Владан Ивковић: Не чекајући вожда

Из најчистијих побуда данас српска омладина јуриша на Скупштину Србије, али за шта ће се изборити, то ће зависити од оних који их организују и усмјере

Протест у Београду (Фото: Getty Images/AFP/A. Isaкovic)

Знао сам да је највећа побједа Александра Вучића над српским народом дискредитација националистичке идеје међу Србима и потискивање родољубља у екстремизам. Протести против Вучићевог режима и глобалистичке доминације и пљачке коју он представља су оголили слућени, али досад неманифестовани степен те дискредитације: Срби знају против чега су, знају колико-толико и за шта су, али не постоји ниједна политичка опција којој вјерују да ће их повести путем њихових жеља.

Вјерујем у спонтани излив бијеса, али не вјерујем у спонтану политичку акцију. Политичка акција по правилу има организатора који је подстиче, усмјерава и дефинише, или бар предводнике који јој се пробију на чело.

Да ли су протести који трају већ пети дан у Србији излив бијеса или политичка акција?

Засад су само поплава бијеса, као ријека кад се излије јер је набујала, а не зато што земља иште воде. Али као и свака поплава, и ова може бити само рушилачка, али и плодоносна, да залије расадник нових српских предводника.

Протести који су почели у Београду и другим српским градовима као одговор народа на тиранску одлуку Александра Вучића да поново закључа Србију и најаве да ће на јесен вакцинисати два милиона Срба, имају јаку органску црту. Не само да их нико не предводи и организује, како се чини, него су прваци који се представљају као вође опозиције најурени од стране демонстрирајућег народа, јер су шугави.

Вук Јеремић је прошао само са пар ћушки, Сергеј Трифуновић са крвавом главом, Борис Тадић је подвијеног репа избјегао њихову судбину. Бошко Обрадовић не зна куд удара откако је прешао код Драгана Ђиласа и Јеремића, па се тако понаша и на овим протестима.

Нови предводници који се намећу, попут бившег Дверјанина Срђана Нога и мање познатог Дамњана Кнежевића из организације Народне патроле, најближе су пришли звању вођа протеста, али нити шта наводе нити уливају повјерење окупљеном народу. Ријечи хуле и дискредитације и једног и другог надјачавају изразе повјерења, иако су обојица прогоњени од стране режима. Вјечито – и с добрим разлогом – неповјерљиви Срби, хапшења Нога и Кнежевића махом отписују на фарсу и Вучићеву драматургију.

Београдски сорослук, кабал империјалних агентура које зовемо невладиним организацијама, знао је оркестрирати безначајне протесте и перформансе да би оправдао плате или да би тактички притиснуо режим и изнудио потешчиће којима Вучић удовољи неком од супротстављених империјалних интереса или легитимизује лажну опозицију. Али и њихов покушај преузимања овог протеста методом сједељке, односно издувавања енергије, срећом је пропао.

Јер у полиархији, колонијални господар контролише и власт и опозицију, а противнике окупације гледа да разбије и сузбије у тоталну импотентност.

Реликти досманлијске издајничке прошлости и данас сасвим неометано егзистирају поред Вучића, или у власти или у лажној опозицији, просто усљед тога што нису опозиција окупацији. А националистичких организација нема нигдје, осим на маргинама маргина, гдје их такође прогањају и дискредитују.

Не само да се дискредитују националистичке организације него и појединци, јер дотле се стигло. Убити сваки отпор окупацији, организован или појединачан.

Из најчистијих побуда данас српска омладина јуриша на Скупштину Србије, али за шта ће се изборити, то ће зависити од оних који их организују и усмјере.

Међутим, ето, ипак, из отпора Вучићевом режиму, дешава се опет бунт народа.

Али бунт народа потакнут бијесом се лако испразни или преусмјери у понор, ако нема идеје водиље. Посебно ако је бунт генерацијски, ако је само одраз набубрене енергије која се није дуго празнила, и немира двадесетогодишњака који у свом животном вијеку морају једном бацити камен на полицију. Шта кад се та ријека бијеса сва излије по њивама и пресахне?

Да се бијес не би излио неконтролисано, као и ријека, мора се каналисати, усмјерити, мора јој се знати циљ, ушће, морају јој се утврдити обале.

Одбијање било каквог предводништва и занос лудом идејом да неорганизован народ има било какву снагу је и резултат дугодеценијског затирања знања, али и неприхватања одговорности. Јесте лакше бацити каменицу и рећи да си учествовао, него ризиковати да те разочара неки недорасли, превртљиви или намјештени предводник иза којег станеш.

Али предводништво није част и привилегија, како су учили младе Србе, него прије свега одговорност за оне које предводиш, али и храброст да се жртвујеш за њих и способност да их осоколиш и организујеш. Да подметнеш своју главу кад душманин замахне сабљом на народ из којег ће нићи твоји осветници.

Зато су ови протести више прилика за организовање националиста него за рушење Вучића.

Недостатак предводништва води у недостатак одговорности, што опет води у хаос, а из хаоса као побједници транзиције изађу опет они који имају предводнике и организацију и не рачунају на спонтаност, који се сад организују, који сад граде себи леђа и анимирају себи подршку, који у неусмјереној масу купују душе. То могу бити националисти, а може бити и сорослук, специјално обучен за то на најбољим империјалистичким семинарима за куповање душа.

За политичко врбовање у овим условима предуслов је незадовољство, а најуспјешније ће врбовати онај који најбоље искористи незадовољство и који незадовољнику покаже пут, рјешење.

Кад је Комунистичка партија Југославије оснивала партизански покрет, она је регрутовала Србе не на причи о борби против класног непријатеља него подстицајем на борбу против нациста и усташа. Срби су набили петокраку да би се борили за слободу, али изборили су се за власт КПЈ и да им надвојвода буде професионални револуционар сумњивог поријекла за чије су бабе здравље пострадали многи без да су и чули за њега, док се он крио по пећинама. Изборили су се да им владају они који ће од њих откинути три нове нације, који ће их закључати у авнојевске границе, који ће им растурити цркву и који ће својој дјеци у аманет оставити даље растурање Српства.

Све из најбоље намјере младих, срчаних Крајишника, Црногораца, Херцеговаца, Шумадинаца, да одбране нејач и да се освете усташама.

Пандан Брозовим политичким комесарима су ти што сједе по асфалту. Они су организација, а организована тројица су јача од неорганизоване стотине која ће да се разиђе кад прође хаос, јер нема никога коме вјерују кад им каже гдје сљедеће да иду, шта сљедеће да раде, како и за шта да се боре послије камења и сузаваца.

Њихови очеви су јуришали Петог октобра, али од њиховог јуриша само су се окористили организовани и добро предвођени. Боље су прошли добро организовани Социјалисти и Јуловци, губитници Петог октобра, него неусмјерене масе опендречених које су изнијеле Пети и остариле чекајући Шести, да би њихова дјеца сад опет јуришала и изливала свој и њихов бијес.

Без организације, народ је руља и ма колико ваш бијес био праведнички, и послије Вучића ћете се разићи кућама, а ваше мјесто у управљању вашом државом ће заузети организовани, предвођени, усмјерени, што не би био проблем кад би они били родољуби, али искуство нас учи да неће бити тако, јер, ево, родољуби ником не вјерују, а паразитски и антисрпски сорослук вреба да заврбује те неусмјерене с маргина антивучићевске бујице.

Тако се гради војска.

Јер, народ се не дешава, народ се предводи.

И мада изгледа да маса одбија предводништво, то није тако. Народ одбија хуље, компромитоване политиканте штеточине који траже столицу гузици, а не одговорност за народ и жртвовање за отаџбину. Умјесто хуља, народ тражи предводнике. То није ствар култа вође, него здравог разума. Хијерархија је природна.

Зато су ови протести не прилика да се сруши Вучић него да се националистичком организацијом, регрутацијом, обуком и усмјеравањем родољубивог дјеловања осигура постојање будуће војске родољуба.

Ако се и овај талас разбије о хриди неповјерења, неусмјерености и саботаже, или пресахне и угаси се по тијесним и мрачним београдским сокацима, имаћемо још двадесет година шестооктобарског опомињања како је све узалудно, и жаобитног тапшања себе по рамену, „јер сам учествовао“.

Националистичко организовање је минирано и дискредитовано јер је једино оно опасно по окупатора. Зато се баш на њему мора инсистирати.

Вучић му је безмало сахранио тијело, али је преживио дух, да лута и плаши колонијалну господу, јер мали је Вучић да се с толиким духом ухвати укости. А и плаши га се. Вјечна је то зубља.

Али националистичко организовање није могуће док националисти један другом траже длаку у јајету и саплићу сваки корак. И Карађорђе је у Марићевића јаругу дошао као само један од првака, а не као Христос у Јерусалим.

Устанак не почиње од Карађорђа, него од Марићевића јаруге, а Карађорђе се не рађа, Карађорђе се постаје кад сваки убије свога субашу.

Опрема: Стање ствари

(Србист, 11. 7. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

7 replies

  1. Много незгодна завршница , а таман сам мислила да поделим. Да некако могу да прелепим овај последњи пасус. Не може се тако оштро овде где је песма скоро утрнула. Мора мало опрезније , блаже , да се ружа у трн не изгуби.


  2. ‌Зажежи лучу Господе

    ‌Зажежи лучу Господе
    ‌Нека слијепци провиде
    ‌Да нас живе не одводе
    ‌У црње – горе гробове

    ‌Уждиј ломачу истине
    ‌Нек мржња и зло изгоре
    ‌У крви спали отрове
    ‌Лажне љубави братове

    ‌Освијетли ноћ Господе
    ‌Разоткри ситне нељуде
    ‌Упри прстом на одроде
    ‌А даље знамо Господе

    ‌Момчило


  3. Један од разлога зашто би Литија била решење овог тренутка, је изазов који само СПЦ, ако има жељу, може да реши…време подела на партизане и четнике мора остати иза нас и за нашу слободу, морамо изаћи заједно…хоће ли СПЦ између народа и слободе, а против власти и затварања, изабрати свој народ, или туђу власт, видећемо ових дана…

  4. Protesti nemaju potrebnu masovnost i nemaju podrsku institucija, kao sto se devedesetih redovno blokirao rad fakulteta, a jedina institucija koja moze da podrzi patriotske snage da ne izgube masovnost ili protest, jeste SPC.Formulisanje zahteva Vucicu, posebno u trenutku kada iz Pariza, uz podrsku Zapada, poziva na obracun i hapsenja, je besmisleno.I, koji zahtevi, za „tehnickom vladom“, objektivnoscu RTS-a, novim izborima?Pa, to je trazeno pre ovih izbora, a oni koji su tada organizovali proteste, a sada bi da sede, igraju i piju pivo, su i bez ispunjenja tih zahteva zavrsili na Vucicevim izborima i ispali kolosalne budale.Cilj protesta je rusenje vlasti, a ne pregovori sa njom, za to treba podrska iznutra, iz sistema, barem od SPC-a i masa.Zanimljivo da u celom RTS-u nema jedne osobe koja ce odbiti da bude deo Vuciceve masinerije, nama jednog policajca, vojnog lica…Iako u svojim objasnjenima nikada ne pominjem „osobine“ naroda, cinjenice je da stalni zivot u autoritarizmu i zivot sveden na snalazenje (uglavnom preko veza i to stranackih) doveo do zamene moralnosti snalaznjivoscu, pa prevariti nekoga postaje znak snalaznjivosti, a ne nemoralosti, uz opravdanja:“A, on se snasao, zasto se ti nisi snasao!“ koje implicira opravdanost takvog ponasanja i njegovu primenu na sve.Konacno, nasa „elita“ izronila je iz ovih decenija sunovrata drzave.

    P.S.
    Mozda proteste treba organizovati u podne, pod kisobranima (suncobranima) sa dosta vode, a kerovi nek se znoje pod pancirom i slemovima, do pet sati nece biti ni za sta.Vec vidim -„Revolucija kisobrana“, mozda bi mobilisalo i vise ljudi uz neko brendiranje kisobrana, kao onomad majica i nalepnica „Gotov je“.

  5. I, jos nesto.Mozda sam vec kuckao, mozda nisam.Devedesetih smo imali slucaj dr. Ratko Mrkovic, predstavljan kao najveci strucnjak za ustavno pravo, izjavio da to sto Milosevic nije imao ceo mandat, jer se organizuju vanredni izbori, moze da se protumaci kao da nije imao mandat iz cega sledi da Milosevic moze putem raspisivanja vanrednih izbora da ima beskonacno mandata.Dakle, zarad sluzenja vlasti, covek ne samo da je pljunuo na svoj moral, vec i na svoju strucnost.Naime, ljudi koji slove za strucne u nekoj sferi, ne moraju biti i moralni, ali autoritarizam kao da zna da im se ne sme ostaviti ni ta sloboda u vladanju nekim znanjem, pa ih dovodi u situaciju da moraju da pljunu i na svoju strucnost.Situacija sa „Kriznim stabom“ je jos ociglednija, jer se, na prvi pogled, ne radi o struci vezanoj za politiku.Ali, vlast koja prozima svaku poru drustva, nikoga ne ostavlja van politike i svako, ma koje struke, moze doci u situaciju da mora da pljuje po sebi zarad dokazivanja lojalnosti.Dakle, nije dovoljan nemoral, potrebno je razoriti sve sto bi moglo biti pribeziste pojedinca, pa i njegov strucni autoritet.Uloga clanova „Kriznog staba“ se trenutno svodi na beskonacno ponavljanje da se zaraza prosirila sa svadbi i matura.Ta recenica je postala obavezna, „bolduje“ se u tekstovima, kako bi se sakrio masovni ubica!

  6. За Дуњу

    СПЦ води екумениста а екуменизам је сатанска религија а имамо још једну установу која је морала да се јави . То је Академија Науке и Уметности Србије или **** . А управо они су највећи непријатељи Србије .

  7. @Дуња
    „…хоће ли СПЦ између народа и слободе, а против власти и затварања, изабрати свој народ, или туђу власт, видећемо ових дана…“
    -Manje je tu u pitanju zatvaranje, vise Kosmet.
    Po tom pitanju, vec dugo je jasno kako dan sta nam Vodja sprema, a SPC cuti li cuti.
    Bice da je ostao samo narod,

Оставите коментар