Влада је све спремнија да ослаби своје инсистирање на уравнотеженом буџету како би избегла погоршање могуће економске кризе
Већ годинама, уравнотежени федерални буџет, познат у Немачкој као „црна нула“ (немачки schwarze Null), без икаквог новог задуживања, био је трајно усмререње немачке фискалне политике. Након четири деценије хроничног задуживања како би био финансиран немачки национални буџет, промена је представљала одрицање од дужничке државе и постала је симбол ваљане политике.
Но, ово питање је поново тема расправа – не само због опсежних политичких планова, већ услед рецесионе претње Немачкој. За сада, савезна влада се још увек држи политике уравнотеженог буџета. Почетком ове недеље, немачка канцеларка Ангела Меркел из конзервативне странке Хришћанско демократске уније (ЦДУ) објавила је како ће наставити да тежи савезном буџету који не обухвата нова задуживања.
Њен вицеканцелар, министар финансија Олаф Шолц из странке левог центра Социјалнодемократске партије, брже-боље се са њом сложио. Али шта је са државним планом да се укине „порез солидарности“ уведен након немачког поновног уједињења? Или намераване потрошње за климатску заштиту? Или могућности економском пада? „Можемо да постигнемо ове циљеве без нагомилавања новог дуга“, рекао је Шолц.
Расте притисак да се олабави фискална политика
Исказивање посвећености два највиша члана немачке владе уравнотеженом буџету никако није саморазумљиво. Замисао одрицања од новог задуживања у будућности је све више под критичким притиском последњих недеља, посебно међу Шулцовим социјалдемократама, који су млађи партнери у коалиционој влади Ангеле Меркел. Странка у ово време трага за новим лидером и кандидати за највиши положај међу социјалдемократама не желе више ништа да имају са уравнотеженим буџетом, који је наметнут у облику такозване „дужничке кочнице“ (немачки Schuldenbremse) која је укључена у немачки Устав из 2011. године. Они ову меру виде као препреку спровођењу њихових политика.
Настојања да се олабави фискална политика у Немачкој имају широку подршку многих истакнутих економиста широм земље. Већ месецима, економисти са свих делова фискалног спектра – од Марсела Фрачера (Marcel Fratzscher), шефа економског тинк-тенка ДИВ Берлин (DIW Berlin) до Михаела Хитера (Michael Hüther) из радницима наклоњеног Немачког економског института – позивају државу да узме више зајмова. За многе, захтеви дужничке кочнице према којима циклично усклађивани нови дуг савезне владе не сме да пређе 0,35 одсто бруто друштвеног производа, или 12 милијарди евра, све више се сагледава као стезник који спутава економију.
Успон ка уравнотеженом буџету. Резерва прикупљена од буџетских суфицита између 2015. и 2018. од 35,1 милијарду евра по свој прилици ће бити потрошена до 2022. (Фото: Шпигел)
Они резонују да све док влада може да зарађује док се задужује, политичари би требало да се далеко упуштају у кредитне линије како би стимулисали инвестиције. Оне просто исплаћују саме себе када је каматна стопа негативна, пошто доносе пристојан поврат кроз повећан раст. У овоме, наравно, има истине, али такође у овом приступу постоје извесне опасности. Под један, које су гаранције да ће влада само позајмљивати новац за инвестиције а не и за социјална давања? Или да ће каматне стопе остати ниске на дужи рок?
Притисак са свих страна
Без обзира на све, гласови да се напусти стриктна имплементација уравнотеженог буџета у Немачкој су све снажнији. Трошкови који ће настати укидањем „солидарног пореза“ за 90 одсто немачких пореских обвезника 2021. године већ су урачунати у планирање владиног буџета у износу од 10 милијарди евра годишње, али сада, после економског успона који је трајао скоро десет година, земља је на ивици рецесије.
Чак и представници пословне заједнице, у најскорије време Савез немачких индустрија (Federation of German Industries, немачка скраћеница BDI) позивају политичаре да се коначно ослободе од самонаметнутих окова јачању економије. А ово много говори ако се у обзир узме да су у прошлости пословна и индустријска удружења били међу најгласнијим гласовима који су позивали политичаре да се држе буџетске дисциплине и буду штедљиви.
Сагледани у светлу притисака који долазе са свих страна, изјаве које су дали Меркелова и Шолц изгледају као наређење за марш дато са врха. Ово не може бити лагодно министру финансија, не најмање због тога што опада поверење у корисност дужничке кочнице и уравнотеженог буџета у оквиру његове странке. Постоји такође једна утицајна фракција каријерних бирократа у Министарству финансија која верује како неће бити могуће да се финансира свака иницијатива за заштиту климе која је била најављена од стране различитих министарстава без додатног позајмљивања. Од сада до 2023. године биће потребно неких 32 милијарде евра како би се спровели ови пројекти.
Позајмити или срезати планове
Шест министарстава укупно је предложило шездесет шест мера. Оне обухватају, примера ради, 50 милиона евра намењених за Централноафричку шумску иницијативу (Central African Forest Initiative), уз програм за побољшање сировинске и ресурсне ефикасности у индустрији (110 милиона евра) и скоро милијарду евра намењених за инфраструктурини пројекат за бициклистичке стазе. Проблем је што недостаје финансирање за било који од ових пројеката.
Званичници у Шолцовом Министарству финансија прорачунали су да би између 5 и 15 милијарди евра за нове климатске заштитне мере било сагласно са циљем уравнотеженог буџета. Чак и то би било могуће само уколико влада пронађе још додатног новца. С тим у вези, посвећеност Меркелове и Шолца уравнотеженом буџету ће такође по свој прилици значити свођење немачке визије режима обухватне климатске заштите.
Шолц може да обезбеди нужна средства за сведену верзију тако што би преусмеравао новац у буџету, али већински, ова средства ће бити обезбеђена од нове таксе на емитовање угљен диоксида за чији предлог се коалициона влада нада да ће бити формулисан до 20. септембра. Конзервативци у влади, које чини ЦДУ Ангеле Меркел и њена баварска сестринска странка, Хришћанска социјална унија (ЦСУ), склони су решењу по коме се дозволе за емитовање угљен диоксида прибављају аукцијом. Но, социјалдемократе су за наплату пореза на сваку тону емитованог гаса са ефектом стаклене баште.
Олаф Шoлц и Ангела Меркел (Фото: Шпигл)
У сваком случају: новац ће се слити у постојеће енергетске и климатске фондове из којих ће бити финансиране даље мере. На крају 2019, они ће имати комбиновано стање на рачунима од приближно 7 милијарди евра, што ће бити довољно да одржи федерални буџет уравнотеженим барем током наредне године.
Сама канцеларка је добрано за ово одговорна. Њене присталице су ноторно незадовољне садашњим коалиционим споразумом, које су конзервативци Меркелове договорили са својим социјалдемократским партнерима. Верују да је ЦДУ извукли дебљи крај. Али Меркелова је била у прилици да постигне два своја циља: прво, уопште није морала да повиси порезе, а такође је успела да одржи избалансирани буџет договорен у коалиционом уговору.
„Достигнуће кога се не можемо лако одрећи“
Међутим, прво постигнуће може ускоро бити поткопано планираним политикама климатске заштите. Без обзира како ће угљен диоксид бити опорезован убудуће, [тај порез] ће представљати додатни терет и грађанима и привреди. То је можда разлог зашто би Меркеловој било изузетно тешко, политички гледано, да одустане од свог другог циља.
„Уравнотежен буџет је достигнуће кога се не можемо лако одрећи“, казао је Андреас Јунг (Andreas Jung), заменик шефа заједничке парламентарне групе ЦДУ и ЦСУ у Бундестагу, немачкој савезној скупштини. Његов портфељ су буџет и финансије, и заједно са колегом из ЦСУ, он је прихватио задатак да изради план демохришћана за климатску заштиту. Он заговара став да одрживост није само императив у политици заштите животне средине, већ такође и нужност када је посреди владино финансијско планирање. „Оба иду заједно, и оба су израз међугенерацијске правичност“, каже он.
Шолц, као министар финансија из СДП, такође има добре разлоге да се држи избалансираног буџета. За Шолца, буџет без икаквог додатног задуживања за његова времена је доказ доброг управљања социјалдемократа – као и да су они одговорни са новцем а не да су странка која само убира и троши порезе (tax-and-spend party).
Он је такође веома добро свестан да конзервативци неће истовремено одсутати од обе ове кључне теме у коалиционом споразуму. У том смислу, било би пуко губљење времена да је ограничења дужничке кочнице ставио под знак питања.
Психолошка баријера
Али дужничка кочница оставља мало маневарског простора. Све у свему, Шолц може да позајми 12 милијарди евра годишње уколико му економске прилике не обезбеде неки додатни извор прихода. Но, већ годинама влада успева да створи додатан прилив без да се ослања на позајмљивање. Додатан прилив, који је цикличан и повезан са позитивним економским развојем, обрачунава се сложеном процедуром и ограничава могућности позајмљивања министра финансија. Према наводима званичника у његовом министарству, међутим, Шолц би могао да готово потпуно исцрпи овај горњи лимит у предстојећим годинама чак и да притом не прекрши услове, зато што се додатни прилив везан за позитивна привредна кретања више не очекује услед економског пада.
Слободан простор који отвара дужничка кочница могао би бити довољан да се финансирају климатске заштитне мере до 2023, али канцеларка Меркел и министар финансија Шолц спречавају да се ово деси тако што се држе идеје уравнотеженог буџета.
Фото: Твитер
У ствари, фиксираност на „црну нулу“ је психолошка препрека. Економски, нема никакве разлике у томе да ли немачка влада остварује суфицит од 10 милијарди евра, узима зајмове у истом износу или се провлачи без новог задуживања. Измерен у односу на буџет од 350 милијарди евра или спрам бруто друштвеног производа од 3,3 хиљаде милијарди евра, ред величина је бескрајно мали, без обзира да ли је нула у немачким књигама црна или црвена. Ипак, и поред тога конзервативни политичари презају да одустану од уравнотеженог буџета на који су се толико навикли. За њих је уравнотежен буџет средство са дисциплинујућим ефектом. Они верују да се многи захтеви за потрошњом озбиљно ни не разматрају зато што би могли да угрозе циљ – уравнотежени буџет – који многи немачки гласачи високо цене.
Пукотина у брани?
Неки се брину да би се распламсао нови осећај похлепе уколико би се циљ уравнотеженог буџета бацио на сметлиште. „Ако се пређе нулта тачка, бојим се да би то била пукотина у брани која се више не би могла запушити“, рекао је Јунг, заменик шефа скупштинске групе ЦДУ и ЦСУ.
Многи конзервативни демохришћани такође не верују да тренутно економско успорење представља оправдање да се потпуно пређе на владину потрошњу ради контрирања могућем паду. „Тренутно, пакет економског подстицаја био би неприкладан и неефикасан“, наводи Екхард Реберг (Eckhardt Rehberg), водећи буџетски планер за ЦДУ и ЦСУ у скупштини. „Савезне инвестиционе благајне дупке су пуне новца, само их је потребно коначно искористити.“ Грађевинска индустрија, која би се највише окористила о државни инвестициони програм, већ ради пуним капацитетом. „Морамо да сачувамо нашу способност да делујемо суочени са озбиљним кризама и да не потрошимо цео свежањ кеша због најнезнатнијег пада бруто друштвеног производа“.
Све снажнија воља да се одустане
Иако коалициона влада у Берлину још увек није спремна да се активно супротстави економском паду, канцеларија Меркелове и Шолцово министарство финансија су све спремнији да ослабе своје инсистирање на уравнотеженом буџету како би избегли погоршање могуће економске кризе. Уколико економија настави да пада још више у идућим месецима, и уколико порески приходи опадну а социјална давања услед тога скоче, извори и у канцеларији Меркелове и у министарству финансија кажу да ће бити спремности да се изведе заокрет од уравнотеженог буџета и да почне позајмљивање.
Користећи се финансијским жаргоном, виши владин званичник рекао је то на следећи начин: „Пустићемо да аутоматски стабилизатори одраде своје, чак и уколико то угрози црну нулу“. Лаичким речима, то значи да би празнине које буду настале у савезном буџету због економске кризе можда биле попуњаване новим позајмљивањем. То важи и за текући буџет и за онај за наредну годину који министар Шолц предочава скупштини почетком септембра.
Скупштинско разматрање ће се наставити до краја новембра пре коначног усвајања немачког буџета за 2020. годину. То још увек оставља довољно времена да се узме у обзир предстојећа прогноза раста и процена пореског прихода који ће се засновати на њој. И, ако постане јасно да ови приходи неће бити довољни да се финансирају планирани издаци, немачка влада ће по свој прилици прибећи новом позајмљивању, по први пут након више година. У том случају, немачка „црна нула“ постаће црвена, пуким нечињењем.
Једном када се овај праг пређе, идући корак не би био тежак: ако се криза погорша више него што се очекује, додатно задуживање би могло брзо да се искористи како би се прибавио додатни новац за програм економског подстицаја – на пример, у облику допунског буџета.
Било шта друго било би катастрофално. Уколико се Меркелова и Шолц и даље буду држави избалансираног буџета, то ће значити резање трошкова у сред кризе – потез који би био у супротности за свим уџбеничким примерима. Држање правца штедње само би значило убрзање и проширење рецесије, због тога што би довело до колапса тражње.
Као што је један економски експерт у влади указао: „Нико нема намеру да штедњом себе доведе у кризу“.
Са енглеског посрбио: Милош Милојевић
Categories: Посрбљено
Оставите коментар