни европски играчи размишљали о размени територије између Србије и Косова

Ако саме стране постигну договор, да ли ће Европа заиста да се умеша и каже – не, не, не, то решење није довољно добро за нас, упитао се бивши саветник за националну безбедност председника САД

Џон Болтон (Фото: Ројтерс)

Бивши саветник за националну безбедност америчког председника Џон Болтон рекао је у интервјуу за БИРН да су Србија и Косово можда далеко од тачке у којој је решење проблема било могуће, али и изразио уверење да су страхови у вези са могућом разменом територије „претерани“ и да су „озбиљни“ европски играчи такође размишљали о тој идеји, преноси Балкан инсајт.

Крајем јуна ове године, Болтон је објавио књигу „У соби у којој се догодило“, која је подигла много прашине у Сједињеним Америчким Државама у којој описује догађаје из времена које је провео у Белој кући као саветник за националну безбедност председника Доналда Трампа.

Дијалог између Србије и Косова је требало да се настави у недељу, али је одложен због самита у Паризу 10. јула. Да ли мислите да ће дијалог дати било какве резултате?

Дефинитивно се чини да су се обе стране повукле са позиција са којих су могле да премосте разлике. Могуће је да смо имали прилику да се ствари реше, а да смо ту прилику сада пропустили. Али, сматрам да је обема странама време показало да неће напредовати док се ови проблеми не реше на задовољавајући начин.

Рекли сте да је идеја о размени територије (између Србије и Косова) прихватљива америчкој администрацији.

Питање које ми је постављено и одговор који сам дао био је у складу са политиком администрације – ако би саме стране сматрале да би промена граница као део свеобухватног решења имала смисла, Сједињене Америчке Државе би то подржале. Мислим да је то био разуман приступ.

Бивши амерички државни секретар Џим Бејкер је за израелско-арапски конфликт једном рекао: не можемо ми више да желимо мир него што га желе стране у сукобу. Ако би Косово и Србија пристали на размену територија (као део свеобухватног решења), да ли ће им неко са стране заиста рећи да то решење није задовољавајуће, било у САД или у Европи? Не верујем.

Трампов изасланик за дијалог Србије и Косова Ричард Гренел је рекао да је то, заправо, ваша идеја.

Он заиста не зна о чему прича. У том тренутку, Европа је такође размишљала о тој идеји, и многи су заузели потпуно исти став. Разумем забринутост неких на Балкану да ће, ако се неке границе буду промениле, све остале бити у опасности. Разумем то што говоре, али мислим да је тај страх преувеличан.

Ричард Гренел (Фото: И. Милутиновић)

Поново сам поставио питање: шта је алтернатива? Ако саме стране постигну договор, да ли ће Европа заиста да се умеша и каже – не, не, не, то решење није довољно добро за нас? Не мислим да ће неко рећи двема странама да не могу да пробају разне начине да дођу до мирног решења.

И на Косову и у Србији размена територија би била контроверзна, мада очигледно из различитих разлога. Али ако су лидери сматрали да је то начин да постигну споразум и да у то могу да убеде своје парламенте, ја једноставно не могу да замислим да им неко са стране каже да то не може.

Рекли сте да сте о томе разговарали са „озбиљним Европљанима који су били укључени у напоре да се реши однос Косова и Србије, попут Тонија Блера“. У ком својству је Тони Блер разговарао са Вама?

Па, он има организацију који се бави решавањем међународних спорова, али смо такође разговарали са представницима европских влада. Европска унија није била једногласна по том питању, као што је често случај, али тамо је било довољно озбиљних Европљана који су убедили експерте и у Стејт департменту и у НСЦ-у (америчко Веће за националну безбедност) да је вредело дозволити да се тај процес одигра.

Ми нисмо били убеђени да би, уз све остале препреке, потпуни договор могао бити постигнут. Као што видимо данас, то се и није десило, али идеја о замени територија није негативно утицала на ток преговора. Она је дала простора Србији и Косову да даље истражују. И, знате и сами, неуспех је увек опција, и неуспех је оно што имамо овде. Неуспех који се наставља.

Али зашто би Тонија Блера ово занимало? Да ли му је неко платио да лобира за једну од укључених страна?

Не, не мислим да је он тамо представљао икога до центар за који ради. Био је укључен у мировни процес на Блиском истоку, био је укључен у друге међународне преговоре. Радећи као премијер, стекао је много искуства, и мислим да су и Србија и Косово мислили да би могао да помогне да кроз својеврсне неформалне канале подржи наставак преговора.

Питам вас ово зато што је он био саветник Александра Вучића, и не знамо како је за то био плаћен. Некако је логично сматрати да Тони Блер не би ништа учинио про боно.

Не знам, мислим да његов центар ради неке ствари про боно, али нисам му тражио финансијске извештаје када смо разговарали. Нисам га то никада питао.

Да ли је Балкан неважан Трамповој администрацији?

Не, мислим да је управо супротно. Мислим да смо се фокусирали на руске напоре да уздрмају ситуацију на Балкану. Не нужно да се врате на старе дане Хладног рата, али сигурно да прошире и повећају руски утицај у региону, што би, сматрам, било штетно и по америчке интересе, али и по интересе самих балканских земаља.

Џон Болтон и Ивица Дачић у Вашингтону (Фото: Министарствo спољних послова)

Никада нисте долазили на Балкан.

Надао сам се да ћу то урадити јер сам мислио да је остала могућност нагодбе између Србије и Косова. Критике које сам добијао као саветник за националну безбедност махом су се односиле на то што сам путовао на превише места. Балкан је подручје за које сам сматрао да није добијало адекватну пажњу САД у Трамповој администрацији, као ни пре тога у Обаминој администрацији. Тако да, да сам остао дуже, мислим да бих могао да гарантујем да би добио више пажње.

У књизи не помињете наводни државни удар у Црној Гори. Ако је Русија покушала да свргне са власти неку европску владу, претпостављам да би то био важан део књиге која се бави међународним односима. Не мислите да је заиста било државног удара?

Видите, ја мислим да постоје разне руске активности на Балкану које изазивају велику забринутост. Постоје приче о томе да Руси плаћају европске политичаре, не само на Балкану, већ и на другим местима. Знамо да су Руси покушали да се умешају у изборе у Америци, тако да не сумњам у руске напоре за поновим ширењем утицаја на местима на којима су у време Совјетског Савеза били утицајни.

Погледајте историју и погледајте географију Балкана, нема сумње да је Балкан мета, и то је оно што ме брине.

Споразум између Грчке и Македоније је потписан у време док сте ви били део администрације. Која је била ваша улога ту, уколико је било?

Моја улога је била веома мала, али то је била једна од прилика где сам се састао са министром спољних послова Грчке, за кога мислим да је заиста напорно радио како би се тај спор решио. Спор је решен, и онда је пала влада, можда делом и због спора око имена, што је очигледно било веома осетљиво питање и у једној и у другој земљи.

Уклањање табле са натписом Република Македонија (Фото: Борис Грданоски/АП)

Али за мене је ово био својеврсни пример; овде је било речи о спору који постоји још од распада Југославије. Сећам се веома добро када смо смислили име ‘Бивша Југословенска Република Македонија’, што је у најмању руку бесмислено. То је требало решити.

Било је потребно много времена. Било је важних проблема на обе стране, али је решење спора било успешно, што је мени доказало да нема разлога да се спор између Србије и Косова не реши. И то је био један од разлога због којих мислим да се време генерално мења на Балкану, и да треба да будемо оптимистични и покушамо да искористимо прилику.

Чини се да је Европска унија скрајнула САД након тог неуспелог ‘фото-оп’, како сте назвали састанак с Гренелом у Белој кући који се никада није догодио. Да ли су САД сада остављене по страни?

Искрено мислим да смо у наредна четири месеца у предизборној кампањи, и да ће већи део света бити остављен по страни како би се сви фокусирали на то ко ће победити у новембру. (Могуће да су САД остављене по страни) и због проблема Тачија са Југословенским трибуналом – што је потребно решити да би се нешто могло постићи у будућности.

Шта мислите о моменту објављивања те оптужнице, у смислу да се десило баш пред састанак у Белој кући? Да ли је то био део покушаја Европске уније да остави САД по страни?

Немам никакве доказе за то. Ако докази постоје, волео бих да их видим. Видите, има оних у Европској унији који не воле да се САД меша у било шта на Балкану, и све што могу да кажем јесте да ми је жао због тога, ми ту имамо своје интересе, и сигурно да нам је у интересу стабилност Балкана. Волели бисмо да радимо са Европском унијом, и не мислимо да само ЕУ зна шта су одговори.

Кадри Весељи и Хашим Тачи (Фото: АП/V. Kryeziu)

Да ли је Вучић сада изгубио свог главног савезника?

Не мислим да је ишта изгубљено. Мислим да се сада налазимо у ситуацији у којој ће многи напори на глобалном нивоу морати да буду остављени по страни.

Читајући вашу књигу, стиче се утисак да све што Трамп ради на међународном нивоу иде у корист Русије. Да ли је исто када је о Балкану реч?

Мислим да он не доноси одлуке на систематичан начин. Мислим да не зна који су амерички интереси у игри у многим сукобима, и мислим да је Балкан сложено подручје које он никад није пажљиво проучавао. Тако да Балкан није никада добио адекватну пажњу. То је нама, његовим саветницима показало да, пошто Америка на Балкану има важне интересе, ми морамо да ускочимо.

Допуна наслова и опрема: Стање ствари

(Balkan Insight/Косово онлајн, 15. 7. 2020)

Погледајте још



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , , , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s