Зоран М. Јовановић: На Новом Брду никад није било католичке катедрале

У архивалијама су обе новобрдске католичке цркве наведене као капела и црква, никад као катедрала, истиче Зоран М. Јовановић, професор Приштинског универзитета са привремдним средиштем у Косовској Митровици

Остаци Новог Брда (Фото: Живојин Ракочевић/Политика)

Имајући несрећу да се налази на територији која је већ дуже време у жижи политичих интереса са разних страна, на Косову и Метохији, средњовековни српски град Ново Брдо све мање је сведок историје и „учитељ садашњости, а све више предмет политичких поткусуривања, напетости, неувијеног присвајања од Албанаца.

Недавно су радови на обнови тврђаве прекинути одлуком косовског завода за заштиту споменика, иако примедбе на санацију није имао Унеско, преко којег се обнова и обавља. Реаговало је српско Министарство културе очекујући од ове међународне организације да појача ангажовање на заштити српског културног наслеђа на КиМ.

Претходно се на тврђави завијорила косовска застава, али јавност је можда највише усталасала миса коју су на Новом Брду служили призренско-приштински бискуп Доде Ђерђи и надбискуп барски у пензији Зеф Гаши 1. августа ове године.

Тај догађај унео је велики немир тамо где га кад је реч о „косовском питању”, барем до сада у израженијој мери, није било – у односе православних и католика. Не би ме зачудило да је све учињено и с циљем како би био преусмерен ток све узорнијег односа између Свете столице и Републике Србије, односно Српске православне цркве, уз својеврсно повређивање угледа Надбискупије београдске, која се са својим натпастиром Станиславом Хочеваром годинама уназад труди да служи општем добру, каже Зоран М. Јовановић, професор на Филозофском факултету Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.

Намеће се утисак како је споменутим обредом и, само условно речено, пригодним говором бискупа Ђерђија требало пружити легитимитет и нешто раније саопштеној информацији г. Рамуша Харадинаја, по којој је СР Немачка значајним средствима требало да финансира пројекат обнове те новобрдске цркве, коју је Рамуш Харадинај представио као католичку, што такође може бити веома индикативно. Такође, може бити индикативно и то што, према мојим сазнањима, та средства нису наменски дата искључиво за обнову те цркве, а још мање за финансирање пројекта прекрајања историје, већ ради уздизања културе на Косову и Метохији на ниво достојан највиших домета савремене цивилизације – каже Зоран М. Јовановић, додајући како га је посебно дотакао говор бискупа Ђерђија, који је, како оцењује, по много чему не само дискутабилан.

Римокатоличка миса на остацима Новог Брда (Фото: Drita.info)

Професор Јовановић је недавно на факултету где је запослен установио предмет Историја Римокатоличке цркве на Косову и Метохији, како каже, због свих жедних истине, али и због тога што је она и у Србији недовољно позната. Када је реч о Новом Брду, он се осврнуо на тадашње саопштење косовског министарства културе у којем је наведено да је миса служена на црквишту где се налази део остатака највеће цркве у Новом Брду, катедрале, за коју се, такође према саопштењу министарства, сматра да је католичка, да су је током 15. века саградили Дубровчани, као и да се ту једно време налазило чак и седиште бискупије.

Немогуће је да црква с највећим димензијама на том подручју буде римокатоличка, јер, у доба када је подигнута, Ново Брдо је било под влашћу српских монарха који, у складу и с ондашњим духом епохе, то не би омогућили, нити би то католици тражили. Такође, Дубровчани нису градили катедрале у унутрашњости Балканског полуострва. Истине ради, били су они, тј. њихова Република, један од стубова римокатолицизма на Балкану, с разгранатом мрежом колонија у оквиру које су увек имали капелу, цркву, где год је то било изводљиво, али не и бискупа. Јер, њихов натпастир је столовао у Дубровнику, где је и првостолница Дубровачке дијецезе! При томе, у архивалијама из 14. и 15. века ни на једном месту нема спомена да је Ново Брдо било средиште католичке бискупије. Највише што је могло да буде јесте жупа, тј. парохија – истиче професор Јовановић.

С друге стране, он наглашава да је управо служење мисе на Новом Брду са пратећим изјавама под митром Призренско-приштинске бискупије довело до таласа омаловажавања, чак и до извесног вида вређања Католичке цркве „међу онима који искључиво користе ћирилицу .

То бих могао да припишем и виду реакције, испуњене емоцијама, што би, с одређеног аспекта, и могло да буде разумљиво. Но, у таквом приступу неретко препознајем и тешко опростиво незнање, без обзира на то што поборници таквог приступа истовремено подразумевају величање властитог рода, православља. Из тога произлази и непоштовање другог. Против тога сам био одувек. Друкчије не бих могао, сем да браним истину, што истичем и због тога што ми је недавно у једном тзв. стручном кругу запрећено да се добро зна коме олтару служим, а све због тога што нисам хтео да учествујем у одбрани нацрта докторског рада у коме су такорећи сви зли, сем поборника православља. Стога и таквима радо истичем да није било католика не би било ни снажне средњовековне Србије. Јер, у овом случају, у оквиру разматрања историје Новог Брда, да није било Саса, ни Ново Брдо не би било златно. За Сасима су убрзо следили трговци с обала Јадрана, такође верни католицизму. Уосталом, поред доприноса привреди, „Латини  су у средњем веку били укључени и у рад српске државе – напомиње професор Јовановић.

Две католичке цркве

Ново Брдо је у средњем веку имало две католичке цркве, од којих је старија била посвећена Богородици, док је друга посвећена Светом Николи.

Било је то у доба када је заиста постојала и катедрала, али Српске православне цркве, која је, на основу научних претпоставки, посвећена Св. Николи, што је понеког можда и могло да доведе у заблуду. Уосталом, у архивалијама су обе новобрдске католичке цркве наведене као капела и црква, никад као катедрала – истиче Зоран М. Јовановић, аутор 25 књига, међу којима су и оне о историји Надбискупије београдске и њеног окружења, а недавно га је примио и папа Фрањо, непосредно по свечаној предаји његових књига Ватиканској библиотеци.

Јелена Чалија

Опрема: Стање ствари

(Политика, 13. 9. 2019)

Прочитајте још

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s