Радио Слободна Европа: Ресетовање косовског дијалога

Смисао самита јесте да се иде ка једној врсти рестартовања дијалога, на чему је и био нагласак немачке канцеларке, али то се неће десити преко ноћи, каже Бодо Вебер

Немачка канцеларка Ангела Меркел, српска премијерка Ана Брнабић, председник Србије Александар Вучић и први човек Француске Емануел Макрон, Берлин (Фото: РСЕ)

Конкретних резултата нема, али то се на берлинском самиту западнобалканских лидера са немачком канцеларком Ангелом Меркел и француским председником Емануелом Макроном, према мишљењу стручњака за Балкан, није ни очекивало. Да ће на скупу бити отворена само дискусија, а не доношење одлука, да самит није замена за Берлински процес нити за приступне преговоре, већ је на самом почетку рекла председница немачке владе Ангела Меркел, на чију иницијативу је самит и организован.

Догодило се, ипак, нешто што саговорници Радија Слободна Европа (РСЕ) стављају у први план – а то је да су две најснажније чланице ЕУ – Немачка и Француска – преузеле вођство у медијацији дијалога Приштине и Београда од садашње Европске комисије и њене посреднице, високе представнице Уније Федерике Могерини, којој многи из Немачке, али и из региона Западног Балкана, пребацују да је не само толерисала, већ и подстицала идеју преговора о промени граница.

„Мислим да је у вези са самитом у Берлину најважније то да је уопште одржан, да је одржан у заједничкој организацији Немачке и Француске и да је Европска комисија, тј. досадашња главна преговарачица, госпођа (Федерика) Могерини (шефица ЕУ за спољну политику и безбедност) мање-више била само гошћа која је седела у другом реду.“

Овим речима се, у најкраћем, на берлински самит лидера Западног Балкана са немачком канцеларком Ангелом Меркел и француским председником Емануелом Макроном, осврће Бодо Вебер, виши сарадник Савета за политику демократизације из Берлина.

„Главна порука и главна вест овог самита је да Немачка и Француска, као две највеће чланице ЕУ преузимају вођство у једном контексту у којем је главна посредница (Федерика Могерини, прим. аут.) те преговоре у року од две године одвела у ћорсокак. Смисао самита, који је према мојој процени и постигнут, јесте да се иде ка једној врсти рестартовања и ресетовања дијалога, на чему је и био нагласак немачке канцеларке, али то ресетовање неће се десити преко ноћи – ни на овом самиту, а вероватно ни у јулу у Паризу. То значи да ти преговори у једном много озбиљнијем формату неће на неки формалан начин почети, као што вероватно неће доћи ни до укидања такси (Приштине на робу из Србије) у тако кратком року. То ће се вероватно десити тек када оде ова екипа европске комисије, значи – од јесени“, каже Вебер за РСЕ.

Шеф српске дипломатије Ивица Дачић изјавио је за Радио-телевизију Србије (РТС) да састанак у Берлину није нови формат дијалога Београда и Приштине, јер дијалог не постоји. Додао је да је позиција Београда непроменљива, признати Косово је немогућа мисија, и поновио да је став Србије исти – док се не укину таксе, нема дијалога. Говорећи о самиту у Берлину, ипак је додао:

„Овај састанак је, ипак, једна додатна гаранција да у међувремену док дијалог не постоји, неће долазити до неких инцидентних ситуација у очекивању неког следећег састанка – али, не дијалога, него састанка где ће се поново покушати да се дође до неког решења.“

Председник Србије Александар Вучић рекао је да је српска морална и политичка позиција јача него што је била јуче и да се Србија на берлинском самиту понашала одговорно и озбиљно. Вучић је након састанка са председником Одбора немачког Бундестага за европске послове Гинтером Крихбаумом казао да је тешко правити неко решење у Европи, а да нема сагласности Немачке и Француске.

Председник Косова Хашим Тачи рекао је новинарима у Берлину да се радило о изузетно тешком сусрету, посебно у суочавању делегација Косова и Србије. Поновио је да је ЕУ неспособна да води процес, те је још једном подвукао важност Сједињених Америчких Држава у постизању коначног споразума о нормализацији односа са Србијом.

„Не можемо да кажемо да је овај састанак произвео конкретан резултат“, рекао је косовски председник.

Премијер Косова Рамуш Харадинај у уторак је говорио о састанку у Берлину наводећи да су Меркел и Макрон озбиљно приступили политичком дијалогу Косова и Србије и постизању могућег споразума између две земље.

Реакције на берлински самит на Косову биле су различите. Лидер главног опозиционог Демократског савеза Косова Иса Мустафа казао је да је са самита послата порука да је Европи потребан Западни Балкан који не генерише конфликте и кризе, већ мир. Он је казао да је самит дао ‘нормалне резултате’, узимајући у обзир његов састав.

Гљаук Коњуфца из опозиционог покрета Самоопредељење казао је да састанак у Берлину није донео никакав путоказ о томе како ићи напред што се дешавања на Балкану тиче.

Наим Рашити, директор Балканске групе за политике са Косова каже за РСЕ да је берлински самит доказао да је проблем Косова и Србије основа за мир и стабилност на Балкану. Он каже да још није познато да ли су се ствари померила са статуса кво.

„Било би ужасно уколико се процес није померио са места, из грча, уколико не пукне и не будемо имали један интензивни дијалог. То говори и о реалном стању политике Косова и Србије, где постоје недостаци за изградњу мира. Наравно, постоји и остали елементи и други актери. Председник Вучић отишао је у Русију и Кину пре самита. САД није за столом. Постоји једна манипулација међународне сцене. Али и са косовске стране, треба добро да се размисли и да се отвори пут једном озбиљном процесу барем што се тиче косовске перспективе”, казао је Рашити.

„Прва порука самита је, чини се, то да су у Берлину и Паризу схватили да Европска комисија и Европска унија, са тренутачном гарнитуром – (Федерика) Могерини, (Јоханес) Хан и други – нису у стању да ишта суштински промене у регији“, каже за РСЕ Ведран Џихић, професор Факултета политичких наука Универзитета у Бечу и виши стручни саветник Аустријског института за међународне односе (ОИИП).

„Чини ми се да се прибојавају да се овај вакуум који ћемо имати до избора нове Комисије и до уходавања нових чиновника ЕК не претвори у нешто што би могло да води ка новим тензијама и конфликтима на Балкану, тако да је то једна важна ствар. Али, наравно, лоше је по Европску унију, али и по процес њеног проширења, ако је Европска комисија дискредитирана на овакав начин“, оцењује Џихић.

Он истиче да је, са аспекта ЕУ, из неких изјава, посебно председника Макрона, очито да процеса проширења ускоро неће бити. Тог процеса, истиче, неће бити ни ако се гледа из ракурса такозваних водећих кандидата за ЕУ – Србије и Црне Горе – где је последњих година и месеци дошло до радикалног погоршања слободе медија и владавине права.

Канцеларка Ангела Меркел рекла је на самом почетку да споразум Београда и Приштине не сме бити на штету региона, алудирајући на ланчану реакцију у региону ако се буде инсистирало на променама граница.

На другој страни, запажено је да је француски председник Макрон говорио о потреби обнављања дијалога Београда и Приштине, али, како се изразио, без табуа и прописивања решења.

Да ли из овога произилази да Немачка И Француска немају подударан став о коначном решењу спора између Косова И Србије?

Бодо Вебер за РСЕ каже да су те разлике могле да се примете, али да је председник Макрон тек у Берлину имао прилику да види какве тензије у региону производи идеја о мењању граница и да је тек у процесу учења.

„Јесте, биле су видљиве те разлике између Париза и Берлина, које су биле познате и раније, разлике око питања размене територија, односно, враћања тог опасног концепта етно-територијализације. Ја бих рекао да се то догодило у процесу у коме се председник Макрон по први пут озбиљно укључио у те преговоре и у коме је он још увек у процесу учења. То се јасно видело кроз његову другу изјаву, која није била у судару са канцеларком Меркел, кад је рекао да решење Косова и Србије не сме имати негативне регионалне реперкусије. Заправо је, колико чујем, овај скуп био прилика да се господин Макрон суочи са регионалним тензијама које је произвела та идеја о размени територија, које су се могле осетити у препуцавањима између председавајућег Савета министара Босне и Херцеговине Дениса Звиздића (који се на берлинском самиту успротивио цртању нових граница) и председника Србије Александра Вучића“, подсећа Бодо Вебер.

Ведран Џихић каже да нема превише очекивања ни да ће следећи самит у Паризу повећати маневарски простор за неки суштински дијалог између Београда и Приштине, имајући у виду како нејасну слику наредног сазива Европске комисије, тако и односе између косовског председника и премијера Хашима Тачија и Рамуша Харадинаја, али и, како каже, илузорна очекивања из неких европских градова да је српски председник Александар Вучић једини у стању да испоручи финално косовско решење.

Последице вере да Вучић може да заврши тај посао су, према његовом суду, тотална деструкција србијанског друштва и јачање изразито ауторитарне владавине у Србији, због чега они који верују у Вучића чине медвеђу услугу и дијалогу између Приштине и Београда, али и питању европеизације читаве регије.

Бранка Тривић

Допуна наслова: Стање ствари

(Радио Слободна Европа, 30.4.2019)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s