Познато је да неакадемског понашања има не само на приватним и државним универзитетима, већ и у самој САНУ, чији сте Ви еминентан члан, стоји у писму др Кулића академику Теодоровићу

Миодраг Кулић (Извор: Јутјуб)

Поштовани господине Теодоровићу,

Овим путем Вам захваљујем, лично и у име низа интелектуалаца из српске дијаспоре, на истрајном и стручном деловању да се министру финансија Синиши Малом поништи плагирани докторат. Тиме сте учинили важну услугу Београдском универзитету (БУ) и научној заједници у Србији, макар да делимично поврате достојанство и крену у даље чишћење загађене интелектуалне средине у Србији. Али, тај чин Вас и обавезује у будућности, да останете на челу борбе против научне корупције и крађа интелектуалне својине у Србији. Било би погубно да се у Србији – са корумпираном влашћу и медијима – школство и наука заглибе у тој мочвари несанкционисаних крађа.

Познато је да неакадемског понашања има не само на приватним и државним универзитетима, већ и у самој Српској академији наука и уметности (САНУ), чији сте Ви еминентан члан. У том смислу било би од великог значаја, да се одлучно ангажујете у обнављању моралне вертикале у САНУ, која се изгубила у мору неакадемског понашања и крађа интелектуалне својине њених чланова.

У том контексту, почетком марта 2019. указао сам, а и дао материјалне доказе, да постоји основна сумња да је председник САНУ Владимир Костић манипулисао подацима о свом научном стваралаштву, као и да је обилно присвајао туђу интелектуалну својину, односно дописивао своје име на туђе научне радове (овде, овде). Аргументе сам базирао на најпознатијим базама научних података Web of Science-All Databases (и Google Scholar) чије грешке (при умањивању броја публикованих радова) не прелазе 10%.

Академик Душан Теодоровић (Фото: ФоНет/Огњен Стевановић)

Али, случај председника САНУ – који свакако заслужује да се о њему расправља у форумима САНУ – остаје у сенци присвајања интелектуалне својине, планетарних размера, од стране Вашег колеге, академика и теоријског физичара Ђорђа Шијачког (72). О томе смо, крајем марта 2019, аргументовано писали др Филип Вукајловић – теоријски физичар и научни сарадник Института у Винчи и писац овог текста, др Миодраг Кулић – теоријски физичар из Немачке, притом користећи податке из горе наведених водећих база научних података (овде, овде). САНУ није уопште реаговала на ове аргументоване оптужбе.

Дати сз стручни аргументи (овде, овде) о томе да је академик и теоријски физичар, Ђорђе Шијачки, грубо и бескрупулозно присвојио туђу интелектуалну својину, јер се у периоду 2008-2018. потписао на невероватних 838 експерименталних радова АТЛАС колаборације са ЦЕРНОМ а да у њиховој изради није уопште учествовао (овде, овде)! Димензије овог планетарног присвајања од стране академика Шијачког су огромне и сензационалне, јер је он у просеку публиковао око 85 (!) радова годишње, који су цитирани преко 34 000 (!) пута и при томе је остварио енорман Хиршов индекс 81(!). На тај начин он је себе ставио на лажни пиједестал најуспешнијих српских научника свих времена. Напомињем да се тенденција присвајања интелектуалне својине од стране академика Шијачког наставља и у 2019. Иначе, академик Шијачки се потписивао на ове радове само зато јер је био потписник уговора са ЦЕРН-ом (Колаборација АТЛАС) у име Института за физику у Београду! Значи да, поред присвајања туђе интелектуалне својине, академик Шијачки чини флагрантну злоупотребу службеног положаја. Ова поразна чињеница, да је академик Шијачки потписивао научне радове без икаквог личног доприноса, лако се доказује увидом у интерне базе Колаборације АТЛАС у ЦЕРНУ. Колико је познато, у њима уопште нема одговарајућих интерних нота и презентација на интерним састанцима, које би потврдиле учешће академика Шијачког у тим радовима – макар и у дискусијама, а да не говоримо о њиховој изради (овде, овде).

Академик Ђорђе Шијачки (Фото: Вечерње новости)

Напомињем још и следеће (овде, овде):

(1) Ово неприкривено и брутално присвајање туђе интелектуалне својине, од стране академика Шијачког, коштало је државу Србију око 100.000 швајцарских франака. Наиме, за сваког потписаног српског доктора наука на радовима колаборација са ЦЕРН-ом Србија је плаћала по 10.000 швајцарских франака годишње! Иначе, академик Шијачки је од 2014. године у пензији.

(2) На основу овог несанкционисаног присвајања туђе интелектуалне својине, академик Шијачки(72) је стекао и велики број престижних и доходовних струковних функција (у 2017. их је имао чак 17) у важним одборима за науку и физику, у којима су се доносиле судбоносне одлуке за српску науку (овде, овде). Тако, овај српски математички физичар, без стварне компетенције за питања реалне физике, игра главну улогу у одлучивању о најбитнијим пројектима у српској физици низ година – као што су између осталог недефинисани, гротескни, скупи и од научне јавности потпуно сакривен пројекат Верокио, као и недавно чланство Србије у ЦЕРНУ. Оба ова пројекта, који нису уопште прошли оцену научне јавности (али су их зато одобрили врхунски зналци, министар Шарчевић и премијерка Ана Бррнабић!), нанеће Србији у наредним годинама велику материјалну штету од неколико десетина милиона евра!

На основу изнетих аргумената и чињеница (овде, овде), молим Вас, поштовани академиче, да у етичком одбору САНУ (или ако такав одбор неким случајем у Академији не постоји, у Одбору за науку, односно Извршном одбору Председништва САНУ) покренете расправу о флагрантно неакадемском понашању академика Шијачког, који је годинама брутално присвајао туђу интелектуалну својину и потписивао се на радове на којима уопште није учествовао. Овакво скандалозно присвајање туђе интелектуалне имовине захтева не само оштре дисциплинске мере од стране САНУ, већ и ригорозне законске мере. Молим Вас, покушајте да што пре скинете ову велику љагу са САНУ.

Нема сумње, да је неакадемско понашање академика Ђорђа Шијачког многоструко већи и тежи морални (али и законски) грех од плагијата г. Малог. Уз то, поразна је чињеница за српску универзитетску и научну јавност, да је на листи од 250 потписника – академских личности који су подржали Ваш захтев Ректору БУ за поништавање доктората г. Малог, потпис академика Ђорђа Шијачког био на ТРЕЋЕМ МЕСТУ!

Др Миодраг Кулић, теоријски физичар, Немачка

Биографија др Миодрага Л. Кулића

– Рођен 1948. у Београду где је завршио школовање (III гимназију) и студије физике на Београдском универзитету (БУ) – ПМФ, Одсек физика.

– У периоду 1959-1966. играо фудбал у омладинским екипама Партизана – Београд

– Од 1971-1986 радио у Институту за физику Београд (Земун), где је пре одласка у Немачку стекао звање виши научни сарадник.

– Године 1986. изабран је за ванредног професора на Природно математичком факултету Београд – одсек физика за предмет Теорија многочестичних система.

– Магистарске студије из области магнетизма завршио 1973 на БУ а докторски рад из физике суперпроводности одбранио 1978, такође на БУ.

– Бави се теоријском физиком кондензованог стања: магнетизам, суперпроводност, ултрахладни атомски гасови, магнетни колоиди.

– У периоду 1978-1979. био на постдокторској специјализацији на „Лебедев институту у Москви“ у групи нобеловца (2003) и „оца“ теорије суперпроводности Виталија Л. Гинзбурга.

– Године 1986. отишао у Немачку као гостујући професор „Слободног универзитета“ у Берлину.

– Од 1992. до 1997. је радио на Макс-Планк-Институту за физику чврстог стања у Штутгарту, где је са својим сарадницима засновао микроскопску теорију високотемпературске суперпроводности, која је обилато цитирана у светској литератури. Такође је радио на Макс-Планк-Институту за физику комплексних система у Дрездену, где се бавио истраживањима суперфлуидности ултрахладних атомских гасова и могућношћу њихове примене.

– У интернационалним часописима је објавио око 100 научних радова, који се обилато цитирају. Био је гостујући истраживач и професор на познатим универзитетима у институтима у Немачкој, Француској, Швајцарској, УСА, Русији. Радио је између осталог на познатом ЕТХ у Цириху

– Добитник награде југословенских физичара (који раде у земљи и иностранству и називају је „Српски нобел“ – због светске репутације добитника награде) „Марко Јарић“ за 2000 годину, за допринос физици магнетних и високотемпературних суперпроводника.

– Активно говори и држи предавања на српском, енглеском, руском и немачком језику.

– Ожењен и има троје деце и четворо унука: супруга Лила, неуролог, доктор медицинских наука; син Игор – биофизичар на ЦНРС институту у Стразбургу, доктор физичких наука, носилац високих награда за младе научнике у Немачкој и носилац Ото-Хан медаље Макс-Планк-Асоцијације; син Лука, неуропсихијатар, доктор медицинских наука и руководилац групе за проучавање Алцхајмерове болести на Универзитету у Цириху; ћерка Јелена – правник и руководилац у ДГБ (Немачки синдикат) Штутгарт, Немачка.

– Један од оснивача Српског савеза удружења и клубова у Баден-Виртембергу (ССУКБВ), Немачка, и његов први председник 2001–2004. године. Савез делује на простору са преко 150 000 грађана Србије и окупља преко 30 клубова.

– У пензији и живи у Келу на Рајни (поред Стразбурга).

Categories: Разномислије

Tags: Ђорђе Шијачки, Владимир Костић, Душан Теодоровић, Миодраг Кулић, САНУ, Синиша Мали