Дојче веле: Хладноратовско решење за Србију и Косово

Самит у Берлину сазван је са циљем „размене мишљења“. Али заправо ће се све вртети око покретања дијалога Београда и Приштине. А ту се спомињу и нека решења из прошлости

Ангела Меркел и Емануел Макрон (Фото: Reuters/T. Camus)

Западнобалкански самит на који су позвали немачка канцеларка Ангела Меркел и француски председник Емануел Макрон, одмах је након сазивања отворио читав низ питања.

Неуобичајени састав учесника (другачији од формата западнобалканског Берлинског процеса), време одржавања и контрадикторност очекивања страна позваних у Берлин, подгрејавали су знатижељу медија широм Европе, посебно у делу континента на који се он односи. Готово да није било дана а да неки од медија није избацио неку нову теорију о томе шта би у Берлину 29. априла у ствари могло да се деси.

Немачко-немачки модел

Сада се појавила и једна нова теорија о томе да би Немачка могла да врати супротстављене стране за преговарачки сто. Како ДW сазнаје из кругова блиских немачкој влади, као могуће решење будућих односа између Београда и Приштине у игру је ушао један историјски модел: Споразум о темељима за међусобне односе који је 1972. склопљен између тадашње Савезне Републике Немачке и Немачке Демократске Републике. Споразум је донесен у јеку политике приближавања тадашњег канцелара Вилија Бранта, а отворио је могућност за спровођење неких решења по принципу „вук сит, овце на броју“, у оквиру којег су земље колико-толико нормализовале односе, а да нису службено признале једна другу.

Али да ли тај модел може да се примени у случаја Србије и Косова? Дипломатски извори за ДW процењују да је тешко за очекивати да ће председник Вучић ставити свој потпис испод документа који Србији брани блокирање захтева за чланство Косова у међународним организацијама, јер би то де факто значило и признање.

Српски председник Вучић ионако већ данима покушава да смањи очекивања од самита у Берлину, а у томе га прати и његова премијерка. Ана Брнабић је још приликом последње посете Берлину, у новембру прошле године, на Привредној конференцији листа Зидојче цајтунг истакла да чланство у Европској унији за сада и није тако важно. „Да ме питате да ли би хтела да Србија сутра уђе у Европску унију, ја бих рекла не. Јер Србија није спремна“, рекла је тада премијерка. Рано умањивање штете од онога што би могло да настане ако Србија и даље одбије да попусти у случају Косова?

Ни сигнали из Приштине уочи берлинског сусрета нису баш охрабрујући. Председник Тачи је изјавио да од самита не би требало очекивати много, а његов премијер Харадинај је у последњем разговору пред одлазак у Берлин од Србије затражио исплату ратне одштете, што баш и не делује као деескалација.

Закопати идеје о размени територија

Међутим, један од најважнијих задатака данашњег самита за Берлин је да се напокон закопа идеја у размени територија, као могуће решење блокаде преговора. То је јасан став Ангеле Меркел од самог почетка, али очигледно је да још увек постоје гласови који се залажу за ту опцију па то треба на берлинском састанку и сузбити. И то је порука која није само упућена у смеру Београда и Приштине, него и осталих центара моћи у регији. Кандидата који би могли лакомислено да посегну за тим механизмом на жалост има довољно.

Члан спољнополитичког одбора Бундестага, Кристијан Шмит, који се недавно вратио из Београда и Приштине, где је припремао терен за берлински сусрет на врху, за ДW је недвосмислено дао до знања да Берлин ни у ком случају неће да пристане на промену граница на Балкану. „Очекујем нову динамику за решавање нерешених проблема суживота на западном Балкану, а промене граница сигурно не спадају у та решења. Замисао етнички чистих држава на југоистоку Европе је немогуће остварити“, рекао је Шмит за ДW.

Његова очекивања од западнобалканског самита, као и код већине оних који су се о том сусрету изјаснили последњих дана, нису велика. „Очекујем да ће учесници сусрета да се договоре око транспарентних преговора са јасним распоредом што би на крају довело до циља, а то је договор иза којег стоје сви“, рекао је Шмит. Он је објаснио и шта сматра препрекама коначном договору: „Увођење посебних такси и питање правног статуса не би требало да стоји на путу ка решењу“.

И Шмит је јасно указао на то да немачки политички врх сматра да је дошло време да ЕУ на челу са Немачком и Француском ствари преузме у своје руке. „Проналазак решења захтева активно учествовање Европске уније, Француске и Немачке“, рекао је Шмит.

Јасна порука Бриселу, али и јасна порука Вашингтону и Москви: ми смо ти који одлучују о будућности Европе и о процесу проширења Европске уније.

Берлин љут на Брисел

Поводом улоге ЕУ, како за ДW кажу познаваоци прилика у Бриселу, канцеларка Меркел је „изузетно љута“ на високу представницу ЕУ за спољну политику и безбедност Федерику Могерини због њеног подржавања идеје о размени територија.

Како пише Радио Слободна Европа, Могеринијева због тога уопште није ни била позвана на самит, већ председник Европске комисије Жан-Клод Јункер. Али због његове спречености, Федерика Могерини ипак долази, али у функцији Јункерове заменице, тј. потпредседнице Европске комисије. У Берлин није позван ни комесар Европске комисије за преговоре о проширењу Јоханес Хан. Службено он није позван јер се „у Берлину неће расправљати о проширењу“.

Разочарење за Скопље?

Али то није сасвим тачно јер ће се канцеларка Меркел пре самог самита састати на одвојеним разговорима са премијерима Северне Македоније и Албаније, Зораном Заевом и Едијем Рамом.

Немачку канцеларку ту пре свега очекује незахвалан задатак да Заеву објасни да од отварања приступних преговора на самиту ЕУ у јуну неће бити ништа. У најбољем случају, како тврди извор у Бриселу, Северна Македонија би покретање преговора евентуално могла да добије тек на самиту ЕУ у децембру. Разлог за то је жестоко противљење Француске свакој новој назнаци проширења.

Ненад Крајцер

Допуна наслова: Стање ствари

(Deutsche Welle, 29. 4. 2019)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s