Народна банка Србије: И привреда и грађани се све више задужују

У претходној години више кредита одобрено је привреди него становништву, што је добра вест и указује на инвестициону активност

Фото: Н1

Кредити у Србији бујају као печурке после кише. Према подацима Народне банке Србије (НБС), у септембру је раст кредита одобрених приватном сектору износио 10,4 одсто и један је од највиших међу земљама региона. У претходној години више кредита одобрено је привреди него становништву, што је добра вест и указује на инвестициону активност, тако да је међугодишњи раст кредита привреди убрзан на 11,6 одсто у септембру.

Међутим, раст кредита становништву и даље је висок, и износи 9,3 одсто. Грађани се све више задужују, упркос томе што и међународне финансијске институције упозоравају да је то опасно. Задуженост по становнику премашила је 1.000 евра. Народна банка је реаговала скративши рокове отплате за ову годину на осам година, догодине на седам, у 2021. години на шест година, с тим да укупна кредитна оптерећења не могу бити већа од 60 одсто зараде, а у случају мањих примања и 40 одсто зараде.

Економиста Саша Ђоговић каже да Народна банка Србије (НБС) сада води флексибилнију монетарну политику, што се види по томе што је ове године у неколико наврата смањивала референтну каматну стопу, која тренутно износи 2,25 одсто, па су тако динарски кредити становништву и привреди појефтинили. Разлог све већег задуживања он не види само у ниским каматама, већ и у томе што је повећана запосленост, па новозапослени узимањем кеш кредита надомешћују оно што раније нису могли да купе.

Саша Ђоговић (Фото: Н1)

„Повећавају се и зараде, више у јавном сектору, а мање у приватном, па и по том основу људи надокнађују оно што раније нису могли да купе. Питање је да ли су они који се пуно задужују исправно одмерили своје могућности, јер се кеш кредити отплаћују на рок од седам, осам година. То су дуги рокови и постоји ризик од несолвентности“, каже Ђоговић, додајући да би централна банка требало да предузме додатне процедуралне мере да се пооштре услови одобравања зајмова.

У НБС кажу да су, захваљујући ублажавању монетарне политике, и даље ниским каматним стопама на међународном тржишту новца, сниженој премији ризика земље и повећаној конкуренцији међу банкама, услови финансирања приватног сектора повољнији него у другом тромесечју. Уз раст економске активности и повољне трендове на тржишту рада, то је допринело да кредитна активност настави да бележи двоцифрен међугодишњи раст.

Они сматрају да, иако кредитна активност убрзава, учешће кредита у БДП-у и даље је испод дугорочног тренда, што указује на то да кредитна активност не представља ризик ни по ценовну ни по финансијску стабилност.

Кредити привреди су у трећем тромесечју порасли за 41,9 милијарди динара и наставили су да пружају подршку одрживом привредном расту, пошто су, као и раније, претежно коришћени за финансирање инвестиција и широко распрострањени међу делатностима. Током трећег тромесечја највише су кредитирана предузећа из области трговине, саобраћаја и грађевинарства. Износ новоодобрених кредита привреди у трећем тромесечју, искључујући рефинансиране кредите код исте банке, био је за 13,3 одсто виши него у истом периоду претходне године, при чему је више од 63 одсто нових кредита одобрено сегменту микропредузећа, малих и средњих предузећа, а најзаступљенији су били кредити за обртна средства и инвестициони кредити.

Зграда Народне банке Србије (Архивска фотографија: РТС)

Кредити становништву су током трећег тромесечја повећани за 32,3 милијарде динара, а највећи допринос су дали готовински и стамбени кредити. Они намењени потрошњи, пре свега готовински кредити, благо успоравају раст, уз тенденцију смањења рочности до осам година, чему су допринеле мере усмерене на ограничавање ненаменског необезбеђеног кредитирања становништва по неоправдано дугим роковима, које је НБС донела крајем 2018. Наставља се опоравак стамбеног кредитирања, на шта указује и одобравање нових стамбених кредита, чији је износ, без кредита рефинансираних код исте банке, у девет месеци ове године за близу 22 одсто виши него у истом периоду 2018.

Ј. Рабреновић

Опрема: Стање ствари

(Политика, 17. 12. 2019)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , ,

Оставите коментар