Упокојио се академик Никола Хајдин (1923-2019)

Никола Хајдин, члан и председник САНУ између 2003. и 2015. године, преминуо је у Београду у деведесет шестој години

Никола Хајдин (Фото: РТС)

Дугогодишњи председник и члан Српске академије наука и уметности академик Никола Хајдин преминуо је 17. јула у Београду у 96. години после краће и тешке болести, саопштила је САНУ.

Инжењер грађевинарства, рођен у граду Врбовско 1923. године, за дописног члана САНУ изабран је 1970, а за редовног 1976. године.

Потпредседник САНУ био је од 1994. до 2003, а председник у три мандата – од 2003. до 2015. године.

Био је професор Грађевинског факултета у Београду, гостујући професор на Савезној високој школи (ЕТН) у Цириху, гост-научник Швајцарског удружења за челичне конструкције.

Хајдин је био председник Југословенске групе Међународног удружења за мостове и високоградњу (ИАБСЕ) и члан сталног комитета те организације, председник Југословенског комитета Међународне уније за теоријску и примењену механику, декан Грађевинског факултета у Београду и председник Југословенског друштва грађевинских конструктера.

Поред тога, био је инострани члан Словеначке академије знаности и уметности, Националне академије Атине, Европске академије наука, уметности и литературе са седиштем у Паризу, Европске академије наука и уметности са седиштем у Салцбургу и Европске академије наука у Лијежу, као и члан бројних стручних удружења и комитета.

Дао је изузетно значајан допринос у научној области која се односи на примену нумеричких метода у Теорији еластичности и Теорији конструкција, као и из области Теорије танкозидних носача.

Његов научни интерес су последњих година били нелинеарни динамички проблеми механике, посебно изучавање удара (импакта) саобраћајних средстава на грађевинске конструкције.

Ови радови, претежно објављени у Швајцарској, имали су знатан утицај на званичне препоруке за прорачун мостова, посебно мостовских стубова на удар у Швајцарској.

Објавио је преко 230 радова (од чега је приближно половина објављена у иностранству у најугледнијим часописима).

Међу његовим делима издвајају се железнички мост са косим затегама преко реке Саве у Београду (са Л.Ј. Јевтовићем, 1979), друмски мост система греде са косим затегама преко реке Дунава у Новом Саду (1981), лучна брана „Глажње“ у Македонији (1967) и велики мост са косим затегама преко реке Висле у Пољској.

Добитник је бројних признања и награда, међу којима су: Октобарска награда Београда (1959); Октобарска награда Новог Сада (1981); Награда АВНОЈ-а (1987); Прва награда за пројекат моста преко реке Висле у Плоцку, Пољска (1996); Орден рада са златним венцем (1979); Орден заслуга за народ са златним венцем (1987) и Плакета Светог Ђорђа града Крагујевца (2011), саопштила је Српска академија наука и уметности.

„Био је велики мостоградитељ, ван Академије и у самој Академији“, истакли су из САНУ.

Реконструкција “Моста слободе“ тачно у милиметар

Никола Хајдин сачинио је пројекат реконструкције „Моста слободе“ у Новом Саду срушеног у НАТО бомбардовању.

Хајдин, који је као ретко који градитељ два пута градио исти мост, рекао је да се у обнови ни милиметар није одступило од првобитног пројекта и да је мост потпуно исти као и пре бомбардовања.

„Мост слободе“ дуг је 1.382 метра. Грађен је по Хајдиновом систему косих затега са два пилона, висине 60 метара.

(Вечерње новости/РТС, 17. 7. 2019)

Advertisements


Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s