Након увођења војне управе, Аустријанци су 1916. године увели посебне мјере у црногорском школству. Овим „реформама“ супротивили су се учитељи из Бјелопавлића, њих четрнаест
Аустроугарска забрана употребе ћирилице у Црној Гори, 5. април 1916. Кликните на слику за увећање (Извор: ИН4С)
Било их је четрнаест
бројем четрнаест
и дуго су живјели као број
и данас су број.
Одсјекли су им језик
да не плаше господу из Беча,
затирали од памћења
да не би нашли пут до себе.
О Њима се ништа није знало,
без понешто
у рубрикама –
Вјеровали или не.
Руке су им пружили
Њих двадесет седам
бројем двадесет седам
и они живе као број
а и како неће
кад су и Њима
џелати одсјекли језик
да нијемо говоре
нијемом народу.
Након увођења војне управе, Аустријанци су 1916. године увели посебне мјере у црногорском школству. Ћирилица је избачена и замијењена латиницом, избачена је Српска историја као предмет, те јуначке и патриотске пјесме.
Овим „реформама“ супротивили су се учитељи из Бјелопавлића, њих четрнаест (14) тако што су поднијели оставке на службу, уз образложење: „Ћирилица је српска историја-артерија, аорта српског национализма, а ми смо спремни да будемо српски учитељи и нећемо да будемо анационални. Да бисмо остали доследни позиву српског учитеља у Црној Гори, част нам је извијестити команду да са овим подносимо оставку на своју досадашњу дужност.“
Њима у част.
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Радинка Крулановића)
Categories: Аз и буки
Оставите коментар