Фердинандо Ђулијано: Французима коначно иде боље него Немцима

Француски економски модел – који се мање ослања на извоз од немачког – показао се као отпорнији на опасности трговинских ратова које су покренуле Сједињене Америчке Државе

Графикон: Блумберг

(Bloomberg, 26. 8. 2019)

Француска више не делује као једна од хромих европских држава. Све више, чини се да је то усуд извозно оријентисане Немачке.

Постали смо толико натмурени у вези са еврозоном да лако занемарујемо светле моменте.

После, за председника Емануела Макрона, врло незгодне 2018. године, Француска, друга највећа економија у [европској] монетарној унији, стоји много боље него што је већина стручњака претпостављала. Њен економски модел – који се мање ослања на извоз од немачког – показао се као отпорнији на опасности трговинских ратова које су повеле Сједињене Америчке Државе. У исто време, владина одлука да прихвати неке фискалне стимулусе крајем прошле године да би примирила незадовољство повезано са „жутим прслуцима“ показала се као срећна. Те мере обезбедиле су потпору баш у време кад европска економија почиње да успорава.

Француски бруто друштвени производ повећан је 0,2% у тромесечју пре јуна. Иако је то нешто мање него што је очекивано, у складу је са еврозоном као целином и боље је него у Италији и Немачкој. Показатељи за трећи квартал такође изгледају снажније него другде. У јулу и августу, француски производни ПМИ (енглески Purchasing Managers’s Index: индекс менаџера набавке) – показатељ индустријске активности – био је робустнији него у Немачкој и у монетарној унији као целини. Европска комисија очекује да ће се француска производња (output) ове године повећати за 1,3%, за разлику од 0,5% у Немачкој и 0,1% у Италији.

Ћудљивостима међународне трговине Француска је мање изложена од Немачке. Извоз добара и услуга представља, редом, 31,3 одсто и  47 одсто бруто друштвеног производа двају држава, према подацима Светске банке. Француска има врло мали дефицит текућег рачуна – 0,6% бруто друштвеног производа – док Немачка има огромних 7,3 одсто суфицита, и Италија 2,5 одсто.

Имати затворенију економију је корисно све докле унутрашња потражња може да подстакне раст. То је све више тако у случају Француске. Тржиште рада је побољшано, незапосленост је у јулу пала на 8,6%, што је најнижа стопа током више од десет година. Плате расту, што доноси више новца у џепове људи. Реални доходак домаћинства по становнику растао је по просечној стопи од 1% на прелазу између две године. У Немачкој овај раст је износио 0,65 одсто а у Италији је био једва нешто изнад нуле.

Експанзивни приступ је помогао. Макрон је дао земљи фискални подстицај вредан скоро 25 милијарди евра (27,7 милијарди долара) према наводима консултантске фирме Оксфорд економикс, углавном како би се примирили жути прслуци који су претили да оборе његову владу.

Прошлог децембра ове мере чиниле су се као ненужни поклон, у супротности са Макроновим обећањем да ће смањити буџетски дефицит. Али почетак царинског сукоба Сједињених Држава и Кине, као и последице по светску привреду, учиниле су ретроспективо да ови подстицају делују мудро. Они су повисили расположиви доходак и дали су елан  бизнисима и потрошачима. Контраст са све депресивнијим немачким компанијама је запањујућ.

Ово наравно не значи да је у Француској све како треба. Иако принос на њене обвезнице са десетогодишњим роком доспећа стоји на 0,35 одсто, њен однос између дуга и бруто друштвеног производа је међу највишим у еврозони. Макронове многохваљене унутрашње реформе биле су половичне, што је посведочено у случају тржишта рада. Рецесија у Немачкој, која је све извеснија, нужно ће ослабити раст њеног суседа. Председникова похвална настојања да реформише институције које управљају зоном евра постигле су изузетно мали напредак због отпора Берлина и других северних европских престоница.

Нема сумње, међутим, да је за мање од годину дана Француска прешла пут од европске болесничке постеље до тога да буде један од ретких симбола здравља. За председника који је рано виђен као отписан, то је приличан преокрет.

Фердинандо Ђулијано пише колумне и уредничке уводнике о европској економији за Блумберг. Он је такође економски колумниста листа Ла република и био је члан уредничког колегијума Фајненшел тајмса

Са енглеског посрбио: Милош Милојевић



Категорије:Посрбљено

Ознаке:, , , , , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s