Политика: Три фронта против СПЦ

Пред СПЦ су готово истовремено отворена три питања – покушај организационих промена у САД, проблем македонског раскола и доношење Закона о слободи вероисповести у Црној Гори

Патријарх Иринеј (Фото: Срђан Суки/ЕПА)

Последња дешавања у Црној Гори, Македонији и Америци ставила су српску цркву пред озбиљна питања

Патријаршија у Београду узеће веома активно учешће у вези с решавањем отворених питања о црквеној имовини у Црној Гори, статуса српске цркве у овој држави и стања верских и грађанских права, речено је „Политици” у круговима блиским Патријаршији.

Како нам је објашњено, најозбиљније се разматра и усаглашава са српском државом именовање правног тима који би се у име Српске православне цркве и Србије бавио питањима црквене имовине и статусом цркве у Републици Црној Гори. О томе како наћи излаз после усвајања Закона о слободи вероисповести у црногорској скупштини говорио је ових дана и председник Србије Александар Вучић, који је изјавио да би власти у Подгорици преговоре требало да воде са СПЦ.

Протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, истакао је у изјави за „Политику” да не желе никакве негативне тонове између епархија СПЦ у Црној Гори и државног врха Србије.

„Не желимо никакве нејасноће, никаква дистанцирања, никаква супротстављања између Српске православне цркве у Црној Гори и државног врха Србије. Такође, ни борба против овог закона ни било која друга политичка тема не може довести у питање чињеницу да су епархије у Црној Гори саставни део Српске православне цркве. У тој чињеници за цивилизоване људе нема проблема, пошто је црква одвојена од државе. Црној Гори, једној секуларној држави, не би требало да смета било каква црквена организација. Само недобронамерним људима смета и може бити проблем црквена организација јер црква поштује државу Црну Гору и њене законе и прописе. Ми се боримо против овог лошег закона који је антиуставан и који нарушава принципе које су успоставили претходно донети закони“, каже отац Гојко Перовић.

Протојереј-ставрафор Гојко Перовић (Фото: Митрополија црногорско-приморска)

Он додаје, такође, да је у искључивој ингеренцији цркве, а не било којих политичара, да то питање решава.

„Када политичари причају о црквеним темама више него што треба, онда други политичари то злоупотребљавају и оптужују православну цркву у Црној Гори да је и она исполитизована, што није истина. Основна тема је борба Српске православне цркве у Црној Гори за њена верска права и људске слободе“, наглашава отац Гојко Перовић.

Готово истовремено с масовним протестима у Црној Гори, али и широм Србије, против Закона о слободи вероисповести, за који се више пута с тих окупљања чуло да управо ту слободу верницима СПЦ ускраћује, док цркву ставља пред озбиљну претњу да остане без имовине и права, отворило се поново и питање аутокефалности тзв. македонске православне цркве, а неколико месеци раније Свети архијерејски Синод био је позван да реагује поводом одлука које се тичу српске цркве на америчком континенту. Иако се ради о три различита случаја, дешавања у Црној Гори, Македонији и Америци ставила су СПЦ пред озбиљна питања која се тичу њеног статуса, канонске надлежности, јединства, али и опстанка на овим територијама.

Почетком недеље актуелизовано је питање МПЦ. Премијер Северне Македоније Оливер Спасовски тада се састао с васељенским патријархом Вартоломејом у седишту патријаршије на Фанару и после сусрета изјавио новинарима да очекује да започне динамични дијалог у циљу превазилажења проблема македонске цркве. Македонски медији пренели су да васељенски патријарх намерава да реши питање аутокефалности МПЦ, док су грчки црквени портали пренели да је на састанку донета одлука да се на заједнички састанак позову обе стране, СПЦ и црква у Скопљу. Иначе, Свети Синод Васељенске патријаршије одлучио је у мају прошле године да узме у разматрање питање статуса цркве у Македонији, чиме је одговорила на захтев који су јој годину дана пре тога упутили и МПЦ и македонска влада тражећи да се реши питање цркве у овој земљи. Званичног дијалога са СПЦ није било од потписивања Нишког споразума 2002, с којег су Македонци повукли своје потписе непосредно по повратку у земљу, па он није никада ступио на снагу. Спремност да обнови дијалог с МПЦ, српска црква исказала је и на последњем заседању Светог архијерејског Сабора у мају прошле године. До сусрета још није дошло.

Оливер Спасовски и Зоран Заев на састанку са патријархом Вартоломејем (Фото: Влада Републике Северне Македоније)

Коначно, велико узнемирење међу верницима, свештенством, али и епископатом изазвала је летошња одлука црквеног сабора да измени Устав СПЦ у Америци којим је, између осталог, уведен назив Српске православне епархије у САД уместо Српска православна црква у Северној и Јужној Америци, док је нови документ ограничен само на територију САД, без Северне и Јужне Америке, које је обухватао ранији устав. Измене су на Сабору, којим су председавали епископи новограчанички Лонгин, западноамерички Максим и источноамерички Иринеј, усвојене без друге двојице епископа СПЦ на овим територијама, канадског Митрофана и буеносајреског Кирила, који су се тим поводом обратили Синоду тражећи да се очува претходни поредак СПЦ на овом континенту. Они су упозорили да би измене новог устава могле бити пут ка разједињавању јер се његовим одредбама из доношења одлука искључују двојица канонских епископа СПЦ. Синод је ставио ван снаге све одлуке јулског Сабора, а то је затим усвојено и на заседању Епископског и Централног црквеног савета за Северну, Средњу и Јужну Америку почетком децембра прошле године.

Тачка усијања на Балкану

Српска православна црква настројена је непријатељски према црногорској држави и њеној прозападној оријентацији због чега је Влада Црне Горе види као безбедносну претњу, наводи се у анализи паневропске организације „Европски савет за спољне односе” (ЕЦФР).

Организација чији су чланови, између осталих, Карл Билт и Хавијер Солана, у документу „Моћ перспективе: Зашто је чланство у ЕУ и даље важно на западном Балкану” оценила је да би потенцијална тачка усијања на Балкану могла бити СПЦ у Црној Гори и на Косову, пренео је „Спутњик”. Упозорава се да због слабљења утицаја Европске уније последица може бити угрожавање сигурности западног Балкана и будућности Преспанског споразума, који су склопиле Северна Македонија и Грчка.

Наводи се да су Србија и Црна Гора традиционално имале блиске односе, а да је до размирица између две државе дошло након што је Црна Гора признала независност Косова и након што су црногорске власти ограничиле своје држављане да не могу имати и српско држављанство. Србија, како пише, не признаје демаркацију Црне Горе и Косова, „сматрајући да је то кршење њеног територијалног интегритета”.

У извештају се наглашава да црногорске власти брине улога СПЦ након што су се подигле тензије када је влада 2015. године представила Нацрт закона о слободи вероисповести, „који би ефективно изместио власништво над већином цркава на државу” који је, како се истиче, измењен у складу с препорукама Венецијанске комисије и усвојен крајем 2019. Пише и да су српски медији оптужили Владу Црне Горе да покушава да опљачка СПЦ, док српски „патријарх Иринеј прети црногорском председнику Милу Ђукановићу анатемом”.

Манастир Острог (Фото: Wikipedia/Diego Delso)

„Влада Србије је такође упозорила Владу Црне Горе о могућности погоршања дипломатских односа”, истиче се у анализи.

Указује се и на то да, иако је „’црногорска православна црква’ основана 1993. године, већина православног становништва иде у СПЦ” јер она, како се додаје, има велики утицај на јавно мњење.

„Много свештеника који припадају СПЦ, међу којима је митрополит црногорски, имају јаке националистичке и друштвено конзервативне ставове, укључујући негирање српских ратних злочина у југословенским конфликтима, против су права ЛГБТ заједнице, негирају постојање црногорског националног идентитета, НАТО називају ’четвртим рајхом’ и шире говор мржње против муслимана који су мањински народ у Црној Гори”, стоји у анализи, као и да је СПЦ „уско повезана с Русијом и често је виђена као руски заступник”.

У анализи се тврди и да је манастир Острог био једна од локација где је припремана терористичка акција 2016. године у Црној Гори.

„СПЦ није регистрована у Црној Гори, не плаћа порез и власти не знају колико свештеника активно служи у држави”, пише у документу.

Објашњава се и да Закон о слободи вероисповести „неће истерати СПЦ из Црне Горе, чак и ако не буде могла да докаже власништво над некретнинама у којима служи”, те да та црква „неће изгубити некретнине у функционалном смислу”, али да ће „црногорске власти добити контролу”.

Јелена Чалија

Део наслова и опрема: Стање ствари

(Политика, 18. 1. 2020)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , , , , , ,

1 reply

  1. Ова искушења пружају роду српском могућност да се коначно пробуди. Видимо то на делу у Црној Гори.

    Слава Богу за све. Молимо се, градимо слогу и боримо се против зла. Будимо стрпљиви, истрајни и пуни наде, јер ми смо деца Бога Живога.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s