Балван је мртво дрво, истргнуто из природе и исечено у правилан облик за конкретну употребу. Али оно у себи и даље носи мирисе и боје свог окружења, потенцијал исконске дивљине
Летећи балвани Милића од Мачве
Има нечег фасцинантног у тим летећим балванима Милића од Мачве који долећу из крвавог распаљеног сутона, што себи до дана данашњег нисам успео да објасним, иако их гледам још од својих гимназијских дана.
Постоји и један сасвим личан разлог моје фасцинације Милићевим балванима. Мој родитељски завичај је шумовит четинарски крај у околини Пријепоља, где је трговина шумском грађом врло развијена, тако да је поред многих других ствари, моје летње распусте у селу Врбову обележио и рески звук моторне тестере, обрушавање огромних јелових и смрчевих стабала, а затим низови балвана на сваких неколико стотина метара. Тих се призора увек сетим при погледу на неку од слика Милића од Мачве, што ме наводи на мисао да су и њега слични завичајни призори инспирисали да их угради у своје слике.
Балван је мртво дрво, истргнуто из природе и исечено у правилан облик за конкретну употребу. Али оно у себи и даље носи мирисе и боје свог окружења, потенцијал исконске дивљине, а са њом и могућност да у неком дубљем смислу оживи, полети и запрети силама пустоши и деструкције.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук профил Светислава Пушоњића)
Categories: Преносимо
Нема шуме одакле је Милић.