Питам се зашто аутори споменика на Врачару нису ставили Теслин потпис ћирилицом
Споменик Тесли на Врачару (Фотографије: В. Т. Бојовић)
И овог 10. јула сетио сам се и написао нешто мање познато о Тесли. Јер, доста тога о генију из Смиљана намерно је скривано, а давано оно што Тесла никада није изговорио, нити написао. Наиме, један од више споменика у Србији и Београду посвећених Тесли је онај подигнут пре неколико година крај Храма Св. Саве на Врачару. Добро урађен, добро одабрана Теслина велика нада и жеља: „Ако будем имао среће да остварим неке од својих идеја, то ће бити доброчинство за цијело човечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми та да је то дјело једног Србина.”
И онда испод репринт Теслиног потписа – латиницом!
Имао сам прилике, захваљујући Ани, ћерки пок. Милоша Тошића (Пљевља, 1893) на служби у амбасади Краљевине Југославије у Њујорку и Теслиног пријатеља, да користим доста његових документа и фотографија о сусретима и разговорима и помоћи коју је генију из Смиљана пружао, за књигу „Пљевља и Пљевљаци у Београду” (В. Бојовић – С. Старчевић). Посебно су интересантне странице Тошићевог дневника које се односе на Теслин живот ван научног рада, хоби филателију, вино токај и нарочито на заљубљеност у српску народну поезију, Змаја, Његоша, Марка Твена, са којим је такође био пријатељ. Био сам узбуђен све то читајући, а посебно када сам држао у рукама Теслина писма писана ћирилицом, па се питам зашто аутори споменика на Врачару нису ставили Теслин потпис ћирилицом.
Војкан Т. Бојовић, Београд
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Оставите коментар