Један од јеврејских јастребова кратко је образложио: „Мрзимо Палестинце јер одбијају да умру!“ Управо из истог разлога Запад мрзи и нас. Срби су одбили да капитулирају и 1914. и 1941. и 1999. године

Никола Н. Живковић (Фото: Соња Ракочевић)

Пред очима света Израел већ пола године убија ненаоружано цивилно становништво Палестине на подручју Газе. Све личи на масакр кога, рецимо, ловци на сафарију почине у неком националном парку у Африци. Звери, разуме се, немају ни пушке, а ни топове да би се одбраниле. Телевизијске слике брзо су обишле свет. Газа личи на Хирошиму кад су године 1945. Американци бацили атомску бомбу. Свакодневно бомбардују цивилно становништво ракетама, из тенкова и ратног ваздухопловства. Да је реч о геноциду, о томе чак говоре и сами Јевреји, на пример, чији родитељи су преживели „холокауст“. Најгласнији и најактивнији међу њима јесте Норман Финкелштајн.

Данас штампа већина држава света вришти: „Why the hell are we letting these soldiers murder children?“ Да – како свет допушта да израелски војници убијају палестинску децу? Масакр се наставља и, чини се, нема силе да Израел спречи у геноциду.

Ова прича са Израелом је кратка и лако разумљива. Немачка је током другог светског рата побила много Јевреја. Преживели Јевреји, ционисти, решили су да оду у Палестину и оснују државу Израел. Једини недостатак ове идеје била је чињеница да Палестина није била празна, већ у њој вековима живе један други народ – Арапи. Јевреји који су дошли из Пољске, Русије, Балтичких земаља, Немачке и Балкана стигли су после Другог светског рата у Палестину, као нека врста туриста, отели домаћем становништву, Палестинцима, земљу, протерали их из села и градова и казали „сад је ово наша држава Израел“. Имали су за то подршку пре свега Енглеза и Американаца. Јевреји су прво 1947. добили нешто више од пола територије Палестине, да би данас владали са око 85 одсто њене територије.

Бирократи УН, иначе веома опрезни, отворено говоре о геноциду, поред осталог наводећи да је јеврејска држава за последњих пола године убила више деце, него што је страдало у свим ратовима од Другог светског рата до данас. Говори се о бројци од преко петнаест хиљада убијене арапске деце. Читава ситуација око Газе просто је неподношљива – чак и за америчку политику толико да су по први пута гласали „против“ и затражили од израелске војске да се повуче из Газе. Израел је то одбио.

Шта нам то говори? Израел је просто показао да за ту државу не важе норме међународног права. УН су у последњих неколико деценија донеле двадесетак одлука које осуђују политику Израела, јер је у супротности с Повељом УН. Ипак, Израел због тог није претрпео никакве озбиљније последице. Израелу је, рецимо, дозвољено да учествује и на овогодишњој Олимпијади у Паризу и то са својом заставом и химном. Русима није.

Шеф фракције Нетанијахуове партије: Побиједићемо, јер смо јачи – послије овог, Русија ће платити! (2023)

САД и „колективни Запад“ издали су сопствене принципе засноване на основним људским и индивидуалним правима. Како рече један енглески аутор: „Evil occurs when good men keep silent“. И заиста је тако: зло царује када добри људи ћуте. А сви су јасно и гласно чули изјаве највиших представника израелске државе – да убијање палестинске деце за њих и није злочин. Или, како је један од јеврејских јастребова кратко образложио: „Мрзимо Палестинце јер одбијају да умру!“ („We hate the Palestinians because they refuse to die!“)

Управо из истог разлога Запад мрзи и нас. Срби су одбили да капитулирају и године 1914. и 1941. и године 1999. Ми смо просто одбили да се покоримо „колективном Западу“! Зато нас треба казнити. А не због Сребренице.

Ко размишља политички, тај увек поставља питање коме је то корисно. Већ су стари Римљани знали да кључно питање у политици гласи cui bono? Зашто онда Сребреница? Па зато што Вашингтон и Лондон покушавају да скрену пажњу са сопствених злочина у свету током последњих двеста година. Помињу се бројке од најмање сто осамдесет милиона убијених народа у Африци, Азији, Америци и Аустралији. Сребреница одговара и Израелу, јер и они желе да профитирају на рачун Срба, и то тако што ће исламским државама послати поруку: „Па, видите, ми се заузимамо за муслиманске жртве у Сребреници! Желимо да казнимо хришћане, православне Србе.“

Менахем Розенсафт: Сребреница је геноцид

Међу познатим исламским ауторитетима ову игру први је јавно осудио шеик Имран Назар Хусеин. Он је осудио босанске муслимане и Албанце да су постали „НАТО муслимани„ и инструмент Јевреја, који тако, уз подршку Шиптара муслимана и босанских муслимана тероришу муслимане у Палестини, Сирији и Либану.

Србе мрзе и неки Јевреји, нарочито међу ционистима и у секти Хабад. Зашто? Јер и ми непрестано говоримо о злочинима над Србима, који су почињени над нашим народом у XIX, а нарочито у XX веку. Доказ за то јесте чињеница да су од 1990. до данас међу најгласнијим србофобима били многи Јевреји и њихове лоби организације у Сједињеним Државама, Енглеској, Француској и Израелу. О томе сам довољно писао као дописник српских листова из Берлина. Ти Јевреји желе да имају монопол и у страдању, што је наравно неистина, јер има народа који су страдали и бројчано и процентуално знатно више него Јевреји. Реч је о Белорусима, Русима, Кинезима, Индусима. А неки народи су потпуно уништени, или живе у резерватима, као што је случај са Индијанцима у Америци или Абориџинима у Аустралији.

Сада је више него јасан и разлог мржње Запада према нама. Срби су једини у Европи подигли глас и решили да се одупру доминацији једнополарног света, на челу с Вашингтоном. И Русија Горбачова и Јељцина немо и пасивно је посматрала како се на Балкану уништава један древни народ: прво уз помоћ натовских „невладиних организација“, потом економским санкцијама, а онда и бомбама.

Никола Н. Живковић: О неким Јеврејима и њиховом погледу на страдање Срба (и Руса)

Сад Енглеска, САД, Израел, Француска и Немачка траже да УН признају Сребреницу као „геноцид“. Суд у Хагу, финансиран од САД и неколико исламских држава, доказао је да је у Сребреници убијено нешто више од 800 босанских муслимана. Америчке, израелске и енглеске судије просто су додале једну нулу и тако дошли до 8000 убијених муслимана у Сребреници. Међу жртвама Хаг није могао да нађе нити једно дете нити жену. А у Гази већина убијених управо су жене и деца! Зато с правом већина у свету говоре да је Израел починио геноцид против палестинског народа. Да ли ће УН изгласати резолуцију која би говорила о геноциду јеврејске државе над Арапима? А ако и изгласају, Израел је неће поштовати, као ни претходне резолуције УН.

Године 1999. Србија је била сама. Данас није. Русија се најзад пробудила и сада води рат, наравно, не против Украјине, већ против САД и њених сателита. Председник Кине био је недавно у Београду и најважнији догађај нису били „важни трговински уговори“. Јер шта Србија са седам милиона становника може да пружи Кини, чије становништво броји преко милијарду људи! Најважнији потез кинеског председника била је порука Западу: „Нисмо заборавили да су Американци бомбардовали кинеску амбасаду у Београду и убили неколико кинеских грађана!“

У Европи сада Мађарска и Словачка не подржавају амерички рат против Русије. А после избора за Европски парламент многи верују да ће се овим „непослушним“ придружити можда још две државе уз Европске уније. А можда и више?

Резултати гласања за Резолуцију о Сребреници: За је било 84, против и уздржаних 87 земаља (Извор: Искра)

Зато последњи догађаји иду у прилог Србима. Реч је не само о Гази, већ и Ирану и Грузији. Ова древна православна земља на Кавказу потпуно је, чини се, избегла пажњи медија у Србији. А догађаји су веома важни. Нова влада у Грузији изгласала је закон којим се „невладин сектор“ у Тбилисију обавезује да објави ко им даје новац и да се прогласе „страни агенти“. Сједињене Државе и ЕУ реаговале су бурно. Влада Грузије брани се убедљивим аргументом – да су само преписали закон који одавно постоји у САД, а сем тога, „невладине организације“ делују против виталних интереса грузијског народа. Мађарска је одмах послала подршку влади Грузије. Ово је, разуме се, упозорење и Београду. Као што је познато, од октобра 2000. Србијом практично владају „невладине организације“. За ових преко две деценије невладине организације нанеле су огромну штету Србији, како на пољу економије и културе, тако и у погледу безбедносне ситуације и образовања.

Сада су се, нажалост, чињењу зла Србима прикључили и неки представници СПЦ. Тако је владика Јован Ћулибрк јавно напао све оне српске историчаре, пре свега академика Василија Крестића, јер осуђују изјаве епископа пакрачког који умањује број српских жртава. Оставимо по страни чињеницу да је проф. Крестић својим делима показао да је један од највећих српских историчара нашег времена, а да истовремено владика Јован Ћулибрк иза себе нема нити један озбиљан научни рад. Епископ пакрачки је у својим изјавама прилично недвосмислено показао да је лобиста јеврејског народа. И то могу да разумем. Просто има људи који се баве и тим послом. Но, овде имамо случај да по први пута у историји СПЦ, наше најстарије националне институције, имамо владику који ради против виталних интереса српског народа.

Позив СПЦ и Влади Србије: Разрешите епископа славонског Јована свих дужности везаних за Јасеновац и геноцид над Србима у НДХ

Categories: Гостинска соба

Tags: Јевреји, Газа, Израел, Никола Н. Живковић, Сребреница, епископ славонски Јован