Двери: Декларација о лустрацији

Главни одбор Српског покрета Двери донео је Декларацију о лустрацији

Бошко Обрадовић представља Декларацију о лустрацији (Фото: Српски покрет Двери)

Главни одбор Српског покрета Двери је у суботу, 1. фебруара 2020. године, донео одлуку о усвајању Декларације о лустрацији, а текст Декларације преносимо у целости.

Полазећи од потребе за коренитом променом постојећег корумпираног политичког система у Србији,

Имајући за циљ увођење одговорности као врховног принципа приликом вршења јавних функција,

Српски покрет Двери доноси

Декларацију о лустрацији
(одговорности за кршење људских права и закона)

  1. Многи који су активни на друштвено-политичкој и медијској сцени Србије последњих 75 година су заинтересовани да никада не дође до испитивања њихове одговорности у протеклом периоду. Али су зато грађани Србије веома заинтересовани за лустрацију и одговорност свих оних који су кршили закон у овом периоду, као и одузимање имовине носилаца јавних функција стечене незаконитим путем.
  2. Доношењем и применом Закона о лустрацији утемељио би се нови вид политичке одговорности који би значио да бављење политиком не сме бити дозвољено онима који су кршили људска права или на било који други начин учествовали у кршењу закона.
  3. Законом о лустрацији би била основана Комисија са посебним овлашћењима за испитивање одговорности за кршење људских права и закона. Уколико би Комисија утврдила да је претендент на неку јавну функцију или особа која већ обавља одређену функцију кршила људска права и законе – донела би закључак о томе и лустрирани функционер би сносио последице у виду забране даљег обављања јавне функције, а против истог би била поднета и кривична пријава надлежним тужилаштвима, ако већ није кривично процесиран пре тога.
  4. Провера кршења људских права и закона обављала би се увидом Комисије у досијеа БИА-е, документа полиције, правосуђа, универзитета и друге званичне списе. Зато је најпре потребно доношење Закона о отварању тајних досијеа, као и преиспитивање свих академских звања.
  5. Општи облици кршења људских права и закона који би били предмет Закона о лустрацији су све радње лица предузете у вршењу дужности које представљају кривично дело или друго кажњиво дело које се гони по службеној дужности, које имају за циљ да се неко лице лиши права које му припада, радње које имају за циљ да утичу на државни орган да донесе одлуку којом се грађани доводе у неравноправни положај (да ли су неки тужилачки или судски случајеви са посебном пажњом третирани из политичких разлога, а неки други су склањани и никада нису дошли на ред…), радње којима се повређује право на приватност (доушник за тајну полицију, неовлашћено отварање поште или прислушкивање, достављање противзаконитих информација…), одузимање приватне имовине након 1945, пљачкашке приватизације после 2000, трговину факултетским дипломама и докторатима…
  6. Последица спроведеног поступка лустрације била би изрицање привремене забране бављења политиком или рада у државним институцијама и службама. Забрана се може односити на обављање функције народног посланика, председника, министра, градоначелника, тужиоца, судије, директора јавног предузећа, гувернера Народне банке…
  7. Лустрација је потребна јер решава проблеме корумпираног система у коме деценијама делује иста корумпирана структура политичара, новинара, полицајаца, тужилаца и судија. Овај политички систем је зрео за лустрацију и не постоји други начин његовог оздрављења и очишћења.
  8. Доношењем Закона о лустрацији и његовом применом поставио би се нови вид политичке одговорности који успоставља нову државну управу и враћа поверење грађана у своју државу.
  9. Као што лице које је било на дугогодишњој робији не може бити полицајац или лице које је осуђивано не може бити народни посланик или одборник тако лустрација треба да учини да онај ко се показао као склон противзаконитим и нечасним радњама више не може да се бави политиком и ради у државној служби.
  10. Лустрација није и не сме бити неконтролисана освета над политичким неистомишљеницима већ политичка и свака друга одговорност за кршење закона и јасна разлика између старог и новог политичког уређења.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Двери, 1. 2. 2020)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, ,

1 reply

  1. Пар малих „техничких проблема“:
    1. На који период се односи та идеја о лустрацији? Није сасвим јасно речено: нпр. 1944 – до сада? Или…?
    2. Не само отворити досијее БИА, него све досијее тајних полиција – од 1944 г. до сада.
    3. Најтежи проблем: Ко би све могао бити члан Комисије за лустрацију? Изгледа да би их требало увести са неке друге планете, како ствари стоје….

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s