Никола Маловић: Кока-кола пред владиком

За славским столовима има мудрих и духовних, без спора, али има и фанте и кока-коле као да за славским столовима нема мудрих и духовних?

Бока Которска, детаљ с Ловћеном у позадини: кота Св. Илија, 1.100 метара надморске висине (Фото: Никола Маловић)

Неколико пута су ми украли по добар кишобран. Минулог пута догодило се то у Поморском музеју. Оде моја квалитетна лумбрела са 16 жица.

Шта ћете – рекао је један од кустоса. – Деси се…

Како се мени никад не деси да узмем туђи кишобран?

***

Увијек ми очешу и улубе кола на паркингу.

Како ја увијек могу да пазим кад се паркирам?

Никад никог нисам улубио.

***

Око моје зграде вазда има смећа.

Ја никад целофанчић нисам бацио.

Таман посла да сам зафрљачио кесу с прозора.

***

Васпитаван сам да не идем преко реда.

У животу сам се начекао неколико година живота, али и даље не идем преко реда.

Ко иде преко реда руши систем у коме ствари функционишу на општу корист.

***

Године 1999. престао сам да пијем кока-колу и све њене ликвидне деривате. На основу свега онога што сам временом сазнао о текућини коју многи називају соком. Кока-кола сок није.

Постоји закон који брани свим фирмама да на етикету ставе фотографије воћа ако у напитку нема воћа.

Па је зато и фантина етикета тек налик поморанџи.

Не обузме ме зато бијес него жалост када опазим да се на српским славама дјеца дебото поје кока-колиним дериватима.

Али зато стварно попиздим када видим да се на свакој, али свакој храмовској слави у Боки Которској пројављује и кока-кола и фанта до беспризорне мјере.

За славским столовима има мудрих и духовних, без спора, али има и фанте и кока-коле као да за славским столовима нема мудрих и духовних?

Да ли у пругастоплавог папàгала да се претворим и упорно молим парохе, свештенике и владике… да оне који вино за славу не пију – напоје соковима, оним дивним и укусним течностима које се добијају од воћа?

Јер шта ће пластенка Кока-коле на столу у чијем је челу парох или владика – свеједно?

Сок, сок треба дати дјеци!

***

Никола Маловић (фото: Лагуна, окт. 2018)

Не корумпирам.

А сви то раде.

Систем себи као змија гризе реп да би се промијенио оквир у коме ће систем да остане исти, да би змија опет и даље могла себи да гризе реп.

Ту будућности нема.

***

Дугови села и градова, дугови држава и континената се гомилају – и пребацују на онај јадни проценат сиротих који реално производе, макар и чачкалице.

Банке су прављењем пара ни из чега, непостојећим новцем којим кредитирају сваког часа нове робове, затровале вријеме до краја.

Стога, узалуд је гласање.

Гласаш за црвене или плаве, не за бијеле, но црвени или плави, с бијелима направе коалицију.

Једно казују црвени, плави и бијели док нису у високој политици.

Кад уђу у високу политику – раде све супротно црвеним, плавим и бијелим начелима.

***

Престао сам да активно предајем питомцима которске Поморске академије када је управа Академије скинула са зида све иконе Светог Николе с бродом у позадини. Пред Референдум у Црној Гори.

Кажу поморци: када је олуја на мору океану, сви у мислима имају Светог Николу.

Сада питомци гледају у грб Црне Горе изнад табле.

Но грб нема метафизичку пуноћу. Не може да пружи руку одозго у олују, на мору океану.

***

Држава и Црква су двије сестре рођене. Једна је удата за странца, а друга се није удавала. Заправо, удата је за Бога, што Држава не може да разумије, па из гриже савјести што суштински ради против своје сестре – ту и тамо обилато тутне Цркви износ који ова не може да одбије. Што је више пара, Црква је мирнија, али јој је и срце каменије. У раскоши нема љубави ода срца. Што сиротија, и Црква и Држава, то је милија сељаку.

Вјерујући сељак који би живот дао за отаџбину – кичма је Државе и Цркве.

Црква га млако подржава, а Држава му пред очима своје сестре забија нож у леђа.

Но сељак живи!

Црква виче: Чудо!

Држава пизди. Никако да га утуче, и да – финалменте – удари на Цркву.

Опрема: Стање ствари

(Печат, 17. 1. 2020)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

2 replies

  1. Сјајно, Никола! Али сте једно фалили. Да извинете, не ради се о грбу Црне Горе, већ о фалсификату, који је такав какав јесте – само грб режима.

    Свиђа ми се

  2. Још једно Маловићево слово навршеном пунотом смисла, баш како и чаша навршена пунотом укуса домаћег, сељачког сока од дрењина… Наискап, те надланом бришући црвену свежину са усана одајеш захвалност и признање, и немушто иштеш још једну чашу…

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s