Истина је да су га успаљени комунистички злотвори одвели као пса, пребили тако да није могао на ногама да стоји, да је по повратку са батињања легао у кревет и да је од последица батињања боловао и умро
Извор: ФБ Наташе Пејин
У Нишу, у паркићу кроз који се пролази до Нишаве, налази се споменик Војводи Петру Бојовићу. Нормалним Србима не треба да пишем ко је био Петар Бојовић. Сваки пут кад прођем поред његове бисте поздравим га, понекад га и пољубим, и сетим се дружења и разговора у Паризу са његовом унуком Иванком Бојовић Греј, њеним причама о трагичном времену доласка на власт црвеног зла, времена у ком је и њена породица страдала, о њеном животу, о Србији. Неколико година, одлазила сам два три пута месечно да је посетим, предвече, на чај или на чашицу шампањца који би нам послужила из флаше зачепљеном кашикицом „да не испари” до следећег дружења.
Предивна, елегантна жена, урођене отмености и скромности, паметна и образована, модерна и свежег духа. Била је и лепа жена, женствена и ведра. Била је удата за Американца, господина Греја, кога сам видела само на фотографији у белом летњем оделу јер је у то време био покојни. Живела је сама у малом стану рафинираног укуса и стила, у приземљу отмене зграде у улици Леон Водвуаје број 5, у седмом арондисману, недалеко од Инвалида (Hôtel des Invalides).
Генерацијски она је била ближа мојој мами, али, спријатељиле смо се на њену иницијативу а да у том моменту нисам знала да је она унука војводе Бојовића. То сам схватила када сам први пут отишла код ње на поподневно дружење, угледавши на зиду салона портрет војводе Петра Бојовића и у тренутку када је подигла чашу шампањца ка портрету и рекла: „Душо, хајде да наздравимо и деди”… На моје „па није он деда него војвода”, одговорила ми је: „Јесте, душо, али он је мој деда”.
Пре неколико година појавила се једна књига и у неким новинама је био одломак у ком аутор руши „мит” о пребијању војводе Бојовића. Не желећи тада да ратујем на Фејсбуку, само њему сам у приватној поруци написала укратко ово што сада овде пише. Он ми је на то одговорио да не постоје материјални докази да је војвода био злостављан и да су они, историчари, упућени на материјалне доказе који постоје.
Нећу препричавати њене приче и наше разговоре.
Међутим, пре неколико недеља дала сам обећање Војводи Бојовићу лично, у паркићу код Нишаве, да ћу написати, то јест укратко препричати, шта ми је његова унука, Иванка Бојовић Греј испричала о његовој смрти.
Истина је да су га успаљени комунистички злотвори одвели као пса, да су га пребили тако да није могао на ногама да стоји и да су га довукли до куће и да је лежао на некаквим дрвеним таљигама крвав и пребијен, да је по повратку са батињања легао у кревет и да је од последица батињања боловао и умро.
Нисам снимала наше разговоре, нити сам се фотографисала са њом. Слушала сам њене приче и дивила се њеној харизми и снази, слушајући кроз какве изазове и искушења је прошла у животу. Сад ми је жао што нисам бележила и снимала јер…
На мрежама повремено, а ево и данас, неко окачи текст о томе како је то све измишљотина јер нема материјалних доказа.
Извор: Блиц
Пошто историчари и „историчари” кажу да нема материјалних доказа, ево сада сам овде материјализовала речи Иванке Бојовић Греј, па нека то буде допринос истини о смрти Војводе Петра Бојовића.
Били историчари или не, веровали или не, војвода Петар Бојовић јесте био пребијен од стране разуларене комунистичке багре и умро је од последица пребијања. Пишем истине ради. Мени ни из џепа ни у џеп.
Наслов, скраћивање и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Наташе Пејин)
Categories: Преносимо
Исти такви историчари ће да пишу о пандемији изазваној супер опасним вуханским вирусом, иако га нико није изоловао као целу честицу.
Srpski Vojvoda Petar Bojović.
Oko današnjeg dana 24.09.1918 godine sa svojom Prvom Srpskom Armijom probija Solunski front.
U prvom naletu Srpske Vojske početkom oktobra oslobađa Niš.
01.11.1918 Prva Srpska Armija oslobađa
Beograd.
Nastavlja dalje Vojvoda Petar Bojović i Prva Srpska Armija i oslobađa:
Srem
Banat i
Bačku.
Oko današnjeg dana 24.09.1908 godine
Austrougarska Katolička Monarhija izvršava aneksiju dve Srpske sestrinske zemlje.
Hercegovinu i
Bosnu.
Deset godina posle ANEKSIJE Srpska Vojska je oslobodila Majku Srbiju i SVE Srpske sestrinske zemlje.
01.12.1918 godine Kraljevina Srbija i Srpska Kraljevska Vojska je prestala da POSTOJI.
Od jedne Srpske glave „napraviše tri“ od kojih dve nisu Srpske.
Vojska BEZIMENA.
1945 godine od „troglave aždaje“ napraviše
„šest glava“ od kojih pet nisu Srpske.
Vojska BEZIMENA.
1974 godine od „šestoglave aždaje“ napraviše
„osam glava“ od kojih šest nisu bile Srpske.
Vojska BEZIMENA.
1991 godine od „osmoglave aždaje“ napraviše
„četiri ZAVISNE zemlje“ i ponovo se napravi
„dvoglava NAKARADA“ od koje jedna nije Srpska.
2006 godine od „dvoglave NAKARADE“ napraviše „jednu ZAVISNU zemlju“ i Srbija
se PONOVO nazva SRBIJOM.
88 godina.
88 ruža.
88 tuga.
88 godina BEZIMENIH.
88 godina bez SRPSKE VOJSKE.
2008 godine posle 100 godina od ANEKSIJE dve Srpske sestrinske zemlje opet ANEKSIJA
Svete Srpske zemlje Metohije i Kosova.
Za 100 godina od jedne Srpske zemlje napraviše ŠEST AŽDAJA.
Posle oslobođenja Srbije i Beograda od okupatora:
Bugara
Nemaca
Mađara
Austrijanaca i
Krvata
nastade okupacija Srbije i Beograda od Srba koji se odrekoše SVIH Srba i Srpkinja koji oslobodiše Srbiju i Beograd i odrekoše se SVIH svojih predaka koji su nosili Srpski Krst
na Srpskoj GOLGOTI.
Ti i takvi Srbi sa PETOKRAKOM CRVENOM na čelu su pred kraj 1944 godine u tek oslobođenom Beogradu TRI dana u policiji
„ispitivali“ Srpskog Vojvodu Petra Bojovića
koji je imao 86 godina i koji je od aprila 1941 godine pa do oktobra 1944 godine proveo u
„kućnoj izolaciji“ a sve prema ugovoru sa
Nemačkim okupatorom.
Nekoliko nedelja kasnije su u kuću Srpskog Vojvode Petra Bojovića „upala“ dvojica CRVENIH OMLADINACA od kojih je jedan imao činove i uz „ispitivanje“ odneli sa sobom SABLJU Petra Bojovića koja i dan danas NEDOSTAJE u postavci muzeja u Čačku.
Srbi koji su se ODREKLI svega svog SRPSKOG porekla i koji nisu imali ni jedan jedini dan u BORBI protiv neprijatelja su se JUNAČILI nad Srpskim Vojvodom Petrom Bojovićem koji je
50 godina vojevao za SLOBODU MAJKE SRBIJE i koji je tada imao 86 godina.
Dva meseca kasnije umire Srpski Vojvoda Petar Bojović u svojoj kući.
Sahranjen u tišini uz članove porodice.
Pod BUDNIM okom OZNE.
Niko tada nije ZNAO u Beogradu i Srbiji da je umro OSLOBODILAC MAJKE SRBIJE Vojvoda Petar Bojović.
Ćutao Radio Beograd.
Ćutala Politika.
Ćutala BEZIMENA oslobođena zemlja kada je
umro onaj koji je OSLOBODIO.
CRVENI bezimeNAŠI su danas zeleNAŠI.
ZeleNAŠI su imali prelaznu fazu u žutoNAŠI.
ZeleNAŠI danas u Srbiji su kao LUBENICA.
Spolja ZELENI.
Unutra CRVENI.
Puni košpica ŽUTIH.
A svi troje odoše u DUGINE boje.
Ово могу да потвде све комшије војводе Бојовића, не само уТрнској већ много даље око Каленића. Али, рећи ће ревизионисти, то нису матријални докази. Ипак, све нас чека Страшни суд и тада ћемо знати ’лице к лицу‘. „Јао ономе кроз чија уста саблазан долази.“
Kad se prezre junačka, svetačka dobrota,
I počini gnusna, izdajnička grehota,
Obruši se na (tri?) kolena strahota
I trpi pravedna, zaslužena sramota.
Ovo što kaže gosn Kosta Rakić, jeste istina, Vojvodu niko nije tukao, saslušan je na okolnosti služenja njegovog sina u jednoj od jedinica izdajnika i ratnog zločinca Dragoljuba Mihailovića za šta je (sin) kasnije osuđen na zatvorsku kaznu i vraćen kući. S obzirom da je živeo u samoizolaciji vojvoda nije bio upoznat sa zločinačkim delovanjem Mihailovićevih bandi i u neznanju je 1942. pružio podršku ovom pokretu zbog čega je bilo izvesnog neraspoloženja prema njemu što je kulminiralo incidentu u kući kada je vojvodin sin udario jednog partizana koji je uzeo vojvodi sablju. Komunisti su kasnije i vratili naziv ulice koja nosi vojvodino ime.
Inače, po povratku vojvode sa saslušanja u porodičnu kuću, fotografisan je i jasno je da nema nikakve naznake o njegovom prebijanju (što je jasno i iz vremena proteklog između saslušanja i smrti):
@NickTheBlack
Iver ne pada daleko od klade. Svaka čast sinu. A epitet ,,zločinački“ sačuvajte za svoje unuke (koji će Vam, možda, poverovati).
Venja, epitet zločinački koristi svako ko saznanja iz istorije nije dobio na stadionu ili u Bulovićevoj srpskoj tranzicionoj crkvi od 1990.
Kao što svojevremeno napisah, istoriji srpskih DEOBA pouči me sudbina vlastite familije, pa zaključih da pobednik ne znači uvek i pravednik. A Vi…Ukoliko Vam deda nije ostavio toliko cenjen oznaški kožni šinjel, potražite ga na internetu. Mnogi ga nude ispod cene, naopako došlo vreme; ponestaje im očevine, otete od nepoćudnih patriota, koje i danas, s drskošću skorojevića, nazivaju nacionalistima (nesvesni da im laskaju). Čast mi je da takvih aveti nema u ormarima bližnjih mi.
Time što ne napadam nekadašnji sistem, jasno je da šinjel nemam, ovi što imaju, kakvi su nekad bili komunisti takvi su danas vernici. Što se nacionalista tiče teško da bi se nacionalistička formacija nazvala „Jugoslovenskom vojskom u otadžbini“, da su bili nacionalisti zvali bi se „Srpski sokolovi“ ili takvo nešto i ne bi služili nemcima, poglavniku i sličnim tipovima. Što se tiče „srpskih deoba“ to je recimo da li si za Obrenoviće i Karađorđeviće itd, ovo tokom Drugog Svetskog Rata je nešto drugo i ima svoje ime.
Гђа Наташа Пејин живи у Паризу, ради као угледни издавач. Које јој је формално образовање не знам, али ми се чини да није историчар(ка), а ни правник
Текст је делом врло емотиван, а нема Србина који не дели осећање поштовања и уважавања према личности војводе Бојовића.
Међутим, да би се написало следеће: „Истина је да су га успаљени комунистички злотвори одвели као пса, пребили тако да није могао на ногама да стоји, да је по повратку са батињања (каже се батинања) легао у кревет и да је од последица батињања боловао и умро“. било би потребно нешто више поузданих сазнања – материјалних доказа или сведочења релевантних сведока. Једно од сведочења се наводи, али се оно очигледно не слаже с уверењем гђе Пејин да је њен закључак тачан, па је одмах одбачено.
Невероватна је реченица „Пошто историчари и „историчари” кажу да нема материјалних доказа, ево сада сам овде материјализовала речи Иванке Бојовић Греј, па нека то буде допринос истини о смрти Војводе Петра Бојовића“.
Дакле, доказ је – „материјализована“ прича војводине унуке, која живи у Паризу, удата за Американца. Гђа Пејин је посветила читав пасус изгледу и манирима гђе Бојовић Греј, не заборавивши да нам саопшти како је била врло импресионирана и фотографијом покојног г. Греја у белом летњем оделу. Дакле, доказ је прича који је чула у разговору уз шампањац, у Паризу. Она је допринела истини о војводиној смрти?! Гђа Греј вероватно и не памти свог деду, па је и та прича ожаложћене војводине породице из друге руке,
Ипак треба разликовати доказе од „материјализованих“ прича уз шампањац, када се ради о озбиљним оптужбама и о овако знаменитим људима као што је био војвода Бојовић. Наравно, војвода је и само ислеђење вероватно тешко поднео, а не треба заборавити ни његове врло високе године и напоре кроз које је у животу поднео! Трагичне последице у тим годинама може произвести и мало узбуђење. Поштујмо прошлост и њене јунаке, пишимо о њима са уважавањем, користимо поуздане податке, колико год их има, потрудимо се да дођемо до правих доказа, а не нечијег „материјализована“ сазнања из поподневних ћаскања уз шампањац уз детаљан опис изгледа живих и покојних учесника, у главнијим и сасвим споредним улогама!
И, на крају, како гђа Пејин заборавља да је војвода био горе третиран од краља одмах после рата, него од „комунистичких злотвора“? Оно „успаљени“ показује да гђа Пејин дуго живи у иностранству, није најадекватније употребљено!
Шта ће историја рећи о народу коме се историја „пише“ на постовима на фејсбуку ? А верификује се на форумима , „лајковима “ оних који су очајни због тога што се једино ту и питају о нечему .
@Srbin koji pamti
Mnogo ste toga nabrojali, dobar deo nažalost prilično netačno i neprecizno. Ali, najveći deo onog što ste nabrojali ne znamo kome pripisujete – one događaje i promene koje ste označili kao velika zla, u periodu između Austrougarske i katoličke crkve i naravno komunističkih zlotvora, Nekako Vam je promaklo da su to Srbi sami uradili, kraljeve verovatno veoma cenite i njihovu politiku ne dovodite u pitanje. Baš u vezi s vojvodom Bojovićem se to moglo!
Uzgred, Srbine, šta Vam znači košpica? Je li to ono u sredini nekog voća koje većina naziva koštica, Postoji i termin koštunjavo voće, po dotičnom predmetu, koštici?
Ono s bojama, spolja i iznutra, pa nije valjda da Vam se niko ne dopada, to je baš žalosno. Badava ste se trudili, naporno je čitati, a nema neku svrhu. Lakše je, a i veće je zadovoljstvo kad napadate nekog živog i aktivnog, a možda biste nekog i preobratili. Ostavite razne fele (domaćih) zlotvora da počivaju tamo gde je ko dospeo, a koje danas mnogi ne mogu da zaborave, pa ih još uvek smatraju za žive neprijatelje i vezuju sa savremenim političkim strankama i stavovima. Tu nema nikakve logike, samo pokazuje da ih je vreme pregazilo i da su malo depresivni Mislite da danas od mladih ljudi neko zna šta je bila OZNA?
Госпођи Пејин велико хвала, њено је да каже и спасе се, а зна се ко ће да суди.
Но гледано кроз призму једино стручних историчара, штета што госпођа Пејин није тражила и успела да пронађе повредну листу ђенерала Бојовића или рендгенски снимак лома на костима из 1944. године насловљен на остарелог Војводу или можда да је неки ОЗНАШ у некој белешци тајног архива написао детаљно како га је пребио или још како мучио. Идеално би било да је пронашла мишљење другостепене лекарске комисије где би они констатовали тамо неке 1945. шта је све стари Војвода сам себи сломио или како је ,,пао низ степенице“.
Таквим резоновањем појединци и дођу до ,,историје“ у којој је Недић ,,сам скочио кроз прозор вишеспратнице“, Голи оток се ,,сам организовао“ а за њега Тито (ко год он био) није могао знати јер је био ваљда у Киншаси, комунисти су увећавали спрске жртве иако су забетонирали јаме без претходне ексхумације наших/српских Новомученика и забрањивали приче о клањима Срба да се не би повређивала осећања Хрвата и братство и јединство, итд, итд.
Nije tražila jer ne može da dobije nešto što ne postoji. Ono što je mogla da traži i dobije je fotografija vojvode koju je načinio njegov sin Dobrica pošto je vraćen kući sa ispitivanja gde nema ni jedne jedine povrede niti bilo kakvog traga nasilja na njemu:
https://ibb.co/2sHY9y8
Pošto je ne zanima istina, već nervno nadraživanje neobrazovanih i slaboumnih to, eto nije tražila.
Nisu pojedinci „došli do istorije“ već je čovek sam skočio kao što je i njegov nadređeni Franc Beme sam skočio sa četvrtog sprata zatvora kad je saznao da ga čeka ekstradicija u Jugoslaviju (ili su možda komunisti isto tako otišli u petu zemlju da ga gurnu iako bi bio izručen upravo njima). Ljudi koji počine sramna dela s vremena na vreme izvrše samoubistvo kada se suoče sa posledicama tih sramnih dela.
Goli Otok se nije sam organizovao,
Niko živ nije zabranjivao da se govori o onome što se dešavalo u NDH sve dok stoji jasno određeno ko je tačno činio ono što se tamo dešavalo. Isto bi bio sankcionisan da kažeš „Srbi su za vreme rata pobili muslimane u Raškoj“.
Pojedinci su pisali o onome što su tamo videli i doživeli:
https://ibb.co/1dfvxQ1
Isto tako država je sudu u Nirnbergu poslala broj ubijenih i način na koji je utvrdila taj broj (videti podvučeno):
https://ibb.co/M8XRsNc
https://ibb.co/YBPmgt0
Како оно САС(савез антифа,лгбт,бла,бла,бла тра ла ла),заправо сасо манге.
То су ваши креативни близанци.
Pošto je ne zanima istina, već nervno nadraživanje neobrazovanih i slaboumnihХе,хе.Заиста,грохотом се смејем.До умокравања.
Ник д бљак ово красно говори о вашој страни :
Драгица Правица,Владо Шегрт,Васо Мискин,Коча
геније,рабаџија марко,Блажо Ђуричић,Ратко Дражевић,пенезић цврцун…То је брозов пантеон
богова.Тачка.
Даље не бих.Кад на тзв ртс-у иде
друг маркои у том смећу,2023.?!поново лагање о Калабићу,бесмислено је са вама дисати исти ваздух.Кад нестане генерација softporn филмских дјелатника попут драгојевића и бјелогрлића Србија и Срби ће наћи себе.@NickTheBlack
Наведена фотографија је крунски материјални доказ, хвала што сте је послали. Било би само боље да на њој Војвода пије чај. И ја да ми оца врате из ОЗНЕ, након што му је један млади комуниста опалио шамарчину јер је имао српску официрску капу на тргу па га позвали на разговор, одмах би га фотографисао.
Пуно је људи ОЗНИ скакало кроз прозоре, то је чињеница, они су те ствари препуштали случају. Рецимо, уопште нису махом људе испитивали, мучили, држали заточене по правилу по подрумима и приземљима, негу су тражили више спратове. А и Недић је био у младим годинама, пун енергије, у стању да физички издоминира над младим ОЗНА-шима и скочи кроз прозор. Наравно, Недић је имао шефа који је обавезно неки нациста, а највећи син народа и народности није (ко год он био) није имао шефа (кога зову непоменик), већ је све радио по свом промислу и Дрезденском прогласу.
Голи Оток се није сам организовао, већ га је устројио заједно са потпуно дехуманизујућим методама мучења и убијања исти онај што је мудро руководио највећом герилском победом на Сутјесци, што би рекли у Музеју жртава геноцида (који нема своју сталну поставку)…
У комунизму јесте могло слободно да се прича о страдањима Срба, али тихо, да нико не чује, а ако се пар пута понови прича онда се ишло у затвор, те је тако у затвору у Зеници лежао 8-9 година један момак од око 18 година из Херцеговине што је Божјом милошћу преживео бацање у јаму, па није могао да престане да прича о томе. А оваквих књига коју сте послали јесте било појединачно, сакривено дубоко у библиотекама.
Jovane,
Umete li da nam objasnite kako čovek sa slike sa srpskom kapom i srpskim odlikovanjima nije ošamaren i odveden u stanicu već se srdačno rukuje sa Titom?
https://ibb.co/rZVbTBT
Kad nam to objasnite, živ nisam da čujem od Vas zašto je država nama deci štampala stripove gde se veliča čovek koga su po popomansko uličarskoj istoriji predstavnici te iste države „ubili od batina“?
https://ibb.co/8x4r3P2
https://ibb.co/KKbvDZx
U istom Vam je maniru i ostatak tog pisanija.
Ovom doktoru iznad Vas je većina teksta nerazumljiva (što jeste odlika onih koji su doktorirali istoriju na tribinama F.K. Rad), uspeo sam da razberem da ga između ostalog muči jer neko navodno laže o Kalabiću. Ono što u ovom slučaju treba istaći da Jugoslavija nije bila crna rupa mimo sveta gde su komunisti pisali šta im je palo na pamet već se ono što piše kod nas uglavnom poklapa sa onim što je pisalo u zaplenjenim arhivama koje su završile na zapadu.
Tako pedantni kakvi jesu ovde Nemci sastavljaju popis municije isporučene Kalabiću:
https://ibb.co/Sd3tmGL
Ovde ugovor sa istim:
https://ibb.co/Bqm9rcf
https://ibb.co/rkGw26C
I tako dalje i tako bliže…
Sportski pozdrav.
@Црни Ниче
Објашњења за фотографију може бити много, сигуран сам да сте и сами тога свесни. Можда су дедина деца били убеђени комунисти, можда је искусни деда сматрао за сходним да салутира моћнику на власти, можда је деда био сенилан…сигурно да је непоменику на слици () требала заједничка слика са дедом да се покаже да је ,,близак српском народу“. Али ако Вас занима историја интегрално, односно шта и неки други несретници имају да кажу и чега нема на званичним сликама, онда би могли да прочитате бар делове Писхолошких белешки Драгана Крстића или рецимо књигу проте Саве Банковића ,,У предворју пакла“ или нешто од академика Михаиловића док прича о топлим зечевима и другим методама мучења и убијања на Голом Отоку… Није суштина да је СФРЈ била црна рупа, имала је она много предности, али је у суштини била на антисрпским подешавањима и то се није мењало.
ПС Нико не спори да је део ЈВУО снага сарађивао са Немцима.
Izvinjavam se ostalima učesnicima.Bljak mi je biti nadmen,pretenciozan.Ovaj nick mi je sa fb.,koji koristim za drugi vid borbe(koga interesuje neka gleda).A,i radim taj posao,ne petljam.Dakle,Blagojević Predrag,Pale Romanija.Kalabić.Da,otac mu je bio komandant kasarne u Valjevu tokom okupacije.Nemci i tako to.Nego dajte vi oznaši nama dokaz da je izdao čiču.Poginuo je u janauaru 1945.Pre toga ste mu ubili maloletnog sina.
Јадан је покушај да се документима које су Немци лажирали за сопствене потребе било шта доказује о српском витезу Калабићу млађем. Да не бих овде потрошила сав простор који Стање ствари има на интернету, љубазно молим да прочитате анализе „докумената“ (покупљене на опскурним налозима по друштвеним мрежама) које овде нудите: има их по књигама, налазима судских вештака, судским решењима. И успут смислите због чега нигде нема ни Калабићевог, ни Недићевог ни… потписа. А сви бејаху писмени, и те како.
И витезу Милану Калабићу старијем не приписујте колаборацију. Не помажу ту очи ако не знате шта да гледате, а још мање црвена усташка попаганда. Милан Калабић је ДМ обавештајац, и после премештаја из Ваљева на командно место СДС-а, у Пожаревац, наставио је рад за ИС. Захваљујући његовим обавештењима, да поменем само једно, савезници су на преиферији Берлина бомбардовањем разорили фабрику авиона у изградњи… Није познато да је више од тројице људи у Европи ликвидирано на начин како су то Немци урадили са М. Калабићем. После недељних мучења да изда сараднике, потпуно изломљеног, као сламнату лутку, вукли су га голог по „тепиху“ од срче до грудобрана у логору ДМ-Белград на Дедињу и морали да га вежу за столицу на коју су га наместили… Прочитајте дебрифиг др Иве Попова OBE о јунацима, рекла бих витезовима Другог светског рата у Србији и раздробљеној Краљевини, па и о Калабићу.
…Трагично је што су комунисти преузели немачку нацистичку пропаганду, које се и данас држе. Утолико их пре треба одстаранити из јавног живота. Због нацизма, наравно. А Ви гледајте да се приберете. Стање ствари је ретко душеугодно и душекорисно место на мрежи а Ви заударате на сумпор.
„Захваљујући његовим обавештењима, да поменем само једно, савезници су на преиферији Берлина бомбардовањем разорили фабрику авиона у изградњи“
I pronašli HAARP u puževoj kućici podno Kosmaja xD
„Највећи шпијунски успјех Душка Попова је то што су он и његово одјељење за три године рада дали Нијемцима толико лажних информација да су помислили да су савезници имали више војске на сјеверу Енглеске него што су имали и да ће се искрцати на потезу од Калеа до Норвешке. И кад је почело искрцавање у Нормандији, Нијемци су мислили да је то тек провокација савезника и недјељама су чекали удар главног контигента савезничких снага на локацијама које су добили од Попова и другова.
За највећи пораз у својој шпијунској каријери није био крив Душко Попов, већ тада свемоћни први човек ФБИ Џеј Едгар Хувер, који није повјеровао у Душкову информацију да Јапанци спремају напад на Перл Харбор“
Urlam xD
<a href="void(0)" title="Свиђа ми се" rel="nofollow ugc"><br /><i></i><br />
</a>
<a href="void(0)" title="Не свиђа ми се" rel="nofollow ugc"><br />
<i></i><br />
</a>
Lakmus je i izmišljen kao jednostavan,binarni eksperiment.Tako je i u Srba,
posle kraćeg dopisivanja pocrveni i pokaže pravo lice brozomornog čoveka.
¸¸ И кад је почело искрцавање у Нормандији, Нијемци су мислили да је то тек провокација савезника и недјељама су чекали удар главног контигента савезничких снага ¸¸
Moja Elena od 14 godina ne bi ovo citirala.Monte Kasino su osvajali 45 dana?Ne.Čekali su da se Nemci i Rusi istrebe,pa su potom u panici prelazili Rajnu da spasu što se spasti da.
JNA je bilo prepuna nato pešadinaca ala ¸¸general¸¸ grahovac,bruka i sramota Nevesinja.Tako i ovaj BIA(Dačić-Vulin-Ćosić-Marković)sendvičar.
Blagodarim za lep tekst i pridev za gorskog cara.
NickTheBlack:
„Srbi koji su se ODREKLI svega svog SRPSKOG porekla … “
Има ли ишта српскијег од српског језика и азбуке?
Има ли ишта горег по српски језик, културу, идентитет и државу од хрватске латинице коју су комунисти с планом наметнули да с временом, систематично, све то поткопа?