А кад је нестало мушкараца, / четворкама су ишли у небо / невина деца из Крагујевца / и плакао је чувар Анђело
Споменик стрељаним ђацима и професорима у Крагујевцу (Фото: Википедија)
Био је септембар, леп, пољски.
Добро знамо тај датум.
„Четворкама до неба ишли
војници са Вестерплате.“
Песник је знао о томе:
војници иду да гину,
ал водити мале школарце
пред цеви карабина…?!
21. октобар
Замро Крагујевац.
Зачуђен је занемео,
димиле се глатке цеви.
Немачким књиговођама
стотину Срба треба,
погубити и то брзо
за једног убијеног Немца.
А кад је нестало мушкараца,
четворкама су ишли у небо
невина деца из Крагујевца
и плакао је чувар Анђело.
А они, који не верују
у Десанкину „Крваву бајку“,
нека се у предвечерје прошетају
по Шумаричком парку.
Туда још у свелој трави
чује се говор сенки
и тужба ове деце,
и плач умрле земље.
Са пољског препевао: Аутор
Опрема: Стање ствари
(Књижевне новине, септембар-октобар 2019)
Categories: Преносимо
Оставите коментар